https://lat.sputnikportal.rs/20260128/na-arheoloskoj-iskopini-u-grckoj-pronadjene-drvene-alatke-stare-oko-430000-godina-1195241157.html
Na arheološkoj iskopini u Grčkoj pronađene drvene alatke stare oko 430.000 godina
Na arheološkoj iskopini u Grčkoj pronađene drvene alatke stare oko 430.000 godina
Sputnik Srbija
Dva praistorijska artefakta pronađena na obali jednog jezera u Grčkoj smatraju se najstarijim drvenim alatkama otkrivenim do sada i procenjuje se datiraju od... 28.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-28T09:23+0100
2026-01-28T09:23+0100
2026-01-28T09:23+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
grčka
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/18/1187184786_0:16:720:421_1920x0_80_0_0_f64e7d1049ffbe8b98f8a4b3b2447dab.jpg
Jedan artefakt je tanak štap dugačak oko 80 centimetara koji je mogao biti korišćen za kopanje u blatu, a drugi je manji komad izrađen od drveta vrbe ili topole koji je možda korišćen za oblikovanje kamenih alata, navodi se u članku o rezultatima istraživanja objavljenom u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, prenosi Sajens alert.Naučnici su uvereni da su praistorijski ljudi koristili brojne alatke izrađene od kamena, kostiju i drveta, ali ukazuju da je posebno teško pronaći dokaze o drvenim alatima jer drvo brže truli.Drveni artefakti mogu da budu očuvani ako su bili zarobljeni u ledu, u pećinama ili pod vodom.Pretpostavlja se da su artefakati pronađeni kod Megalopolisa na Peloponezu u Grčkoj možda bili pod sedimentom i sačuvani zahvaljujući vlažnoj sredini u kojoj su proveli milenijume.Godinama su istraživači na toj lokaciji pronalazili druge artefakte, uključujući kamene alate i kosti slonova sa rezbarijama.Iako naučnici nisu precizno datirali pronađene drvene alatke, sama arheološka lokacija je stara oko 430.000 godina, što pruža uvid i u približnu starost pronađenih predmeta.Ljudski ostaci još nisu pronađeni na toj lokaciji i zato još uvek nije jasno ko je koristio drvene alatke, a moguće je da su to bili neandertalci, rani preci čoveka, ali i neki drugi hominidi.Drugi primerci pronađenih drevnih drvenih alatki uključuju koplje iz Nemačke i kineske štapove za kopanje stare 300.000 godina.Pogledajte i:
grčka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, grčka, društvo
nauka i tehnologija, arheologija, grčka, društvo
Na arheološkoj iskopini u Grčkoj pronađene drvene alatke stare oko 430.000 godina
Dva praistorijska artefakta pronađena na obali jednog jezera u Grčkoj smatraju se najstarijim drvenim alatkama otkrivenim do sada i procenjuje se datiraju od pre 430.000 godina.
Jedan artefakt je tanak štap dugačak oko 80 centimetara koji je mogao biti korišćen za kopanje u blatu, a drugi je manji komad izrađen od drveta vrbe ili topole koji je možda korišćen za oblikovanje kamenih alata, navodi se u članku o rezultatima istraživanja objavljenom u naučnom časopisu
Proceedings of the National Academy of Sciences,
prenosi Sajens alert.
Naučnici su uvereni da su praistorijski ljudi koristili brojne alatke izrađene od kamena, kostiju i drveta, ali ukazuju da je posebno teško pronaći dokaze o drvenim alatima jer drvo brže truli.
Drveni artefakti mogu da budu očuvani ako su bili zarobljeni u ledu, u pećinama ili pod vodom.
Pretpostavlja se da su artefakati pronađeni kod Megalopolisa na Peloponezu u Grčkoj možda bili pod sedimentom i sačuvani zahvaljujući vlažnoj sredini u kojoj su proveli milenijume.
Godinama su istraživači na toj lokaciji pronalazili druge artefakte, uključujući kamene alate i kosti slonova sa rezbarijama.
Iako naučnici nisu precizno datirali pronađene drvene alatke, sama arheološka lokacija je stara oko 430.000 godina, što pruža uvid i u približnu starost pronađenih predmeta.
Ljudski ostaci još nisu pronađeni na toj lokaciji i zato još uvek nije jasno ko je koristio drvene alatke, a moguće je da su to bili neandertalci, rani preci čoveka, ali i neki drugi hominidi.
Drugi primerci pronađenih drevnih drvenih alatki uključuju koplje iz Nemačke i kineske štapove za kopanje stare 300.000 godina.
