Bivši premijer Ukrajine: Strane korporacije i zapadne zemlje preuzele ukrajinsko nacionalno bogatstvo
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Pratite nas
Strane korporacije i zapadne zemlje preuzele su gotovo potpunu kontrolu nad zemljištem i mineralnim resursima Ukrajine, izjavio je za Sputnjik bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.
„Udeo je skoro 100 odsto. Svo zemljište pod raznim usevima je u vlasništvu velikih poljoprivrednih korporacija kao što je ‘Monsanto’“, rekao je Azarov.
On je istakao da je Vladimir Zelenski besplatno dao prirodne resurse Velikoj Britaniji i SAD u okviru odgovarajućih sporazuma. U savremenoj Ukrajini stanovništvo ne poseduje ništa, naglasio je Azarov.
„Ne mogu da shvatim zašto narod gine. Za Zelenskog, da bi mogao da napuni svoje džepove?“, upitao je bivši premijer.
Prema njegovim rečima, ukrajinska ekonomija je za 12 godina od državnog prevrata, majdana, pretrpela potpunu degradaciju i sada se drži samo na poljoprivredi.
„Ekonomija praktično ne postoji. Drži se uglavnom na poljoprivredi, zahvaljujući plodnom zemljištu, dobroj klimi i dobrim žetvama“, objasnio je Azarov.
On je istovremeno napomenuo da poljoprivreda ne može da obezbedi ozbiljan razvoj, posebno tehnološki, u tako velikoj zemlji kao što je Ukrajina.
„(Majdan) je tragičan preokret događaja koji je stavio krst na razvoj Ukrajine“, naglasio je Azarov.
Prema njegovom mišljenju, u Ukrajini na dve-tri godine mora biti uvedena spoljna uprava, kako bi se obnovio ustavni poredak.
„Spoljna uprava, po mom mišljenju, predstavlja jedini način da se u Ukrajini za dve-tri godine obnovi ustavni poredak i sprovedu elementarni radovi na obnovi nacionalne ekonomije“, ocenio je on.
Kako je naveo, spoljnu kontrolu u Ukrajini treba da sprovode Sjedinjene Američke Države, kao zemlja sa polugom uticaja na kijevski režim, i Rusija, kao susedna zemlja zainteresovana za režim koje će interesovati dobrobit Ukrajinaca.
„Ova bilateralna komisija trebalo bi da se sastoji od dve zainteresovane strane: Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju sve poluge uticaja na sadašnje kijevsko rukovodstvo i na današnji politički život, i ruske strane, kao zemlje, pre svega, suseda, koja je više od bilo koga na svetu zainteresovana da Ukrajina ima neutralan, u krajnjem slučaju neutralan, a još bolje, prijateljski režim koji bi se bavio isključivo pitanjima razvoja i rasta blagostanja ukrajinskih građana“, naglasio je Azarov.
Kako je naveo, to će takođe omogućiti i okončanje progona kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.
„Obnoviti aktivnosti opozicionih partija, opozicionih medija i sprovesti političku amnestiju“, dodao je Azarov.
Političar je napomenuo i da je za 12 godina nakon majdana broj stanovnika Ukrajine opao sa 45 na oko 20 miliona.
Azarov je podsetio da je od 2014. godine Ukrajina izgubila 12,5 miliona stanovnika Krima, Donbasa, Hersonske, Zaporoške i delimično Harkovske oblasti. Osim toga, prema podacima EU, Evropska unija pružila je pomoć za devet miliona izbeglica iz Ukrajine. Još tri miliona je nestalo zbog prirodnog pada broja stanovnika, što, kada se kombinuje sa prethodnim brojkama, dovodi do ukupnog broja do 24,5 miliona.
„Bilo je (2014. godine) 45 miliona. Kada se 24,5 miliona oduzme od 45 miliona i dobija se oko 20 miliona“, konstatovao je Azarov.
On je odao i da istovremeno treba oduzeti i one koji su pobegli u Rusiju, kao i gubitke od početka Specijalne vojne operacije. U Ukrajini se posle majdana dogodio genocid nad stanovništvom koje je 1991. godine brojalo skoro 52 miliona, zaključio je Azarov.
U novembru 2013. godine u Ukrajini je izbio niz antivladinih protesta poznatih kao evromajdan (ili samo Majdan) nakon odluke vlade da obustavi politiku usmerenu na integraciju sa Evropskom unijom. Izbili su neredi. Sukobi između ukrajinskih snaga bezbednosti i radikalnih demonstranata rezultirali su smrću više od 100 ljudi, uključujući pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Protesti su kulminirali prevratom u kome je svrgnut tadašnji predsednik Viktor Janukovič u februaru 2014. godine.
Pogledajte i:
