https://lat.sputnikportal.rs/20260211/ambasador-irana-u-srbiji-za-sputnjik-ne-zelimo-rat-sa-amerikom-ali-imamo-svoje--crvene-linije--1195757470.html
Ambasador Irana u Srbiji za Sputnjik: Ne želimo rat sa Amerikom ali imamo svoje – crvene linije
Ambasador Irana u Srbiji za Sputnjik: Ne želimo rat sa Amerikom ali imamo svoje – crvene linije
Sputnik Srbija
Čorba koja je svojevremeno zakuvana bivšoj Jugoslaviji, a nedavno Venecueli i Iranu, možda se pomalo razlikuje po sastojcima. Međutim, kuvar je isti, kaže u... 11.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-11T20:51+0100
2026-02-11T20:51+0100
2026-02-11T20:51+0100
svet
svet
svet – politika
iran
amerika i iran na rubu rata
nuklearni program irana
sukob izraela i irana
iranski nuklearni sporazum
sankcije iranu
oman
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0b/1195769884_0:0:3152:1773_1920x0_80_0_0_d2edb1e2d19837271693867857679a97.jpg
Scenario kojim je destabilizovana Venecuela i onaj uz pomoć koga je pokušana destabilizacija Irana imaju sličnosti, naglašava Fazli, koji podseća na izjavu nekadašnje savetnice predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs, koja je 2006, usred velike krize na Bliskom istoku izjavila da se radi o „porođajnim mukama novog Bliskog istoka“.U tim rečima krije se suština američkog cilja u tom regionu – njihov plan podrazumevao je dezintegraciju velikih regiolanih država. Tako bi mogli da ih kontroilišu jer bi im suverenitet bio tako mali da ne bi mogli da se protive Vašingtonu i bile bi zavisne od njih.„Da budem jasan, Amerikanci su pokušali da spreče moć Rusije i Kine, jer Amerikanci i dalje žele unilateralizam, samo jedan pol. Tamo gde su mogli da realizuju te namere je naš region. U datim okolnostima, jedina zelja koja Amerikancima pruža otpor je zapravo Iran. Ne damo im da se mešaju u naše unutrašnje stvari, protivimo se njihovom prisustvu u regionu, unilateralizmu i na međunarodnom nivou tražimo realizaciju multilateralizma“, objašnjava naš sagovornik.Od pregovora sa SAD očekujemo da budu pravični i pravedni i da budu zasnovani na poštovanju interesa obe strane, uz priznanje prava iranskog naroda, ističe Fazli.Kada kažete „pravo iranskog naroda“, šta pod tim terminom podrazumevate?Mi smo jasno rekli da će ovi pregovori biti o nuklearnom programu. Iako smo više puta ponovili da su naše aktivnosti u okviru nuklearnog programa miroljubive. Čak je i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) više puta kroz svoje rezolucije naznačila tu činjenicu, Amerikanci i neke evropske zemlje vršile su pritisak, kako imaju neke nedoumice. S obzirom da je osnovni pristup naše diplomatije razgovor, rekli smo, u redu, hajde da sednemo da razgovaramo. Amerikanci žele da iranskom narodu uskrate pravo kada se radi o miroljubivim nuklearnim aktivnostima. To je neprihvatljivo. Mi smo članice NPT (Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja) sporazuma i sve naše nuklearne aktivnosti, između ostalog i obogaćivanje uranijuma, u skladu su sa tim sporazumom. Čak smo dobrovoljno omogućili IAEA vrste nadzora koje ni jedna druga zemlja nije omogućila. Sve naše aktivnosti su legitimne, legalne, miroljubive i u skladu sa nadzorom IAEA.Amerikanci nemaju pravo da nam kažu da nemamo pravo na obogaćivanje uranijuma. Ali, ako postoje nedoumice, spremni smo da to otklonimo. Istovremeno, Amerikanci moraju da ukinu