https://lat.sputnikportal.rs/20260227/rusija-postala-cetvrta-najveca-svetska-ekonomija--1196290603.html
Rusija postala četvrta najveća svetska ekonomija
Rusija postala četvrta najveća svetska ekonomija
Sputnik Srbija
Oslanjanje na privatni biznis u periodu od 1991. do 1994. godine se isplatio, a Rusija je postala četvrta najveća svetska ekonomija po paritetu kupovne moći... 27.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-27T16:00+0100
2026-02-27T16:00+0100
2026-02-27T16:00+0100
rusija
rusija – ekonomija
ekonomski rast
mala i srednja preduzeća
privatizacija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/19/1178798542_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_219db8d35ff0732cbfa084834904d611.jpg
On je podsetio da je tokom devedesetih godina, u procesu prelaska na tržišnu ekonomiju, privatizacija državne imovine smatrana neophodnim uslovom razvoja nove Rusije, jer je trebalo da stvori klasu vlasnika malih i srednjih preduzeća kako bi pomogla zemlji da izađe iz sistemske krize.U velikoj meri, taj sektor danas čini više od 20 odsto ekonomije i u njemu posluje 6,8 miliona malih preduzeća, zaključio je ministar.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – ekonomija, ekonomski rast, mala i srednja preduzeća, privatizacija
rusija – ekonomija, ekonomski rast, mala i srednja preduzeća, privatizacija
Rusija postala četvrta najveća svetska ekonomija
Oslanjanje na privatni biznis u periodu od 1991. do 1994. godine se isplatio, a Rusija je postala četvrta najveća svetska ekonomija po paritetu kupovne moći, saopštio je ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov.
„Podsećam da nam je cilj povećanje investicija od 60 odsto u odnosu na 2020. godinu do 2030. Potrebno je stvoriti tržište kapitala, koje trenutno iznosi 51 bilion rubalja. Taj obim moramo podići na 66 odsto BDP-a, a do 2036. godine na 75 odsto. To nije moguće bez sigurnih imovinskih prava“, kazao je Rešetnjikov na Savetu za kodifikaciju građanskog zakonodavstva.
On je podsetio da je tokom devedesetih godina, u procesu prelaska na tržišnu ekonomiju, privatizacija državne imovine smatrana neophodnim uslovom razvoja nove Rusije, jer je trebalo da stvori klasu vlasnika malih i srednjih preduzeća kako bi pomogla zemlji da izađe iz sistemske krize.
„Štaviše, ovo se ne odnosi samo na velika preduzeća. Od 1991. do 1994. godine, privatizovano je 110 hiljada državnih preduzeća. Od njih, 80 hiljada su bila mala i srednja, uključujući maloprodaju, ugostiteljske i uslužne delatnosti“, naglasio je Rešetnjikov.
U velikoj meri, taj sektor danas čini više od 20 odsto ekonomije i u njemu posluje 6,8 miliona malih preduzeća, zaključio je ministar.
