Kasno buđenje Pariza: Zašto je Makronov govor u Davosu prazna fraza
© AP Photo / Sean Kilpatrick/The Canadian Press
Pratite nas
Govor francuskog predsednika Emanuela Makrona u Davosu, kao i govori drugih evropskih lidera, reakcije su na agoniju u kojoj se EU nalazi. Evropljani, pa i Makron, pokušavaju da ponovo „skrpe“ transatlantsku komunikaciju, a to je nemoguće. Radi se o pokušaju poricanja nove stvarnosti.
Francuski predsednik Emanuel Makron je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ponovo istakao potrebu da Evropa postane nezavisnija i da razvije svoju stratešku autonomiju. Ipak, ova izjava više je odraz duboke krize u kojoj se Evropska unija nalazi, nego ozbiljna politička promena, ocenjuje dr Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Ideja o evropskoj strateškoj autonomiji nije nova, u francuskoj politici je prisutna već skoro četvrt veka, ali do danas nije pretočena u nikakvu konkretnu odluku ili praksu. O tome se mnogo govorilo, ali u stvarnosti ništa nije urađeno. Sve se svodilo na preteranu zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država“, podseća on.
Francuska je povremeno otvarala pitanje strateške autonomije Evrope, ali je svaki put to ostajalo samo na deklaracijama. Makron sada pokušava da iskoristi trenutak i tu ideju ponovo postavi u centar pažnje, naročito kroz smanjenje zavisnosti od Vašingtona. Međutim, kako naglašava Proroković, pitanje je koliko je to u ovom trenutku realno.
Posebno mu ide u prilog činjenica da je američki predsednik Donald Tramp radikalno i vrlo brzo otvorio pitanje statusa Grenlanda, što je dodatno uzdrmalo evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Protivrečne poruke i političko tumaranje
Proroković je posebno kritičan prema Makronovoj nedoslednosti u odnosu prema Rusiji.
S jedne strane, francuski predsednik je više puta najavljivao mogućnost slanja francuskih snaga u Ukrajinu, dok sa druge strane sada govori o potrebi uključivanja Rusije u prošireni format G7. Radi se, ocenjuje Proroković, o političkom lelujanju.
„Makron tumara po mraku zavezanih očiju. U utorak govori o tome kako će poslati Legiju stranaca u pomoć ukrajinskim snagama, u sredu zove Rusiju u prošireni forum G7. Dakle, tome je vrlo teško dati neki smisleni kontekst“, kategoričan je naš sagovornik.
Takve izjave, ocenjuje Proroković, nemaju stratešku težinu, već predstavljaju dnevno-političke manevre kojima Makron pokušava da amortizuje pritisak Donalda Trampa.
Ishod rata u Ukrajini, naglašava Proković, predstavlja goruće pitanje za Evropsku uniju jer od tog ishoda zavisi buduća bezbednosna arhitektura kontinenta.
„Nije sve u rukama ni Makrona ni Evropske unije. Uz postojeći sukob sa Rusijom, Evropi se sada dodatno nadovezuje i Trampova politika“, zaključuje Proroković.
Agonija Brisela: Zašto Makron ne sme da uđe u Trampovu igru
Stevan Gajić, gostujući profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO) i saradnik Instituta za evropske studije, dodatno pojašnjava poziciju u kojoj se danas nalaze francuski predsednik i Evropska unija. Jedna od vesti pred govor francuskog predsednika bila je da je odbio da se pridruži Savetu za mir, inicijativi Donalda Trampa.
„Makron ne odbija Trampove inicijative zato što ne razume situaciju. Naprotiv, on se boji onoga što se već dogodilo – kraja transatlantskog odnosa u obliku u kakvom je postojao decenijama“, kaže Gajić.