sankcije protiv nas – kako mi otklanjamo nedoumice, oni moraju da otklone nelegalne, nelegitimne i jednostrane sankcije. Na osnovu svih međunardnih normi i prava, imamo pravo na obogaćivanje uranijuma na iranskom tlu. Postoje zemlje koje nisu članice NPT sporazuma, a rade na obohgaćivanju uranijuma i čak imaju atomsku bombu. Na svaki način ih možete smatrati kao pretnju za međunarodni mir i stabilnost, ali Amerikanci ne mogu da ništa protiv njih govore.U poslednje dve godine događa se genocid u Gazi. Amerikanci o tome uopšte ne govore, a u istom trenutku vrše pritisak na nas da ne možemo da obogaćujemo uranijum. I to mi, čije su aktivnosti pod nadzorom IAEA i u skladu sa NPT sporazumom. Ne vrše pritisak na njih, vrše pritisak na nas. Njih ne smatraju pretnjom, a nas smatraju, odakle ovaj dvostruki standard? To je pravo iranskog naroda, da imaju obogaćivanje uranijuma na svojoj teritoriji.Kada iransko ministarstvo spoljnih poslova saopšti da su razgovori u Muskatu bili „dobar početak“, na šta se misli?Da bismo na to odgovorili, moramo da obratimo pažnju na nekoliko činjenica. Znate da smo u različitim periodima razgovarali sa Amerikancima. Posleednji put kada su pregovori urodili plodom, bilo je to 2015. potom je Tramp došao na vlast i on je taj dogovor pocepao. Njihov cilj bio je da postignu određene nelegitimne ciljeve. I onda smo došli do 2025, ponovo su tražili da razgovaramo. Nakon pet krugova pregovora, kada se očekivalo da u šestom krugu postignemo nekakav dogovor, oni su bombardovali pregovarački sto i izvršili dvanaestodnevnu agresiju protiv nas. Zloupotrebili su proteste u Iranu iz decembra 2025. ubacili su terorističke elemente u te proteste sa ciljem da stvore atmosferu za ulazak stranih trupa u Iran. Ta zavera je doživela poraz. Ponovo su izvršili pritisak i pretili nam vojnom intervencijom i videli su da ni to ne daje rezultat. Onda su se ponovo sami vratili za pregovarački sto. Tako da taj povratak za pregovarački sto možemo nazvati dobrim početkom. Naravno, mi više ne verujemo Amerikancima, pokazali su da ne može da im se veruje. Kod njih je između onoga što govore i šta rade velika razlika. Ne želimo ni rat ni tenziju, tako da ćemo se složiti sa svakim predlogom koji bi doveo do rešenja. Naravno, i mi imamo uslove i o tim uslovima pregovaramo. Amerikancima smo rekli da smo spremni za razgovore, ali smo rekli i da smo spremni da na svaku njihovu vojnu akciju odlučno i jako odgovorimo. I rekli smo da je to njihov izbor.Koje uslove bi SAD trebalo da ispune? Kakvi su zahtevi Irana?Ne prihvatamo pregovore u uslovima pretnji. Drugo, ne prihvatamo da nam unapred kažu šta je ishod pregovora i nametanje rešenja. Ministar spoljnih poslova moje zemlje, doktor Aragči, rekao je da možemo da uđemo u takve pregovore u kojima se priznaju interesi obe strane, u kojima se priznaju naša prava i interesi, da pregovori budu pravedni i pravični. Pregovori u kojima se nalazimo su oružani pregovori. To znači da ne verujemo Amerikancima i da smo u potpunosti spremni za bilo kakvu vojnu akciju zato što već imamo iskustvo sa njima. Tako da smo ušli u pregovore u situaciji kada su celokupne iranske oružane snage sa prstom na obaraču. Ali, moram da naglasim da ne tražimo ni rat, niti tenzije. Crvene linije Irana su iranski nacionalni interes i interes iranskog naroda. mora da se priznaju prava iranskog naroda i ukoliko