Novi veliki korak Republike Srpske: Sad sve da se vrati u – „prirodno stanje“
20:04 10.02.2026 (Osveženo: 21:00 10.02.2026)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/ ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Pratite nas
Najava Milorada Dodika da će Narodna skupština Republike Srpske pokrenuti zahtev za vraćanje nadležnosti koje su joj oduzete nije secesionistički potez, već institucionalni pokušaj da se otvori dijalog o vraćanju Bosne i Hercegovine u dejtonske okvire.
Kako ističe politički analitičar iz Banjaluke, Bojan Šolaja, Dodik je vrlo jasno poručio da će Narodna skupština RS svojim zvaničnim aktom da se obrati relevantnim institucijama na nivou BiH, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, sa zahtevom da se razgovara o tome kako BiH da se vrati u svoje „prirodno stanje“.
„On nije najavio nikakav secesionistički momenat. Vrlo jasno je rekao da će Narodna skupština Republike Srpske svojim zvaničnim aktom da se obrati relevantnim institucijama na nivou BiH, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, sa zahtevom da se razgovara o vraćanju BiH u što bi trebalo da bude njeno prirodno stanje, a to je stanje dejtonskih odredbi“, navodi Šolaja.
Podsećamo, predsednik SNSD-a Milorad Dodik najavio je da će sledeći korak Republike Srpske biti zahtev Narodnoj skupštini za vraćanje svih svojevremeno prenetih nadležnosti sa Republike Srpske na BiH, što će biti uslov za vođenje bilo kakvog dijaloga.
Reč je o vojsci, graničnoj policiji, ukidanju Suda i Tužilaštva, da se vrati obaveštajna služba..., rekao je Dodik i dodao da je u pitanju sve ono što je predviđeno Dejtonskim sporazumom.
Prema Dodikovim rečima, Dejtonski sporazum i Ustav BiH poremećeni su do te mere da više nijedan dijalog ni politička akcija ne može da sanira.
„Ako su muslimani u Sarajevu svesni prihvatiće da nam vrate nadležnosti, ako i dalje žele da guraju ovako dobiće našu odluku o samoopredeljenju“, naveo je Dodik.
Kako je BiH postala hibrid
„Prirodno stanje“ koje naš sagovornik pominje je, kako kaže, ono koje je dogovoreno 1995, sa čime sadašnja BiH nema mnogo veze. Umesto sistema zasnovanog na saglasnosti entiteta i konstitutivnih naroda, nastao je model koji su kreirali visoki predstavnici nametanjem zakona i politika, kao i oduzimanjem nadležnosti.
„Danas imamo niz institucija koje nisu predviđene Dejtonskim sporazumom, nadležnosti koje su uzete iz ruku entiteta i sve se to koristi kao mehanizam za borbu protiv Republike Srpske. Znači, Republika Srpska traži da se stvari vrate u okvire u kojima je BiH nastala i kako je trebalo da funkcioniše. Ovde se, dakle, ne traži ništa što ustavom nije dato Republici Srpskoj“, ističe Šolaja.
Institucije bez ustavnog osnova
Kao rezultat delovanja visokih predstavnika i „međunarodne zajednice“ oličene u PIK-u (Savetu za sprovođenje mira), danas u BiH imamo niz institucija koje ustav BiH ne poznaje, kao i niz nadležnosti koje su izuzete iz ruku entiteta – postoje sudovi i tužilaštva koji nisu ustavne kategorije koji su nametnuti političkim pritiskom u kvazidemokratskoj proceduri i koji se bukvalno koriste za politički progon političara iz Republike Srpske.
Istovremeno, ustavni sud, u kome još uvek sede stranci i u kome nema predstavnika srpskog naroda, ocenjuje legalnost Vlade Republike Srpske, objašnjava Šolaja.
„Ako će nam predsednika birati neko drugi, o vladi odlučivati neko drugi, a zakone nametati neko treći – u čemu je onda priča? Gde je tu država“, pita se on.
Dijalog ili nastavak blokade
Političke posledice Dodikove inicijative, smatra Šolaja, mogu biti pozitivne, ukoliko bude postojala spremnost za dijalog među domaćim političarima.
„Ako bude razuma i spremnosti na dijalog, političke posledice mogu da budu dobre – da sednemo, da se dogovorimo i da neke stvari vratimo u okvire onoga kako bi u BiH trebalo da funkcionišu“, kaže on.
Međutim, problem je u bošnjačkoj političkoj eliti koja dijalog ne želi, za razliku od predstavnika hrvatskog naroda.
Kao posebno problematičnu, Šolaja označava ulogu visokog predstavnika i takozvana bonska ovlašćenja, koja, kako ističe, nemaju utemeljenje u Dejtonskom sporazumu.
„Ovlašćenja visokog predstavnika su jasno definisana Aneksom 10 i izuzetno su uska – odnose se isključivo na nadzor nad sprovođenjem civilnog dela mirovnog sporazuma. On nema pravo da se meša u politički život, nameće zakone ili smenjuje izabrane funkcionere“, napominje naš sagovornik.
Bonska ovlašćenja, dodaje, predstavljaju preporuke neformalne grupe – Saveta za implementaciju mira – koja nije dejtonska kategorija, zbog čega je pravna validnost odluka donetih na toj osnovi ozbiljno upitna.
Američki faktor i promena odnosa prema BiH
Govoreći o međunarodnom kontekstu, Šolaja smatra da će Vašington podržati inicijativu Republike Srpske, jer se ona zasniva upravo na poštovanju Dejtonskog sporazuma. Sa druge strane, Dodikova inicijativa poklapa se sa onim što američki zvaničnici u poslednjih godinu, godinu i po dana izjavljuju – da tri naroda i dva entiteta treba da sednu i razgovaraju, kao i da se SAD više neće mešati u unutrašnja pitanja BiH.
„Dejtonski sporazum je američka kreacija. Mislim da će se ova administracija držati sadržaja sporazuma kao polaznog osnova za razgovor da se stvari vrate na ono kako je zamišljeno, da se uspostavi funkcionalan sistem, jer sadašnji način funkcionisanja, onakav kakav je primenjivan poslednjih trideset godina samo je unazadio BiH. Odnosi su trenutno više poremećeni nego 1992. i nadam se da je to svima jasno“, konstatuje on.
Republika Srpska ne želi da povlači jednostrane poteze, niti da donosi nove zakone, samo želi vraćanje nadležnosti i otvaranje širokog unutrašnjeg dijaloga.
„Ne tražimo da se nešto nameće, već da se razgovara i da se nađe model u kojem će BiH funkcionisati na osnovu unutrašnjeg dogovora, a ne nametnutih rešenja“, zaključuje Šolaja.
Pogledajte i:
