https://lat.sputnikportal.rs/20260121/poslednji-cin-smit-mora-da-zavrsi-jos-jedan-specijalni-zadatak--protiv-republike-srpske-1195016652.html
Poslednji čin: Šmit mora da završi još jedan specijalni zadatak – protiv Republike Srpske
Poslednji čin: Šmit mora da završi još jedan specijalni zadatak – protiv Republike Srpske
Sputnik Srbija
Šmit je dobio zadatak od EU da se donese Zakon o državnoj imovini koja bi pripala Federaciji BiH. A to znači da se menja Dejtonski mirovni sporazum i da se... 21.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-21T18:11+0100
2026-01-21T18:11+0100
2026-01-21T18:11+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
kristijan šmit
zakon o državnoj imovini
anđelko kozomara
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129676701_0:0:2945:1657_1920x0_80_0_0_a881cde7cea0dfc8ee9ae9145a5d207c.jpg
Ovo za Sputnjik, komentarišući izjavu takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji kaže da će završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik, komentariše politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara:Nepriznati „visoki predstavnik“ je u intervjuu za sarajevske medije izjavio da je iznenađen napisima da odlazi, poručivši da ostaje, dok ne završi posao u BiH, mandat koji se odnosi na Program 5+2.„Nadam se da ću završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik“, rekao je Šmit.Zakon koji otima srpsku imovinuProgram 5+2 je strateški plan postavljen od Saveta za provođenje mira u BiH, koji ima pet ključnih ciljeva i dva uslova koje BiH mora da ispuni kako bi se zatvorila Kancelarija visokog predstavnika. Peta tačka plana odnosi se na rešavanje pitanja državne imovine.Kozomara podseća da je pet poslanika SDA uputilo Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH zahtev za donošenje Zakona o državnoj imovini koji bi trebalo da bude na razmatranju ovih dana, kada je zakazana sednica Parlamenta Bosni i Hercegovine.Hrvati i Bošnjaci gledaju svoj interesUpitan šta drugi entiteti u BiH misle o ovom Zakonu, Kozomara kaže da je delovanje HDZ-a gotovo tajnovito:„Kad treba da se prepiše imovina u vlasništvo države, ćute, a nekad se protive. Čović je veoma žestok protivnik Južne interkonekcije, koju Amerikanci nameću silovito, zato što, ako je državna imovina vlasništvo države Bosne i Hercegovine, od toj gasnoj interkonekciji i njenim radovima trebalo bi da odlučuje i Republika Srpska, bez obzira što ne ide preko njene teritorije“, kaže Kozomara.On dodaje da je takav stav logičan, ako je državna imovina imovina svih u Bosni i Hercegovini, onda i Republika Srpska treba da se o tom izjasni, ne samo Hrvati i Bošnjaci.„Tu su oni jasni, ali kada je neki njihov interes u pitanju, ćute i puste da se Republika Srpska bori sa Kristijanom Šmitom“.Šta može Republika SrpskaŠta može Republika Srpska ako takozvani visoki predstavnik završi posao zbog koga je došao, ako nametne Zakon o državnoj imovini? Kozomara kaže, trenutno uglavnom, ništa:„Može da preti, da traži zaštitu Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu, ali je prostor jako skučen, zato što je stav svih u Evropi, odnosno Evropskoj uniji, da državna imovina treba da bude vlasništvo BiH. Međunarodno pravo se, kao što znamo, na mnogo jačim i većim problemima, potpuno pogazilo. Ni Dejtonski mirovni sporazum nije nešto što bi Republiku Srpsku moglo da zaštiti od ove intervencije Kristijana Šmita“.Naš sagovornik dodaje da možemo očekivati da Republika Srpska stavi veto na tu odluku. Potrebno 10 je poslanika iz Republike Srpske da stave zaštitu vitalnog nacionalnog interesa u Predstavničkomu domu, i tako neće biti usvojen Zakon o državnoj imovini.„Međutim, ako ga Šmit nametne, to je onda jako problematično, jer znamo da visoki predstavnici nemaju pravo da nameću zakone, ali on je nametnuo zakon po kojem je Dodik osuđen na zatvor i zabranu obavljanja političkog delovanja. Dakle, prostor je jako skučen, pretnja Milorada Dodika, da će se Republika Srpska osamostaliti u tom slučaju da Zakon bude proglašen, nije realna. Izazvaće krizu“.Tračak nade stav SADKozomara dodaje da je mali manevarski prostor Srpskoj može dati eventualna intervencija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali da postoji još jedna tračak nade kada je u pitanju nametanje odluka takozvanog visokog predstavnika, a to je stav SAD:„Srbi očekuju intervenciju pre svega Rusije i Kine, a postoji mogućnost i da Sjedinjene Američke Države prećute ili kažu da Kristijan Šmit nije u pravu što uopšte nameće zakone, pogotovo Zakon o državoj imovini“, zaključuje.
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, zakon o državnoj imovini, anđelko kozomara, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, zakon o državnoj imovini, anđelko kozomara, analize i mišljenja
Poslednji čin: Šmit mora da završi još jedan specijalni zadatak – protiv Republike Srpske
Šmit je dobio zadatak od EU da se donese Zakon o državnoj imovini koja bi pripala Federaciji BiH. A to znači da se menja Dejtonski mirovni sporazum i da se Republika Srpska ostavi bez onoga što čini njenu suštinu, suštinu svake države, svakog entiteta koji ima elemente državnosti. Prostor za manevar Srpske u ovom trenutku je veoma sužen.
Ovo za Sputnjik, komentarišući izjavu takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji kaže da će završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik, komentariše politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara:
„Šmit ne krije da je svojevremeno formirao i neki navodno stručni tim nezavisnih intelektualaca koji prave taj zakon, ako ga ne usvoji Parlamentarna skupština BiH, bez njegove intervencije“.
Nepriznati „visoki predstavnik“ je u intervjuu za sarajevske medije izjavio da je iznenađen napisima da odlazi, poručivši da
ostaje, dok ne završi posao u BiH, mandat koji se odnosi na Program 5+2.
„Nadam se da ću završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik“, rekao je Šmit.
Zakon koji otima srpsku imovinu
Program 5+2 je strateški plan postavljen od Saveta za provođenje mira u BiH, koji ima pet ključnih ciljeva i dva uslova koje BiH mora da ispuni kako bi se zatvorila Kancelarija visokog predstavnika. Peta tačka plana odnosi se na rešavanje pitanja državne imovine.
Kozomara podseća da je pet poslanika SDA uputilo Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH zahtev za donošenje Zakona o državnoj imovini koji bi trebalo da bude na razmatranju ovih dana, kada je zakazana sednica Parlamenta Bosni i Hercegovine.
„To je ključni zadatak Kristijana Šmita, da resursi za koje su zainteresovane neke zemlje Evropske Unije, pre svih njegova matična zemlja, Nemačka, budu na raspolaganju tim zemljama. Zato ih treba preneti na vlasništvo države Bosne i Hercegovine“, kaže Kozomara.
Hrvati i Bošnjaci gledaju svoj interes
Upitan šta drugi entiteti u BiH misle o ovom Zakonu, Kozomara kaže da je delovanje HDZ-a gotovo tajnovito:
„Kad treba da se prepiše imovina u vlasništvo države, ćute, a nekad se protive. Čović je veoma žestok protivnik Južne interkonekcije, koju Amerikanci nameću silovito, zato što, ako je državna imovina vlasništvo države Bosne i Hercegovine, od toj gasnoj interkonekciji i njenim radovima trebalo bi da odlučuje i Republika Srpska, bez obzira što ne ide preko njene teritorije“, kaže Kozomara.
On dodaje da je takav stav logičan, ako je državna imovina imovina svih u Bosni i Hercegovini, onda i Republika Srpska treba da se o tom izjasni, ne samo Hrvati i Bošnjaci.
„Tu su oni jasni, ali kada je neki njihov interes u pitanju, ćute i puste da se Republika Srpska bori sa Kristijanom Šmitom“.
Šta može Republika Srpska
Šta može Republika Srpska ako takozvani visoki predstavnik završi posao zbog koga je došao, ako nametne Zakon o državnoj imovini? Kozomara kaže, trenutno uglavnom, ništa:
„Može da preti, da traži zaštitu Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu, ali je prostor jako skučen, zato što je stav svih u Evropi, odnosno Evropskoj uniji, da državna imovina treba da bude vlasništvo BiH. Međunarodno pravo se, kao što znamo, na mnogo jačim i većim problemima, potpuno pogazilo. Ni Dejtonski mirovni sporazum nije nešto što bi Republiku Srpsku moglo da zaštiti od ove intervencije Kristijana Šmita“.
Naš sagovornik dodaje da možemo očekivati da Republika Srpska stavi veto na tu odluku. Potrebno 10 je poslanika iz Republike Srpske da stave zaštitu vitalnog nacionalnog interesa u Predstavničkomu domu, i tako neće biti usvojen Zakon o državnoj imovini.
„Međutim, ako ga Šmit nametne, to je onda jako problematično, jer znamo da visoki predstavnici nemaju pravo da nameću zakone, ali on je nametnuo zakon po kojem je Dodik osuđen na zatvor i zabranu obavljanja političkog delovanja. Dakle, prostor je jako skučen, pretnja Milorada Dodika, da će se Republika Srpska osamostaliti u tom slučaju da Zakon bude proglašen, nije realna. Izazvaće krizu“.
Kozomara dodaje da je mali manevarski prostor Srpskoj može dati eventualna intervencija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali da postoji još jedna tračak nade kada je u pitanju nametanje odluka takozvanog visokog predstavnika, a to je stav SAD:
„Srbi očekuju intervenciju pre svega Rusije i Kine, a postoji mogućnost i da Sjedinjene Američke Države prećute ili kažu da Kristijan Šmit nije u pravu što uopšte nameće zakone, pogotovo Zakon o državoj imovini“, zaključuje.