Amerikanci imaju neke nedoumice, spremni smo da im pomognemo da se te nedoumice otklone.Mislite li da se američka diplomatija promenila i da ishod pregovora ovaj put neće biti unapred određen?To Amerikanci moraju da pokažu u praksi. Imamo dugu istoriju razlika između onoga što Amerikanci govore i šta rade. Poslednii u nizu je primer iz 2025. još vidimo kontradiktornost između onoga što kažu i kako deluju. Čak i u stavovima koje iznosi Bela kuća vide se kontradiktornosti. Takve stvari povećavaju nivo sumnje. Istovremeno, mi se držimo svojih stavova; smatramo da je rešenje za sva pitanja diplomatija i razgovor tako da smo spremni da putem diplomatije rešimo sva pitanja i smanjimo tenzije. Istovre,meno smo spremni da na svaku agresiju odlučno odgovorimo.Mogu li se tenzije smanjiti kada su američki brodovi u Persijskom zalivu?Problemi u regionu počeli su kada su stranci ušli u njega. Šta Amerikanci traže u regionu kada su od njega udaljeni 15000 milja? Glavni razlog tenzija i problema u našem regionu je upravo prisustvo stranaca i dokle god spoljni faktor bude prisutan, nažalost biće tenzija. Bezbednost regiona, ako je potrebno, treba da obezbede zemlje regiona.Koliko su dešavanja u 2025. ugrozila ono što je postignuto ranije? Imali smo normalizaciju odnosa između Irana i saudijske Arabije uz posredstvo Kine, na primer. Koliko su takvi potezi ugroženi događajima iz 2025?Cilj vlade Islamske republike Iran je razvijanje i unapređenje odnosa sa susedima, uvek smo pokušavali da očuvamo dobre odnose sa njima i ako bi u nekom trenutku izbio neki nesporazum. Saudijska Arabija je naš sused i prijateljska zemlja, imamo dobre veze sa vladom u Rijadu. Saudijska Arabija je jedna od velikih i moćnih zemalja regiona, takjo da smo uvek pokušavali da oluvamo dobre odnose sa njima. I kada je u jednom trenutku izbio nesporazum, ojn je rešen uz pomoć Kine. Nedavna dešavanja nisu imale negativne posledice na naše odnose.Koje ustupke očekujete od Amerike i, sa druge strane, koje ustupke je Iran spreman da napravi kako bi pregovori uspeli?Oni koji treba da daju prednost ustupcima su Amerikanci. Oni su došli u naš region i mislim da moraju da odgovore koji je razlog njihovog prisustva. Mi ne očekujemo nikakve ustupke, oni mogu da predstave svoje nedoumice, a prethodno smo i rekli da smo spremni da rešimo nedoumice.Zbog čega je Muskat bio prihvatljiv za pregovore, a Istanbul nije?Mi smo u Muskatu imali 2025. pet krugova pregovora i bio je dogovoren šesti krug, kada su nas SAD i njihov potrčko bombardovali. To je na neki način bila uvreda i za Omance, jer ono što su uradili zvaničnici Omana, bio je diplomatski akt. U poslednje vreme, veći broj zemalja predložio je da bude posrednik u razgovorima za spuštanje tenzija i među njima su bili naši turski prijatelji. Mi smo želeli da se razgovori nastave u Omanu iz poštovanja prema onome što su oni do tada uradili. I naši turski prijatelji nisu se tome protivili. Upravo se zbog toga Islamska republika Iran zahvaljuje svim svojim susedima koji su pokušali da smanje tenzije. Zahvalni smo svim zemljama zbog njihovog angažmana, a s obzirom da je Oman započeo taj proces, smatrali smo da je prekidom pregovora Oman uvređen i rekli smo da, ako pregfovori treba da se nastave, to bude tamo. Zato smo izabrali maskat, da bi Amerikanci shvatili da ne vodimo računa samo o sebi, nego i o našim prijateljima.
iran
oman
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, iran, amerika i iran na rubu rata, nuklearni program irana, sukob izraela i irana, iranski nuklearni sporazum, sankcije iranu, oman
svet, svet – politika, iran, amerika i iran na rubu rata, nuklearni program irana, sukob izraela i irana, iranski nuklearni sporazum, sankcije iranu, oman
Ambasador Irana u Srbiji za Sputnjik: Ne želimo rat sa Amerikom ali imamo svoje – crvene linije
Ekskluzivno
Čorba koja je svojevremeno zakuvana bivšoj Jugoslaviji, a nedavno Venecueli i Iranu, možda se pomalo razlikuje po sastojcima. Međutim, kuvar je isti, kaže u intervjuu za Sputnjik ambasador Irana u Srbiji, Mohamed Sadik Fazli.
Scenario kojim je destabilizovana Venecuela i onaj uz pomoć koga je pokušana destabilizacija Irana imaju sličnosti, naglašava Fazli, koji podseća na izjavu nekadašnje savetnice predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs, koja je 2006, usred velike krize na Bliskom istoku izjavila da se radi o „porođajnim mukama novog Bliskog istoka“.
U tim rečima krije se suština američkog cilja u tom regionu – njihov plan podrazumevao je dezintegraciju velikih regiolanih država. Tako bi mogli da ih kontroilišu jer bi im suverenitet bio tako mali da ne bi mogli da se protive Vašingtonu i bile bi zavisne od njih.
„Da budem jasan, Amerikanci su pokušali da spreče moć Rusije i Kine, jer Amerikanci i dalje žele unilateralizam, samo jedan pol. Tamo gde su mogli da realizuju te namere je naš region. U datim okolnostima, jedina zelja koja Amerikancima pruža otpor je zapravo Iran. Ne damo im da se mešaju u naše unutrašnje stvari, protivimo se njihovom prisustvu u regionu, unilateralizmu i na međunarodnom nivou tražimo realizaciju multilateralizma“, objašnjava naš sagovornik.
Od pregovora sa SAD očekujemo da budu pravični i pravedni i da budu zasnovani na poštovanju interesa obe strane, uz priznanje prava iranskog naroda, ističe Fazli.
Kada kažete „pravo iranskog naroda“, šta pod tim terminom podrazumevate?
Mi smo jasno rekli da će ovi pregovori biti o nuklearnom programu. Iako smo više puta ponovili da su naše aktivnosti u okviru nuklearnog programa miroljubive. Čak je i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) više puta kroz svoje rezolucije naznačila tu činjenicu, Amerikanci i neke evropske zemlje vršile su pritisak, kako imaju neke nedoumice. S obzirom da je osnovni pristup naše diplomatije razgovor, rekli smo, u redu, hajde da sednemo da razgovaramo. Amerikanci žele da iranskom narodu uskrate pravo kada se radi o miroljubivim nuklearnim aktivnostima. To je neprihvatljivo. Mi smo članice NPT (Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja) sporazuma i sve naše nuklearne aktivnosti, između ostalog i obogaćivanje uranijuma, u skladu su sa tim sporazumom. Čak smo dobrovoljno omogućili IAEA vrste nadzora koje ni jedna druga zemlja nije omogućila. Sve naše aktivnosti su legitimne, legalne, miroljubive i u skladu sa nadzorom IAEA.
Amerikanci nemaju pravo da nam kažu da nemamo pravo na obogaćivanje uranijuma. Ali, ako postoje nedoumice, spremni smo da to otklonimo. Istovremeno, Amerikanci moraju da ukinu sankcije protiv nas – kako mi otklanjamo nedoumice, oni moraju da otklone nelegalne, nelegitimne i jednostrane sankcije. Na osnovu svih međunardnih normi i prava, imamo pravo na obogaćivanje uranijuma na iranskom tlu. Postoje zemlje koje nisu članice NPT sporazuma, a rade na obohgaćivanju uranijuma i čak imaju atomsku bombu. Na svaki način ih možete smatrati kao pretnju za međunarodni mir i stabilnost, ali Amerikanci ne mogu da ništa protiv njih govore.
U poslednje dve godine događa se genocid u Gazi. Amerikanci o tome uopšte ne govore, a u istom trenutku vrše pritisak na nas da ne možemo da obogaćujemo uranijum. I to mi, čije su aktivnosti pod nadzorom IAEA i u skladu sa NPT sporazumom. Ne vrše pritisak na njih, vrše pritisak na nas. Njih ne smatraju pretnjom, a nas smatraju, odakle ovaj dvostruki standard? To je pravo iranskog naroda, da imaju obogaćivanje uranijuma na svojoj teritoriji.
Kada iransko ministarstvo spoljnih poslova saopšti da su razgovori u Muskatu bili „dobar početak“, na šta se misli?
Da bismo na to odgovorili, moramo da obratimo pažnju na nekoliko činjenica. Znate da smo u različitim periodima razgovarali sa Amerikancima. Posleednji put kada su pregovori urodili plodom, bilo je to 2015. potom je Tramp došao na vlast i on je taj dogovor pocepao. Njihov cilj bio je da postignu određene nelegitimne ciljeve. I onda smo došli do 2025, ponovo su tražili da razgovaramo. Nakon pet krugova pregovora, kada se očekivalo da u šestom krugu postignemo nekakav dogovor, oni su bombardovali pregovarački sto i izvršili dvanaestodnevnu agresiju protiv nas. Zloupotrebili su proteste u Iranu iz decembra 2025. ubacili su terorističke elemente u te proteste sa ciljem da stvore atmosferu za ulazak stranih trupa u Iran. Ta zavera je doživela poraz. Ponovo su izvršili pritisak i pretili nam vojnom intervencijom i videli su da ni to ne daje rezultat. Onda su se ponovo sami vratili za pregovarački sto. Tako da taj povratak za pregovarački sto možemo nazvati dobrim početkom. Naravno, mi više ne verujemo Amerikancima, pokazali su da ne može da im se veruje. Kod njih je između onoga što govore i šta rade velika razlika. Ne želimo ni rat ni tenziju, tako da ćemo se složiti sa svakim predlogom koji bi doveo do rešenja. Naravno, i mi imamo uslove i o tim uslovima pregovaramo. Amerikancima smo rekli da smo spremni za razgovore, ali smo rekli i da smo spremni da na svaku njihovu vojnu akciju odlučno i jako odgovorimo. I rekli smo da je to njihov izbor.
Koje uslove bi SAD trebalo da ispune? Kakvi su zahtevi Irana?
Ne prihvatamo pregovore u uslovima pretnji. Drugo, ne prihvatamo da nam unapred kažu šta je ishod pregovora i nametanje rešenja. Ministar spoljnih poslova moje zemlje, doktor Aragči, rekao je da možemo da uđemo u takve pregovore u kojima se priznaju interesi obe strane, u kojima se priznaju naša prava i interesi, da pregovori budu pravedni i pravični. Pregovori u kojima se nalazimo su oružani pregovori. To znači da ne verujemo Amerikancima i da smo u potpunosti spremni za bilo kakvu vojnu akciju zato što već imamo iskustvo sa njima. Tako da smo ušli u pregovore u situaciji kada su celokupne iranske oružane snage sa prstom na obaraču. Ali, moram da naglasim da ne tražimo ni rat, niti tenzije. Crvene linije Irana su iranski nacionalni interes i interes iranskog naroda. mora da se priznaju prava iranskog naroda i ukoliko Amerikanci imaju neke nedoumice, spremni smo da im pomognemo da se te nedoumice otklone.
Mislite li da se američka diplomatija promenila i da ishod pregovora ovaj put neće biti unapred određen?
To Amerikanci moraju da pokažu u praksi. Imamo dugu istoriju razlika između onoga što Amerikanci govore i šta rade. Poslednii u nizu je primer iz 2025. još vidimo kontradiktornost između onoga što kažu i kako deluju. Čak i u stavovima koje iznosi Bela kuća vide se kontradiktornosti. Takve stvari povećavaju nivo sumnje. Istovremeno, mi se držimo svojih stavova; smatramo da je rešenje za sva pitanja diplomatija i razgovor tako da smo spremni da putem diplomatije rešimo sva pitanja i smanjimo tenzije. Istovre,meno smo spremni da na svaku agresiju odlučno odgovorimo.
Mogu li se tenzije smanjiti kada su američki brodovi u Persijskom zalivu?
Problemi u regionu počeli su kada su stranci ušli u njega. Šta Amerikanci traže u regionu kada su od njega udaljeni 15000 milja? Glavni razlog tenzija i problema u našem regionu je upravo prisustvo stranaca i dokle god spoljni faktor bude prisutan, nažalost biće tenzija. Bezbednost regiona, ako je potrebno, treba da obezbede zemlje regiona.
Koliko su dešavanja u 2025. ugrozila ono što je postignuto ranije? Imali smo normalizaciju odnosa između Irana i saudijske Arabije uz posredstvo Kine, na primer. Koliko su takvi potezi ugroženi događajima iz 2025?
Cilj vlade Islamske republike Iran je razvijanje i unapređenje odnosa sa susedima, uvek smo pokušavali da očuvamo dobre odnose sa njima i ako bi u nekom trenutku izbio neki nesporazum. Saudijska Arabija je naš sused i prijateljska zemlja, imamo dobre veze sa vladom u Rijadu. Saudijska Arabija je jedna od velikih i moćnih zemalja regiona, takjo da smo uvek pokušavali da oluvamo dobre odnose sa njima. I kada je u jednom trenutku izbio nesporazum, ojn je rešen uz pomoć Kine. Nedavna dešavanja nisu imale negativne posledice na naše odnose.
Koje ustupke očekujete od Amerike i, sa druge strane, koje ustupke je Iran spreman da napravi kako bi pregovori uspeli?
Oni koji treba da daju prednost ustupcima su Amerikanci. Oni su došli u naš region i mislim da moraju da odgovore koji je razlog njihovog prisustva. Mi ne očekujemo nikakve ustupke, oni mogu da predstave svoje nedoumice, a prethodno smo i rekli da smo spremni da rešimo nedoumice.
Zbog čega je Muskat bio prihvatljiv za pregovore, a Istanbul nije?
Mi smo u Muskatu imali 2025. pet krugova pregovora i bio je dogovoren šesti krug, kada su nas SAD i njihov potrčko bombardovali. To je na neki način bila uvreda i za Omance, jer ono što su uradili zvaničnici Omana, bio je diplomatski akt. U poslednje vreme, veći broj zemalja predložio je da bude posrednik u razgovorima za spuštanje tenzija i među njima su bili naši turski prijatelji. Mi smo želeli da se razgovori nastave u Omanu iz poštovanja prema onome što su oni do tada uradili. I naši turski prijatelji nisu se tome protivili. Upravo se zbog toga Islamska republika Iran zahvaljuje svim svojim susedima koji su pokušali da smanje tenzije. Zahvalni smo svim zemljama zbog njihovog angažmana, a s obzirom da je Oman započeo taj proces, smatrali smo da je prekidom pregovora Oman uvređen i rekli smo da, ako pregfovori treba da se nastave, to bude tamo. Zato smo izabrali maskat, da bi Amerikanci shvatili da ne vodimo računa samo o sebi, nego i o našim prijateljima.
