https://lat.sputnikportal.rs/20260131/1195373829.html
Pisanje kao hleb života
Pisanje kao hleb života
Sputnik Srbija
Kako su novopazarske priče postale univerzalne i pomešale se sa poezijom Eskima, zašto je hleb kao prva izgovorena reč stekao status svetinje koju često... 31.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-31T10:00+0100
2026-01-31T10:00+0100
2026-01-31T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1f/1195373671_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_84d92e66c02fd657c6faf932c386c3b0.jpg
Pisanje kao hleb života
Sputnik Srbija
Kako su novopazarske priče postale univerzalne i pomešale se sa poezijom Eskima, zašto je hleb kao prva izgovorena reč stekao status svetinje koju često poljubimo i pred kojom se ljudi zaklinju, da li su govor i pisanje hleb života, s obzirom da bez priče nema ni čoveka – o svemu tome na jedinstven način pripoveda roman „Bekos“, ovih dana ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“, o kojem razgovaramo sa njegovim autorom, književnikom Enesom Halilovićem.
Koliko je izložba „Prognanici“ Muzeja oslobođenja Maribor, koja je otvorena u Narodnom muzeju u Čačku, potvrda da Slovenci nisu zaboravili gostoprimstvo i pomoć srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata – kada ih je nacistička Nemačka deportovala u želji da uništi slovenačku naciju i potpuno germanizuje zemlju, kakva svedočanstva su sakupljena i kako jedan mali kofer simbolizuje sudbinu preko 6.000 ljudi, koji su utičište našli u srpskim selima i među srpskim stanovništvom – o tome razgovaramo sa Delfinom Rajić i sa direktorkom Muzeja oslobođenja Maribor Simonom Tripkovič.
Da li je kaligrafija zanat, umetnost ili poseban oblik vizuelnog razmišljanja? Kako izgleda proces nastanka jednog kaligrafskog dela – od izbora reči do završne forme? Na ova i druga pitanja odgovara nam akademska slikarka Danica Veselinović, povodom izložbe „Reč po reč“ u Kući kralja Petra, na kojoj su predstavljeni radovi polaznica Škole kaligrafije.
Kakva je sudbina knjige, hoće li preživeti elektronsko doba, da li će sudbinu priča koje će se štampati u budućnosti određivati tržište ili najviša kulturološka verednost, u čemu se razlikuje današnje izdavaštvo od onog kojim je pre šest decenija počeo da se bavi na ozbiljan i prepoznatljiv način – pitamo Jagoša Đuretića, direktora i glavnog urednika izdavačke kuće „Albatros plus“, ovogodišnjeg dobitnika Vukove nagrade za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke.
Kako su novopazarske priče postale univerzalne i pomešale se sa poezijom Eskima, zašto je hleb kao prva izgovorena reč stekao status svetinje koju često poljubimo i pred kojom se ljudi zaklinju, da li su govor i pisanje hleb života, s obzirom da bez priče nema ni čoveka – o svemu tome na jedinstven način pripoveda roman „Bekos“, ovih dana ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“, o kojem razgovaramo sa njegovim autorom, književnikom Enesom Halilovićem.Koliko je izložba „Prognanici“ Muzeja oslobođenja Maribor, koja je otvorena u Narodnom muzeju u Čačku, potvrda da Slovenci nisu zaboravili gostoprimstvo i pomoć srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata – kada ih je nacistička Nemačka deportovala u želji da uništi slovenačku naciju i potpuno germanizuje zemlju, kakva svedočanstva su sakupljena i kako jedan mali kofer simbolizuje sudbinu preko 6.000 ljudi, koji su utičište našli u srpskim selima i među srpskim stanovništvom – o tome razgovaramo sa Delfinom Rajić i sa direktorkom Muzeja oslobođenja Maribor Simonom Tripkovič.Da li je kaligrafija zanat, umetnost ili poseban oblik vizuelnog razmišljanja? Kako izgleda proces nastanka jednog kaligrafskog dela – od izbora reči do završne forme? Na ova i druga pitanja odgovara nam akademska slikarka Danica Veselinović, povodom izložbe „Reč po reč“ u Kući kralja Petra, na kojoj su predstavljeni radovi polaznica Škole kaligrafije. Kakva je sudbina knjige, hoće li preživeti elektronsko doba, da li će sudbinu priča koje će se štampati u budućnosti određivati tržište ili najviša kulturološka verednost, u čemu se razlikuje današnje izdavaštvo od onog kojim je pre šest decenija počeo da se bavi na ozbiljan i prepoznatljiv način – pitamo Jagoša Đuretića, direktora i glavnog urednika izdavačke kuće „Albatros plus“, ovogodišnjeg dobitnika Vukove nagrade za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Kako su novopazarske priče postale univerzalne i pomešale se sa poezijom Eskima, zašto je hleb kao prva izgovorena reč stekao status svetinje koju često poljubimo i pred kojom se ljudi zaklinju, da li su govor i pisanje hleb života, s obzirom da bez priče nema ni čoveka – o svemu tome na jedinstven način pripoveda roman „Bekos“, ovih dana ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“, o kojem razgovaramo sa njegovim autorom, književnikom Enesom Halilovićem.
Koliko je izložba „Prognanici“ Muzeja oslobođenja Maribor, koja je otvorena u Narodnom muzeju u Čačku, potvrda da Slovenci nisu zaboravili gostoprimstvo i pomoć srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata – kada ih je nacistička Nemačka deportovala u želji da uništi slovenačku naciju i potpuno germanizuje zemlju, kakva svedočanstva su sakupljena i kako jedan mali kofer simbolizuje sudbinu preko 6.000 ljudi, koji su utičište našli u srpskim selima i među srpskim stanovništvom – o tome razgovaramo sa Delfinom Rajić i sa direktorkom Muzeja oslobođenja Maribor Simonom Tripkovič.
Da li je kaligrafija zanat, umetnost ili poseban oblik vizuelnog razmišljanja? Kako izgleda proces nastanka jednog kaligrafskog dela – od izbora reči do završne forme? Na ova i druga pitanja odgovara nam akademska slikarka Danica Veselinović, povodom izložbe „Reč po reč“ u Kući kralja Petra, na kojoj su predstavljeni radovi polaznica Škole kaligrafije.
Kakva je sudbina knjige, hoće li preživeti elektronsko doba, da li će sudbinu priča koje će se štampati u budućnosti određivati tržište ili najviša kulturološka verednost, u čemu se razlikuje današnje izdavaštvo od onog kojim je pre šest decenija počeo da se bavi na ozbiljan i prepoznatljiv način – pitamo Jagoša Đuretića, direktora i glavnog urednika izdavačke kuće „Albatros plus“, ovogodišnjeg dobitnika Vukove nagrade za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke.