Taj kraj, podseća, zvanično je objavljen krajem 2025. godine u novoj američkoj bezbednosnoj strategiji. U toj strategiji jasno je naznačeno da se Sjedinjene Američke Države sistematski distanciraju od Evrope, kako politički, tako i ekonomski. Taj proces, umesto da zaustavi evropski kolaps, dodatno ga ubrzava.
„Američka ekonomska politika prema Evropi sve više podseća na odnos kakav su evropske sile nekada imale prema svojim bivšim kolonijama – hladan, utilitaran i bez sentimentalnosti“, navodi Gajić.
Zbog toga su danas u stanju otvorene agonije ne samo Makron, već i Ursula fon der Lajen, Fridrih Merc i ostali evropski lideri.
Evropski politički vrh, objašnjava Gajić, godinama je gradio retoriku o jedinstvenoj Evropi koja će „pobediti Rusiju“, ali je ta računica imala jednu ključnu pretpostavku – stalnu i bezuslovnu podršku Vašingtona.
Čak je i izbor Kaje Kalas na čelo evropske spoljne politike bio zasnovan na očekivanju da Kamala Haris nasledi Džozefa Bajdena i nastavi istu liniju. Međutim, dolazak Donalda Trampa ruši sve te planove.
Evropi je kasno za brak sa Kinom
Francuski predsednik je u pomirljivom tonu govorio i o važnosti obnove odnosa EU i Kine. Makron nije u Kini prolazio toliko loše kao, na primer bivša nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, ali je i njemu spočitavano to što je Evropska unija zauzela antikineski stav.
„Ne samo Makron, nego i još neki evropski političari govore kako se treba okretati Kinezima, ali nije isto ženiti se u dvadesetpet i u šezdeset godina. Prošlo je vreme. Možda se nekome čini da je prošlo kratko vreme od kada je je Kina bila neprijatelj do pozivanja Kine da se vrati, ali promenile su se okolnosti. Kinezi odnos sa EU shvataju na sasvim drugačiji način. Stvorena je klima nepoverenja. Mislim da će se Kinezi uljudno zahvaliti na Makronovu bračnu ponudu“, ocenjuje Proroković.
Dosta mostova u odnosima između Kine i EU porušeno je za kratko vreme, prekinuti su kanali komunikacije i biće potrebno dosta vremena za njihovu obnovu, dodaje on.
„Makron sada ’s neba, pa u rebra’ kaže hajde da obnovimo odnose sa Kinom. Ali, biće potrebno mnogo vremena, strpljenja pregovora, kao i nekih konkretnih poteza koji bi odobrovoljili Kinu. Ali, ja ne vidim da Evropa ima vremena za tako nešto“, ističe Proroković.
Amerika više nije imperija, već hegemon
Proroković ocenjuje da je u drugom mandatu Donalda Trampa došlo do suštinske promene američke spoljne politike.
„Amerika se više ne ponaša kao imperija, već kao hegemon. Razlika je suštinska. Imperija ima vazale i pokušava da nameće svoju kulturu i ideološke obrasce. Hegemona to ne interesuje“, objašnjava naš sagovornik.
Za Vašington je danas ključno pitanje ko je spreman da prati američku spoljnu i bezbednosnu politiku. Ideologija, zelena agenda, pitanja identiteta i vrednosti više nisu relevantni. U tom kontekstu, manjim partnerima, uključujući i Francusku, biće izuzetno teško da sa Trampom pregovaraju i da izdejstvuju nešto u korist sopstvenih interesa, jer je njegova politika hirovita i nepredvidiva.
Promena američke strategije izazvala je politički zemljotres u Evropi, ali Evropska unija je ušla u taj proces iz izrazito nepovoljne pozicije, za šta je sama kriva.
„Makron je propustio puno šansi. Ovo što on govori u Davosu je odraz trenutka, ali rekao bih i da je zakasnela reakcija. Evropa je trebalo da se suprotstavi SAD ranije, kada su je pogurali u rat protiv Rusije, 2014, kada je Viktorija Nuland delila kolače u centru Kijeva. Ako su želeli da se suprotstave Trampu, trebalo je to da urade na početku mandata, kada im je pretio carinama“, ocenujuje Proroković.
Od 2014. Evropa je u dubokoj defanzivi i sada Makron može da govori protiv Trampa, može da govori o strateškoj autonomiji, o većoj nezavisnosti, ali izgubio je momentum, trenutak kada je trebalo reagovati i zbog toga je vrlo upitno kako će se snaći i on, i EU u celini, dodaje Proroković.
Povratak Amerike u 19. vek
Pri tome, ne radi se o hirovitosti Donalda Trampa, već o dugoročnoj američkoj strategiji povratka na politiku iz 19. veka, oličenu u delovanju državnog sekretara Vilijama Herija Suarda, koji je kupio Aljasku i planirao širenje na Kanadu i Grenland. Danas SAD slede istu logiku – grade imperiju bez Evropljana kao partnera.
Gajić smatra da Evropska unija u ovom obliku više nema funkciju. Ona je mogla da postoji u unipolarnom svetu, ali danas je relikt prošlosti.
„Kao što je Jugoslavija bila relikt bipolarnog poretka, tako je danas Evropska unija relikt unipolarnog sveta“, ocenjuje on.
Savremeni međunarodni odnosi sve više liče na hobsovski svet u kojem pravila slabe, a prostor za anahrone strukture nestaje.
I Gajić je posebno oštar prema evropskom odnosu prema Rusiji. Brisel je, smatra on, sam sebi izrekao presudu ulaskom u otvorenu konfrontaciju sa Moskvom. Rat u Ukrajini nije spontan, već posledica događaja iz 2014. godine, koje su organizovali akteri Evropske unije.
Evropa je godinama slala novac i oružje, rušila mostove prema Rusiji, a sada se prema njoj postupa kao prema poslednjem vazalu.
Podsećajući na teorije pojedinih politikologa o svetu sa jednom modernom državom (SAD) i jednom „uređenom postmodernom baštom“ (EU), Gajić ističe da je toj iluziji došao kraj. Evropski lideri danas reaguju agonalno, bez pravih strategija.
Makronov govor kao simptom poraza
U tom kontekstu, Makronov govor u Davosu nije strategija, već simptom poraza i pokušaj da se zakrpi transatlantska komunikacija koja je nepovratno raskinuta.
„Evropska unija je doživela vojni i moralni poraz. To će se odraziti i na NATO, od kojeg će se Amerikanci distancirati jer ne žele da budu deo tog poraza“, zaključuje Gajić.
Podsećamo, Emanuel Makron je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu istakao važnost jačanja strateške autonomije Evrope. Naglasio je da Evropa mora biti nezavisnija i sposobnija da sama štiti svoje interese, posebno u svetlu sve složenijih globalnih odnosa. Makron je upozorio da Evropa ne sme pristajati na ucene ili pritiske, naročito od strane Sjedinjenih Američkih Država, čije se ponašanje sve više menja i postaje nepredvidivo.
Govoreći o Rusiji, Makron je ukazao na potrebu pragmatičnijeg pristupa i pozvao na dijalog, jer bez saradnje sa Moskvom ne može se rešiti niz globalnih problema. Čak je i nagovestio mogućnost da se Rusija vrati u format G7. Istovremeno, naglasio je da je odnos sa Kinom postao složeniji zbog porasta nepoverenja, ali da Evropa ne sme da zatvara vrata Pekingu, već da traži načine za obnovu komunikacije i saradnje.
Makron je takođe kritikovao trenutni položaj Evrope u odnosu na SAD, podsećajući da je vreme unilateralnih partnerstava prošlo i da Evropa mora osnažiti svoju unutrašnju koheziju i tehnološku nezavisnost kako bi sačuvala suverenitet u promenljivom svetu. Poručio je da je strateška autonomija ključ za očuvanje evropskog mesta na globalnoj sceni.
Pogledajte i:
