https://lat.sputnikportal.rs/20260128/sat-sudnjeg-dana-pomeren-na-85-sekundi-do-ponoci-zbog-globalnih-pretnji-1195253972.html
Šta je „Sat sudnjeg dana“ i šta se dešava ako otkuca ponoć
Šta je „Sat sudnjeg dana“ i šta se dešava ako otkuca ponoć
Sputnik Srbija
„Sat sudnjeg dana“ kreirala je grupa naučnika 1947. godine, nakon rada na Projektu Menhetn. Prvobitno je merio nuklearne pretnje, ali od 2007. uključuje i... 28.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-28T07:22+0100
2026-01-28T07:22+0100
2026-01-28T08:13+0100
svet
svet
svet – politika
sat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1c/1195255076_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_c0c6451fe39b8ff14fea32b2bf9dc44f.jpg
Iako nije precizan alat za merenje pretnji, Sat sudnjeg dana ima za cilj da podstakne diskusiju o globalnim krizama.Ponoć na satu simbolizuje teorijsku tačku uništenja civilizacije, a broj minuta ili sekundi do ponoći predstavlja procenu Komiteta za nauku i bezbednost o tome koliko smo blizu katastrofe koju bismo mogli sami da izazovemo. Prvobitno je bio postavljen na sedam minuta do ponoći. Najdalje od propasti bili smo 1991. godine, nakon završetka Hladnog rata i potpisivanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, kada je sat pomeren na optimističnih 17 minuta do ponoći. Nažalost, taj optimizam nije dugo trajao.Tokom godina pretnje su se menjale i množile. Nuklearnom oružju pridružile su se klimatske promene, biološke pretnje, sajber ratovanje i, najnovije, nekontrolisani uspon veštačke inteligencije.Prošle godine, u januaru 2025. godine, sat je pomeren sa 90 na rekordnih 89 sekundi do ponoći, a sada je Sat sudnjeg dana pomeren je na 85 sekundi do ponoći, što predstavlja najbližu tačku globalnom uništenju do sada.Da li je Sat sudnjeg dana stvaran?Sat nije osmišljen da precizno meri egzistencijalne pretnje, već da podstakne raspravu o složenim naučnim temama i krizama s kojima se planeta suočava, navodi Bilten. Ipak, neki stručnjaci koji nisu učestvovali u njegovom podešavanju dovode u pitanje njegovu korisnost.„To je nesavršena metafora“, rekao je za američke medije 2022. godine dr Majkl Man, profesor na Odeljenju za nauke o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta Pensilvanije. On ističe da sat objedinjuje različite vrste rizika koji se odvijaju u različitim vremenskim okvirima, ali dodaje da „i dalje predstavlja važno retoričko sredstvo koje nas iz godine u godinu podseća na krhkost našeg postojanja na ovoj planeti“.Šta se dešava kada sat otkuca ponoć?Sat sudnjeg dana nikada nije stigao do ponoći, a bivši predsednik i izvršni direktor Biltena Rejčel Bronson, koja sada radi kao viši savetnik, nada se da do toga nikada neće doći.„Kada sat pokaže ponoć, to znači da se dogodio neki oblik nuklearnog sukoba ili katastrofalna klimatska promena koja je izbrisala čovečanstvo“, rekla je.Ne želimo da dođemo do te tačke – a ne bismo ni znali kada se to dogodi, dodala je.„Mi u Biltenu verujemo da ljudi, pošto su stvorili ove pretnje, mogu i da ih umanje. Ali to nije lako i nikada nije bilo. Zahteva ozbiljan rad i globalni angažman na svim nivoima društva“, rekla je Bronson.Inače, „Bilten atomskih naučnika“ osnovan je 1945. godine kao neprofitna organizacija grupe naučnika koji su radili na Projektu Menhetn, tajnom programu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. Iako je prvobitna svrha bila praćenje nuklearnih pretnji, Bilten je 2007. godine u svoje procene uključio i klimatsku krizu.Naučnici Biltena već 79 godina svake godine podešavaju vreme na satu u skladu s procenom koliko je čovečanstvo blizu samouništenja. Odluku donose članovi naučnog i bezbednosnog odbora Biltena, u saradnji sa odborom pokrovitelja, koji je u decembru 1948. osnovao Albert Ajnštajn, a čiji je prvi predsednik bio DŽ. Robert Openhajmer. Odbor danas uključuje osam dobitnika Nobelove nagrade.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260127/sat-sudnjeg-dana-pomeren-blize-nuklearnoj-ponoci-1195246452.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, sat
svet, svet – politika, sat
Šta je „Sat sudnjeg dana“ i šta se dešava ako otkuca ponoć
07:22 28.01.2026 (Osveženo: 08:13 28.01.2026) „Sat sudnjeg dana“ kreirala je grupa naučnika 1947. godine, nakon rada na Projektu Menhetn. Prvobitno je merio nuklearne pretnje, ali od 2007. uključuje i klimatske promene. Odluku o pomeranju kazaljki donosi odbor stručnjaka pod imenom „Bilten atomskih naučnika“ kako bi ukazali na rizike koji prete čovečanstvu.
Iako nije precizan alat za merenje pretnji, Sat sudnjeg dana ima za cilj da podstakne diskusiju o globalnim krizama.
Ponoć na satu simbolizuje teorijsku tačku uništenja civilizacije, a broj minuta ili sekundi do ponoći predstavlja procenu Komiteta za nauku i bezbednost o tome koliko smo blizu katastrofe koju bismo mogli sami da izazovemo. Prvobitno je bio postavljen na sedam minuta do ponoći. Najdalje od propasti bili smo 1991. godine, nakon završetka Hladnog rata i potpisivanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, kada je sat pomeren na optimističnih 17 minuta do ponoći. Nažalost, taj optimizam nije dugo trajao.
Tokom godina pretnje su se menjale i množile. Nuklearnom oružju pridružile su se klimatske promene, biološke pretnje, sajber ratovanje i, najnovije, nekontrolisani uspon veštačke inteligencije.
Prošle godine, u januaru 2025. godine, sat je pomeren sa 90 na rekordnih 89 sekundi do ponoći, a sada je Sat sudnjeg dana pomeren je na 85 sekundi do ponoći, što predstavlja najbližu tačku globalnom uništenju do sada.
Da li je Sat sudnjeg dana stvaran?
Sat nije osmišljen da precizno meri egzistencijalne pretnje, već da podstakne raspravu o složenim naučnim temama i krizama s kojima se planeta suočava, navodi Bilten. Ipak, neki stručnjaci koji nisu učestvovali u njegovom podešavanju dovode u pitanje njegovu korisnost.
„To je nesavršena metafora“, rekao je za američke medije 2022. godine dr Majkl Man, profesor na Odeljenju za nauke o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta Pensilvanije. On ističe da sat objedinjuje različite vrste rizika koji se odvijaju u različitim vremenskim okvirima, ali dodaje da „i dalje predstavlja važno retoričko sredstvo koje nas iz godine u godinu podseća na krhkost našeg postojanja na ovoj planeti“.
Šta se dešava kada sat otkuca ponoć?
Sat sudnjeg dana nikada nije stigao do ponoći, a bivši predsednik i izvršni direktor Biltena Rejčel Bronson, koja sada radi kao viši savetnik, nada se da do toga nikada neće doći.
„Kada sat pokaže ponoć, to znači da se dogodio neki oblik nuklearnog sukoba ili katastrofalna klimatska promena koja je izbrisala čovečanstvo“, rekla je.
Ne želimo da dođemo do te tačke – a ne bismo ni znali kada se to dogodi, dodala je.
„Mi u Biltenu verujemo da ljudi, pošto su stvorili ove pretnje, mogu i da ih umanje. Ali to nije lako i nikada nije bilo. Zahteva ozbiljan rad i globalni angažman na svim nivoima društva“, rekla je Bronson.
Inače, „Bilten atomskih naučnika“ osnovan je 1945. godine kao neprofitna organizacija grupe naučnika koji su radili na Projektu Menhetn, tajnom programu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. Iako je prvobitna svrha bila praćenje nuklearnih pretnji, Bilten je 2007. godine u svoje procene uključio i klimatsku krizu.
Naučnici Biltena već 79 godina svake godine podešavaju vreme na satu u skladu s procenom koliko je čovečanstvo blizu samouništenja. Odluku donose članovi naučnog i bezbednosnog odbora Biltena, u saradnji sa odborom pokrovitelja, koji je u decembru 1948. osnovao Albert Ajnštajn, a čiji je prvi predsednik bio DŽ. Robert Openhajmer. Odbor danas uključuje osam dobitnika Nobelove nagrade.
