Miloš Ković za Sputnjik otkriva zašto Srbi podržavaju Rusiju: Tajna je duboko - u samom našem biću
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Na anketno pitanje o podršci ruskom predsedniku Vladimiru Putinu Srbi su odgovorili pozitivno. Kao posledica stravične negativne kampanje, mapa starog kontinenta „crveni se“ od negativnih rezultata, dok je Putin dobio „zeleno svetlo“ od Srbije. Razlog tome nije samo u istorijskim i verskim sponama, već ga treba tražiti i u samoj suštini srpskog bića.
Ovako profesor istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu Miloš Ković tumači to što je Srbija u svojim stavovima večito i nepogrešivo gotovo usamljena na evropskom kontinentu. To se nedavno potvrdilo i u istraživanju Galupovog međunarodnog udruženja – najstarije i najveće nezavisne mreže firmi za istraživanje tržišta na svetu. Sprovedena u novembru 2025. godine, Galupova anketa pokazuje da predsednika Ruske federacije u Srbiji odlučno podržava 37 odsto stanovnika, dok mu se u ostalim zemljama oštro protive.
— VINT (@RAcpWv8SolCYMOx) February 20, 2026
Ljubav prema Rusiji – logična stvar
Ković smatra da su ovakvi rezultati istraživanja javnog mnjenja u Srbiji sasvim logični. Oni su posledica konkretnog istorijskog iskustva Srba iz vremena razbijanja Jugoslavije, rasparčavanja srpskog naroda na različite države nastale od bivše jugoslovenske države i asimilacije i proterivanja Srba sa teritorija tih država ili paradržavnih tvorevina, a koje je formirao Zapad.
Za vreme razbijanja Jugoslavije, Rusija je vodila prozapadnu politiku i pokušavala je da se integriše u unipolarni poredak. To je bila Rusija Jeljcina i Kozirjeva. Međutim, nastavlja naš sagovornik, sa odlaskom Borisa Jeljcina i dolaskom Vladimira Putina na vlast, politika Rusije postajala je sve više prijateljska prema Srbiji.
Nakon dolaska Putina na vlast, politika Rusije se vremenom pretvorila u glavni oslonac Srba po pitanjima koja su ključna i egzistencijalna za Srbiju. To su pitanja očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, suvereniteta i prava srpskog naroda na fizički opstanak, ne samo u Srbiji već i na teritorijama novoformiranih susednih država, rekao je Ković za Sputnjik i dodao da je to glavni razlog zbog koga Srbi reaguju na izvestan način kada im se postave pitanja poput onih iz ankete.
Anketa koja pokazuje koliko koja evropska zemlja podržava Vladimira Putina
Istorija se ne može izbrisati
Uz sve navedeno, kaže Ković, ovde je reč i o nečemu što je dublje istorijsko iskustvo, a koje je poprilično osvešćeno u srpskom narodu – činjenica da je Rusija u proteklih nekoliko vekova bila glavni oslonac u borbi Srba za oslobođenje i ujedinjenje.
Naravno, tu postoji ona pauza nastala u vreme Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, od 1917. godine pa sve do raspada Sovjetskog Saveza i razbijanja Jugoslavije. U 20. veku dolazi do izvesnog diskontinuiteta u odnosima između Rusije i Srba. To je svakako vreme u kojem se rusko-srpski odnosi se ne mogu nazvati u potpunosti prijateljskim, ali to je opet posebna epoha.
Spomenik caru Nikolaju II u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Na stranu kratak prekid bliskosti, koji svakako nije značio i neprijateljstvo, Ković podseća da su u prethodnih nekoliko vekova, naročito u 18. i 19. veku, Srbi imali podršku Ruskog carstva u različitim istorijskim periodima. To je, kaže on, iskustvo koje se ne zaboravlja.
Vera je bitna, ali nije presudna
Istorijskom iskustvu se svakako mogu dodati i kulturne preference koje uvek igraju važnu ulogu u međunarodnim odnosima. Tu se pre svega misli na zajedničku veru koja spaja Srbe i Ruse kroz vekove. Međutim, nije dovoljno rusko-srpske odnose svesti isključivo na veru. Bugarska je takođe pravoslavna zemlja, a Rusija je kroz istoriju njoj čak bila bliži i saveznik i prijatelj nego Srbiji. Ipak, danas je Bugarska po pitanju odnosa prema Rusiji na dijametralno suprotnoj strani u odnosu na Srbiju.
Treba podsetiti da je Bugarska u oba svetska rata bila na strani neprijatelja Rusije. Teško je dati precizan odgovor na pitanje zašto u bugarskom slučaju imamo jedno iskustvo i jedno ponašanje, dok je u srpskom slučaju sasvim drugačije. To bi svakako trebalo pripisati jednom dubljem predanju kod Srba, jednoj izrazitoj samosvesti i stalnoj potrebi Srba da budu na strani pravde i istine. To je nešto što mi zovemo Svetosavskim i Kosovskim zavetom, ističe Ković.
Ikona sa likom Svetog cara Lazara i zastava Rusije
© Sputnik / Lola Đorđević
Uvek na pravoj strani istorije
Činjenica je da su Srbi na svim velikim istorijskim raskrsnicama donosili dobre odluke. U Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, pa i u ratovima kojima je razbijena Jugoslavija. Isto se dešava i sada, kaže Ković, dok traje rat na istoku Evrope i gde se vidi jasno na čijoj strani je većinska Srbija.
To je prosto tako. Zašto je to tako i zašto se kod nekih naroda, čak i pravoslvnih, odvija na jedan, a kod nas na drugi način, to bi nas odvelo mnogo dublje, u neku ozbiljnu metafiziku. Kad je reč o Srbima, postoji ta dubinska samosvest zasnovana na moralnim normama. Te norme su, opet, zasnovane na onome što su Srbi vekovima nazivali „opredeljenjem za Carstvo nebesko“, a što se javljalo od Svetog Save, preko kneza Lazara, do današnjeg dana.
Upravo su iz ovog razloga Srbi za slobodu plaćali najveću moguću cenu, kako kroz istoriju, tako i u današnjem vremenu, zaključuje Ković.
Ruska i srpska zastava
© Sputnik / Lola Đorđević
Pogledajte i:
