Bocan-Harčenko: Ukrajinska tragedija posledica intervencije Zapada
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pre 12 godina, poslednjih dana februara 2014. u Kijevu su se odigrali događaji koji su označili početak najveće međunarodne krize od završetka Drugog svetskog rata, navodi u autorskom tekstu ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Kako je naveo ambasador u tekstu za „Večernje novosti“, kao rezultat državnog udara, podržanog od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, bio je narušen ionako krhki društveno-politički balans u Ukrajini, koji je omogućavao viševektorski pristup u izgradnji odnosa sa Zapadom i Rusijom, što je za ovu zemlju, kao i za druge istočnoevropske države, sasvim prirodno.
„Nakon nasilnog svrgavanja legitimno izabranog predsednika, na vlast su došli nacional-radikali koji su zemlju gurnuli u ambis odakle ona nije u stanju da se izvuče. Ukrajina tone u korupciju i bezakonje, dok je kijevski režim, delujući po naređenju svojih stranih nalogodavaca, postao izvor vojne pretnje i političko-ekonomske destabilizacije na globalnom nivou“, piše Bocan-Harčenko.
Kako dalje navodi u svom tekstu ruski ambasador, dva osnovna razloga nastajanja ovako opasnog stanja su priroda ukrajinskog nacionalizma, u koji je ugrađen kod neprijateljstva prema svemu ruskom, te zla namera Kolektivnog zapada, koji pokušava da nanese maksimalnu štetu Rusiji.
„Ukrajinstvo se gradi na iracionalnom, destruktivnom konfrontiranju sa Rusima uz istovremeno negiranje očigledne srodnosti sa nama. Saglasno ovakvoj logici, ukrajinska država može postojati isključivo kao 'anti-Rusija', gurajući tako sama sebe u ponor stalnog sukoba i opsesivnog obračunavanja sa navodnim 'zakletim neprijateljem'. Radi se o nametanju neprirodnog kulta smrti: Ukrajinac treba da umre zarad interesa Evrope, ali i da pobije što više Rusa, o čemu Zelenski otvoreno priča“, ističe Bocan-Harčenko.
Ipak, predstavnici kijevskog režima, u svojoj bezočnosti, navodi Bocan-Harčenko, sebe prikazuju kao žrtve. Zapadni mediji ih u tome podstiču, podlo prećutkujući tragediju 2. maja 2014. godine u Odesi, granatiranje civila u Donbasu, Belgorodu, Kursku i drugim ruskim regionima, mučenje i brutalna ubistva naših vojnika (tragična istorija srpskog naroda 1940-ih i 1990-ih, nažalost, takođe zna za mnoge ovakve primere uz isto ponašanje zapadnjaka).
„Nije slučajno, što je veličanje Stepana Bandere i drugih sadista koji su sarađivali sa nacističkom Nemačkom i zauvek okaljali svoje ime gnusnim zločinima protiv civila – Rusa, Poljaka i Jevreja – zauzima centralno mesto u savremenoj ukrajinskoj politici. Istovremeno, sećanje na junački podvig Crvene armije se poriče: spomenici se ruše, udžbenici se prepisuju, a istorijska istina se negira“, ukazuje ruski diplomata.
Ruski ambasador u Srbiji smatra da je veoma indikativno što se, naporedo sa tim, građanima Srbije pokušava sugerisati da su njihovi preci tokom Drugog svetskog rata dočekali slobodu zahvaljujući „etničkim ukrajinskim“ trupama. Kijevski falsifikatori istorije tu imaju u vidu vojnike Crvene armije koja je bila, podseća, nacionalno nedeljiva, i njen Treći Ukrajinski front pod komandom maršala Fjodora Tolbuhina (front je svoje nazive dobijao prema geografskom položaju i do 1943. godine zvao se Jugozapadni). To su ti isti borci protiv fašizma koje kijevski neonacisti pokušavaju predati zaboravu, ocrniti i predstaviti mlađoj generaciji kao „neprijatelje ukrajinske ideje“.
„Postsovjetsko ukrajinsko društvo jeste raznoliko. Međutim, nacional-radikali su postavili sebi za cilj da ovu raznolikost unište, da satru sve rusko – jezik, kulturu, istorijsko sećanje. Borba protiv sopstvene raznorodnosti postala je suština državne politike. Zabrana upotrebe maternjeg jezika, napadi na kanonsku Pravoslavnu crkvu i proganjanje neistomišljenika postali su mehanizam za formiranje novog identiteta putem poricanja svoje prošlosti“, piše Bocan-Harčenko.
Naglašava da bi ukrajinska tragedija bila nemoguća bez intervencije Zapada, koji, u svojoj rusofobiji, nastavlja da snabdeva neonaciste oružjem i pomaže režimu Zelenskog da ne potone. Sva sredstva su dozvoljena u pokušaju da se „problematična“ zemlja, u ovom slučaju Rusija, oslabi, pri tome je najpoželjnije da drugi obave ovaj prljavi posao.
„Oni koji nas optužuju da smo 'preterano' vezani za istoriju, danas pokušavaju da puste na slobodu mračne duhove prošlosti. Nemačka javno govori o nameri da stvori 'najjaču vojsku u Evropi'. Ozbiljno se razmatraju planovi za obnavljanje osovine 'Berlin–Rim'. Cilj je očigledan: osvetiti se za poraz koji su pretrpeli nacisti i naneti 'strateški poraz' našoj zemlji“, objašnjava Bocan-Harčenko.
Kako ističe ruski ambasador, ovo mora što pre da se zaustavi.
„Neprihvatljivo je kao taoce držati suverene evropske države koje ne žele sukob sa Rusijom, prisiljavati ih da prekinu obostrano korisne veze sa našom zemljom i da se potčine volji briselskih birokrata kojima rat donosi profit“, ukazuje ruski diplomata.
Kako napominje, Evropi je potreban stabilan mir, koji je, u sadašnjim okolnostima, moguć samo eliminisanjem osnovnih uzroka ukrajinskog sukoba i stvaranjem arhitekture nedeljive bezbednosti.
„Rusija istrajava u svojim pokušajima da urazumi sve strane i u svojoj težnji da se rešenje postigne političkim i diplomatskim sredstvima. Ali, ako i dalje budu odbijali da nas čuju, ciljevi Specijalne vojne operacije koje je postavio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin će, bez svake sumnje i bezuslovno, biti postignuti“, zaključuje ruski ambasador.
Pogledajte i:
