https://lat.sputnikportal.rs/20260125/nije-samo-vreme-koje-deca-provode-kraj-telefona-bitno-ima-jos-jedna-stvar-1195103759.html
Nije samo vreme koje deca provode kraj telefona bitno, ima još jedna stvar
Nije samo vreme koje deca provode kraj telefona bitno, ima još jedna stvar
Sputnik Srbija
Većina roditelja vodi veliku borbu sa svojom decom oko vremena provedenog ispred telefona. Stalno možemo čitati razna i ozbiljna upozorenja o štetnim efektima... 25.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-25T14:30+0100
2026-01-25T14:30+0100
2026-01-25T14:30+0100
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/17/1195104585_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_ac717aa2b106d8250fe049957152b212.jpg
Kao i sa svim ostalim aspektima roditeljstva, navike roditelja se razlikuju - neki su prilično strogi i zabranjuju telefone, neki ih daju svojoj deci da ih koriste koliko god žele, ali većina pokušava da pronađe neku vrstu ravnoteže u takvoj upotrebi - sa većim ili manjim uspehom. Za mnoge je najvažnija informacija vreme koje deca provode ispred ekrana.Vreme nije jedino što je važnoMeđutim, kako su pokazali novi izveštaj i smernice Američke akademije za pedijatriju, samo praćenje vremena koje deca provode ispred ekrana više nije dovoljno za njihovu dobrobit. Problem je što se uzima u obzir samo količina vremena, a ne kvalitet sadržaja kojem su deca izložena.Kako je dr Tifani Muncer, specijalista za pedijatriju u bolnici u Mičigenu, objasnila za Ej-Bi-Si-njuz, „sada razumemo da postoje specifične karakteristike dizajna digitalnih medija - neke koje promovišu pozitivne koristi, a druge koje su u velikoj meri zasnovane na angažovanju i mogu nadmašiti zdravije aktivnosti.“Kada je u pitanju vreme provedeno ispred ekrana, ako dete gleda dokumentarac sa roditeljima i razgovaraju o tome šta se dešava na televiziji, to ne bi trebalo smatrati samo vremenom provedenim ispred njega. Jer u toj situaciji dete provodi vreme sa roditeljima, interaguje, razgovara i izloženo je obrazovnom sadržaju.Beskonačno skrolovanjeS druge strane, dete može provesti istu količinu vremena stalno skrolujući kroz neki algoritamski generisan sadržaj koji je pun impulsa za kratkoročno zadovoljstvo. To su dve potpuno različite stvari, ili bolje rečeno, ova vrsta vremena provedenog ispred ekrana je potpuno drugačija.Jedan od problema današnjeg digitalnog sveta je taj što je tehnologija u velikoj meri dizajnirana da što duže drži korisnike, uključujući i decu, angažovanim, a ne da unapređuje njihovo zdravlje ili učenje. Razlozi su jasni - što se više vremena provede u određenom digitalnom okruženju, aplikaciji ili platformi, to se više reklama prikazuje i kompanije zarađuju od toga. Tako danas imam algoritme koji ciljaju pažnju korisnika, video igre sa mehanizmima nagrađivanja i slično, od kojih deca na kraju postaju zavisna.I sve ovo - puno vremena provedenog sa ekranima, ali i vrsta sadržaja kojoj su deca izložena povezana je sa nizom prethodno pomenutih problema - od poremećaja spavanja, nemogućnosti koncentracije tokom dužeg vremenskog perioda, izazova u emocionalnoj regulaciji itd.Stvari se, međutim, menjajuU poslednje vreme stvari se polako menjaju na državnom i institucionalnom nivou - od zabrane mobilnih telefona u školama do zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina, pri čemu je Australija prva to učinila, a i druge zemlje bi mogle da usvoje takvu praksu.Dok roditelji očigledno snose veliku odgovornost, Muncer takođe krivicu svaljuje na tehnološke kompanije, pozivajući ih da primene stroge bezbednosne standarde - od zaštite privatnosti, preko zabrane prikazivanja oglasa maloletnicima, do poboljšanja tehnologije prepoznavanja starosti. Ono što je takođe važno, upozorava ona, jeste da digitalne platforme treba da budu podložne povećanim bezbednosnim standardima, sličnim onima koji se primenjuju na igračke, automobile ili hranu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo
Nije samo vreme koje deca provode kraj telefona bitno, ima još jedna stvar
Većina roditelja vodi veliku borbu sa svojom decom oko vremena provedenog ispred telefona. Stalno možemo čitati razna i ozbiljna upozorenja o štetnim efektima ekrana, naime na mentalno stanje dece, raspon pažnje, kognitivne sposobnosti i slično.
Kao i sa svim ostalim aspektima roditeljstva, navike roditelja se razlikuju - neki su prilično strogi i zabranjuju telefone, neki ih daju svojoj deci da ih koriste koliko god žele, ali većina pokušava da pronađe neku vrstu ravnoteže u takvoj upotrebi - sa većim ili manjim uspehom. Za mnoge je najvažnija informacija vreme koje deca provode ispred ekrana.
Vreme nije jedino što je važno
Međutim, kako su pokazali novi izveštaj i smernice Američke akademije za pedijatriju, samo praćenje vremena koje deca provode ispred ekrana više nije dovoljno za njihovu dobrobit. Problem je što se uzima u obzir samo količina vremena, a ne kvalitet sadržaja kojem su deca izložena.
Kako je dr Tifani Muncer, specijalista za pedijatriju u bolnici u Mičigenu,
objasnila za Ej-Bi-Si-njuz, „sada razumemo da postoje specifične karakteristike dizajna digitalnih medija - neke koje promovišu pozitivne koristi, a druge koje su u velikoj meri zasnovane na angažovanju i mogu nadmašiti zdravije aktivnosti.“
Kada je u pitanju vreme provedeno ispred ekrana, ako dete gleda dokumentarac sa roditeljima i razgovaraju o tome šta se dešava na televiziji, to ne bi trebalo smatrati samo vremenom provedenim ispred njega. Jer u toj situaciji dete provodi vreme sa roditeljima, interaguje, razgovara i izloženo je obrazovnom sadržaju.
S druge strane, dete može provesti istu količinu vremena stalno skrolujući kroz neki algoritamski generisan sadržaj koji je pun impulsa za kratkoročno zadovoljstvo. To su dve potpuno različite stvari, ili bolje rečeno, ova vrsta vremena provedenog ispred ekrana je potpuno drugačija.
Jedan od problema današnjeg digitalnog sveta je taj što je tehnologija u velikoj meri dizajnirana da što duže drži korisnike, uključujući i decu, angažovanim, a ne da unapređuje njihovo zdravlje ili učenje. Razlozi su jasni - što se više vremena provede u određenom digitalnom okruženju, aplikaciji ili platformi, to se više reklama prikazuje i kompanije zarađuju od toga. Tako danas imam algoritme koji ciljaju pažnju korisnika, video igre sa mehanizmima nagrađivanja i slično, od kojih deca na kraju postaju zavisna.
I sve ovo - puno vremena provedenog sa ekranima, ali i vrsta sadržaja kojoj su deca izložena povezana je sa nizom prethodno pomenutih problema - od poremećaja spavanja, nemogućnosti koncentracije tokom dužeg vremenskog perioda, izazova u emocionalnoj regulaciji itd.
Stvari se, međutim, menjaju
U poslednje vreme stvari se polako menjaju na državnom i institucionalnom nivou - od zabrane mobilnih telefona u školama do zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina, pri čemu je Australija prva to učinila, a i druge zemlje bi mogle da usvoje takvu praksu.
Dok roditelji očigledno snose veliku odgovornost, Muncer takođe krivicu svaljuje na tehnološke kompanije, pozivajući ih da primene stroge bezbednosne standarde - od zaštite privatnosti, preko zabrane prikazivanja oglasa maloletnicima, do poboljšanja tehnologije prepoznavanja starosti. Ono što je takođe važno, upozorava ona, jeste da digitalne platforme treba da budu podložne povećanim bezbednosnim standardima, sličnim onima koji se primenjuju na igračke, automobile ili hranu.
