https://lat.sputnikportal.rs/20260124/kolaps-globalizma-i-smrt-duha-dijaloga-video-1195106650.html
Kolaps globalizma i smrt duha dijaloga /video/
Kolaps globalizma i smrt duha dijaloga /video/
Sputnik Srbija
Ovogodišnji Davos možda je najbolje okarakterisao šef ruskog Fonda za direktne investicije, Kiril Dmitrijev koji je po dolasku u poznato švajcarsko seoce napisao... 24.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-24T09:04+0100
2026-01-24T09:04+0100
2026-01-24T09:12+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
energija sputnjika
davos
svetski ekonomski forum u davosu
donald tramp
evropska unija (eu)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/18/1195121706_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_cba5470c58efd2b25c2bb4decde0ac0d.jpg
Naizgled paradoksSamo naizgled se ovog januara Davos činio kao paradoks. To što je njegova ovogodišnja tema bila „Duh dijaloga“ u vremenu kada svetsku ekonomiju karakteriše sve drugo samo ne dijalog, a njegova glavna zvezda samita bio američki predsednik Donald Tramp koji je „saradnju“ sa svetom sveo na sankcionisanje i kažnjavanje dodatnim carinama, je praktično nastavak stare prakse Davosa. Lepe teme – „Poboljšanja stanja sveta“, „Preoblikovanja sveta“, „Novi globalni kontekst“, „Odgovorno liderstvo“... a rezultati, kao i uvek, sve samo ne lepi.Sve više napredujuNajnoviji Izveštaj o svetskoj nejednakosti objavljen početkom decembra 2025. godine, koji je predočio britanski Gardijan, konstatuje da 10 odsto najbogatijih ljudi kontroliše oko 75 odsto svetskog bogatstva. Oni zarađuju više od preostalih 90 odsto zajedno, dok siromašna polovina sveta poseduje manje od dva odsto ukupnog bogatstva. Pritom, manje od 60.000 ljudi, što čini samo 0,001 odsto svetske populacije, kontroliše tri puta više bogatstva od siromašne polovine čovečanstva.Od 1995. godine, udeo globalnog bogatstva porastao je sa oko četiri odsto na više od šest procenata, dok se bogatstvo multimilionera povećava skoro dvostruko brže.Kolika je briga najbogatijih za čovečanstvo najbolje možda govori podatak britanske organizacije „Oksfam“ da je u vreme pandemije korona virusa, dakle gole borbe za život, svet dobio 575 novih milijardera koji su očigledno zaradili na globalnoj nesreći.Da li je Davos na izdisaju, pa kao i svaki pacijent u toj fazi pokazuje živost u poslednjim danima, kao i ovaj upravo završen, ili će on ipak i u novim geopolitičkim okolnostima nastaviti da živi, o tome će se svakako pitati duboka država. Svetski ekonomski forum je njihova ispostava, vladara iz senke, moćnih kompanija poput Blek roka, koje nisu propustile ni ovogodišnji Davos, isturajući političare u prvi plan.Svašta je preguraoPomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić podseća da Svetski ekonomski forum traje od 1971. godine i da se od tada toliko toga desilo u svetu.I ove godine se pokazala moć Davosa da privuče oko 3000 moćnika iz sveta politike i biznisa, između ostalog više od 60 šefova država ili vlada, 55 ministara ekonomije i finansija i više od 800 glavnih izvršnih direktora ili predsednika velikih korporacija.Zato on nije baš uveren da će Davos tako lako položiti oružje, makar da se radi o „najkomplikovanijem geopolitičkom kontekstu od osnivanja Svetskog ekonomskog foruma“, kako je to ocenio njegov predsednik Berge Brende.Para mora da se vrti, a šou ne sme da stane, pogotovo kada u prvom redu imate jednog takvog igrača kakav je Tramp.Treba im EvropaUprkos izrečenom u Davosu oko Grenlanda od čijeg preuzimanja Tramp ne odustaje, Stanić ne misli da to znači da su odnosi između Amerike i Evrope nepopravljivo narušeni.Pogotovo u situaciji kada je Kina odbila svaki ekonomski pritisak SAD i na njega odgovorila istom merom i u prošloj godini ostvarila trgovinski suficit sa svetom od 1,3 biliona dolara. Iako je kineski izvoz u Ameriku za 30 odsto manji, povećan je 15 odsto u Evropsku uniju, kao i u druge delove sveta. Na pragu su saradnje sa Kanadom kroz strateško partnerstvo. Nije u interesu Amerike da tako „zarati“ sa Evropom, smatra naš sagovornik.„Definitivno oni žele da i dalje ostanu uticajniji u tom delu sveta, u Evropi, a to će pre svega biti kroz ekonomski uticaj i kroz zavisnost Evrope od energenata, tehnologije i retkih metala koje bi dolazile iz Amerike ili teritorija koje oni kontrolišu“, kaže on.Dodaje, takođe, da sada ne znamo kako će izgledati američka politička scena do kraja ove godine jer su u novembru međuizbori za oba doma Kongresa i za guvernere pojedinih saveznih država.Stanić je mišljenja da se hrabrost, makar deklarativna koju je pokazala predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen u Davosu govoreći o nezavisnosti EU bazira na postojanju jedne struje u Americi koja je vrlo značajna i može predstavljati klackalicu u odnosu na politiku Trampa.Nezavisna Evropa nemoguća misijaInače, Evropa u ekonomskom smislu, ne može biti nezavisna, uveren je sagovornik Sputnjika.Još pre tri godine, u analitičkom tekstu uoči zasedanja Svetskog ekonomskog foruma, Njujork tajms je konstatovao da se Davos suočava sa novim svetskim poretkom i da se dovodi u pitanje relevantnost tog foruma. Na to Stanić kaže da je sa unipolarnim svetom gotovo, da smo na pragu nove podele sveta, što podrazumeva određenu ravnotežu. A to znači i potrebu da se među tim stranama održi dijalog, koliko god to sada zvučalo kao floskula, ocenio je Stanić.A da li će Davos u toj situaciji i dalje spasavati globalizam kakav smo znali, ili će se prilagoditi novom svetu, što je kapitalu svojstveno, to je pitanje za osnivače Svetskog ekonomskog foruma.Ni 56. Svetski ekonomski forum, kao ni do sada, nije ni pokušao da se pozabavi pitanjem kako da svet postane bolje mesto za život najvećeg dela populacije. Opet su se bavili sobom - kako održati i po mogućnosti uvećati bogatstvo pa makar i po cenu otimanja teritorije i svađe u sopstvenoj zapadnoj porodici.Svetla pozornicePo oceni ekonomskog analitičara Bojana Stanića, koliko god da u Davosu nikada nije dogovoreno rešenje nijednog ekonomskog problema u svetu ta pozornica će verovatno opstati iako mnogi, pa i na Zapadu, misle da joj je sa dolaskom multipolarnog sveta mesto u istoriji. Da im pozornica treba potvrdio je i ovogodišnji broj učesnika.Onima koji su do sada diktirali svetu uslove treba da se skupe i vide kako dalje, drugima da vide šta se sprema onima koji nemaju uticaj na svetsku ekonomiju i politiku, a trećima da sve to posmatraju iz udobnosti sopstvene dnevne sobe, nastavljajući da rade svoj posao.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, energija sputnjika, davos, svetski ekonomski forum u davosu, donald tramp, evropska unija (eu), analize i mišljenja
ekonomija, svet – ekonomija, energija sputnjika, davos, svetski ekonomski forum u davosu, donald tramp, evropska unija (eu), analize i mišljenja
Kolaps globalizma i smrt duha dijaloga /video/
09:04 24.01.2026 (Osveženo: 09:12 24.01.2026) Ovogodišnji Davos možda je najbolje okarakterisao šef ruskog Fonda za direktne investicije, Kiril Dmitrijev koji je po dolasku u poznato švajcarsko seoce napisao – mesto gde globalisti raspravljaju o kolapsu globalizma.
Samo naizgled se ovog januara Davos činio kao paradoks. To što je njegova ovogodišnja tema bila „Duh dijaloga“ u vremenu kada svetsku ekonomiju karakteriše sve drugo samo ne dijalog, a njegova glavna zvezda samita bio američki predsednik Donald Tramp koji je „saradnju“ sa svetom sveo na sankcionisanje i kažnjavanje dodatnim carinama, je praktično nastavak stare prakse Davosa. Lepe teme – „Poboljšanja stanja sveta“, „Preoblikovanja sveta“, „Novi globalni kontekst“, „Odgovorno liderstvo“... a rezultati, kao i uvek, sve samo ne lepi.
Najnoviji Izveštaj o svetskoj nejednakosti objavljen početkom decembra 2025. godine, koji je predočio britanski Gardijan, konstatuje da 10 odsto najbogatijih ljudi kontroliše oko 75 odsto svetskog bogatstva. Oni zarađuju više od preostalih 90 odsto zajedno, dok siromašna polovina sveta poseduje manje od dva odsto ukupnog bogatstva. Pritom, manje od 60.000 ljudi, što čini samo 0,001 odsto svetske populacije, kontroliše tri puta više bogatstva od siromašne polovine čovečanstva.
Od 1995. godine, udeo globalnog bogatstva porastao je sa oko četiri odsto na više od šest procenata, dok se bogatstvo multimilionera povećava skoro dvostruko brže.
Kolika je briga najbogatijih za čovečanstvo najbolje možda govori podatak britanske organizacije „Oksfam“ da je u vreme pandemije korona virusa, dakle gole borbe za život, svet dobio 575 novih milijardera koji su očigledno zaradili na globalnoj nesreći.
Da li je
Davos na izdisaju
, pa kao i svaki pacijent u toj fazi pokazuje živost u poslednjim danima, kao i ovaj upravo završen, ili će on ipak i u novim geopolitičkim okolnostima nastaviti da živi, o tome će se svakako pitati duboka država. Svetski ekonomski forum je njihova ispostava, vladara iz senke, moćnih kompanija poput Blek roka, koje nisu propustile ni ovogodišnji Davos, isturajući političare u prvi plan.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić podseća da Svetski ekonomski forum traje od 1971. godine i da se od tada toliko toga desilo u svetu.
„Taj forum je prošao od vremena kada je postojala jaka suprotstavljenost u blokovskoj podeli sveta, kroz period pada Berlinskog zida, period tranzicije, sa druge strane unipolarnog sveta tokom 90. godina, onda opet jačanja tri druga centra, stvaranja multipolarnosti. I mi danas imamo jedan Davos koji toliko zaokuplja pažnje svetskih medija od Amerike preko Evrope do Kine“, kaže sagovornik Sputnjika.
I ove godine se pokazala moć Davosa da privuče oko 3000 moćnika iz sveta politike i biznisa, između ostalog više od 60 šefova država ili vlada, 55 ministara ekonomije i finansija i više od 800 glavnih izvršnih direktora ili predsednika velikih korporacija.
Zato on nije baš uveren da će Davos tako lako položiti oružje, makar da se radi o „najkomplikovanijem geopolitičkom kontekstu od osnivanja Svetskog ekonomskog foruma“, kako je to ocenio njegov predsednik Berge Brende.
Para mora da se vrti, a šou ne sme da stane, pogotovo kada u prvom redu imate jednog takvog igrača kakav je Tramp.
Uprkos izrečenom u Davosu oko Grenlanda od čijeg preuzimanja
Tramp ne odustaje, Stanić ne misli da to znači da su odnosi između Amerike i Evrope nepopravljivo narušeni.
Pogotovo u situaciji kada je Kina odbila svaki ekonomski pritisak SAD i na njega odgovorila istom merom i u prošloj godini ostvarila trgovinski suficit sa svetom od 1,3 biliona dolara. Iako je kineski izvoz u Ameriku za 30 odsto manji, povećan je 15 odsto u Evropsku uniju, kao i u druge delove sveta. Na pragu su saradnje sa Kanadom kroz strateško partnerstvo. Nije u interesu Amerike da tako „zarati“ sa Evropom, smatra naš sagovornik.
„Definitivno oni žele da i dalje ostanu uticajniji u tom delu sveta, u Evropi, a to će pre svega biti kroz ekonomski uticaj i kroz zavisnost Evrope od energenata, tehnologije i retkih metala koje bi dolazile iz Amerike ili teritorija koje oni kontrolišu“, kaže on.
Dodaje, takođe, da sada ne znamo kako će izgledati američka politička scena do kraja ove godine jer su u novembru međuizbori za oba doma Kongresa i za guvernere pojedinih saveznih država.
Stanić je mišljenja da se hrabrost, makar deklarativna koju je pokazala predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen u Davosu govoreći o nezavisnosti EU bazira na postojanju jedne struje u Americi koja je vrlo značajna i može predstavljati klackalicu u odnosu na politiku Trampa.
Nezavisna Evropa nemoguća misija
Inače, Evropa u ekonomskom smislu, ne može biti nezavisna, uveren je sagovornik Sputnjika.
„Kako ćete vi biti nezavisni ukoliko imate problem sa nedostatkom energenata, retkih metala. Povlači se u značajnoj meri kapital iz EU, odlazi u one zemlje koje jednostavno nude stabilnije uslove poslovanja. Sa druge strane, osetljivost na socijalna pitanja, migrantske krize, sve to vas onemogućuje u toj nezavisnosti“, kaže on.
Još pre tri godine, u analitičkom tekstu uoči zasedanja
Svetskog ekonomskog foruma, Njujork tajms je konstatovao da se Davos suočava sa novim svetskim poretkom i da se dovodi u pitanje relevantnost tog foruma. Na to Stanić kaže da je sa unipolarnim svetom gotovo, da smo na pragu
nove podele sveta, što podrazumeva određenu ravnotežu. A to znači i potrebu da se među tim stranama održi dijalog, koliko god to sada zvučalo kao floskula, ocenio je Stanić.
A da li će Davos u toj situaciji i dalje spasavati globalizam kakav smo znali, ili će se prilagoditi novom svetu, što je kapitalu svojstveno, to je pitanje za osnivače Svetskog ekonomskog foruma.
Ni 56. Svetski ekonomski forum, kao ni do sada, nije ni pokušao da se pozabavi pitanjem kako da svet postane bolje mesto za život najvećeg dela populacije. Opet su se bavili sobom - kako održati i po mogućnosti uvećati bogatstvo pa makar i po cenu otimanja teritorije i svađe u sopstvenoj zapadnoj porodici.
Po oceni ekonomskog analitičara Bojana Stanića, koliko god da u Davosu nikada nije dogovoreno rešenje nijednog ekonomskog problema u svetu ta pozornica će verovatno opstati iako mnogi, pa i na Zapadu, misle da joj je sa dolaskom multipolarnog sveta mesto u istoriji. Da im pozornica treba potvrdio je i ovogodišnji broj učesnika.
Onima koji su do sada diktirali svetu uslove treba da se skupe i vide kako dalje, drugima da vide šta se sprema onima koji nemaju uticaj na svetsku ekonomiju i politiku, a trećima da sve to posmatraju iz udobnosti sopstvene dnevne sobe, nastavljajući da rade svoj posao.
