https://lat.sputnikportal.rs/20260118/sad-se-vracaju-politici-ekspanzije-grenland-kao-simbol-nove-stare-strategije-1194900429.html
SAD se vraćaju politici ekspanzije: Grenland kao simbol nove stare strategije
SAD se vraćaju politici ekspanzije: Grenland kao simbol nove stare strategije
Sputnik Srbija
Ideja o mogućem preuzimanju Grenlanda predstavlja mnogo više od izolovanog geopolitičkog manevra — ona ukazuje na dublji zaokret u američkoj spoljnoj politici. 18.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-18T14:29+0100
2026-01-18T14:29+0100
2026-01-18T14:29+0100
svet
svet – politika
sad
grenland
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/06/1194495458_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_56b1a558ee15587486b3112c10c11f42.jpg
Ova ideja je povratak strategijama iz rane faze 20. veka. Tako o najnovijim signalima iz Vašingtona govori profesor Džo Sirakuza, politikolog i dekan programa „Global Futures“ na Univerzitetu Kertin u Australiji, u izjavi za „Sputnjik internešenel“.Prema njegovim rečima, nastojanje Sjedinjenih Američkih Država da obezbede kontrolu nad Grenlandom manje predstavlja nastavak savremenog imperijalizma, a mnogo više podseća na povratak politici finansijskog tutorstva iz vremena predsednika Teodora Ruzvelta. „Reč je o diplomatskoj logici koja datira s početka 20. veka, kada su SAD intervenisale u zemljama Centralne Amerike i Kariba kako bi upravljale njihovim carinama i osigurale otplatu dugova, sprečavajući tako mešanje evropskih sila“, objašnjava Sirakuza.On podseća da je takav pristup služio jačanju Monroove doktrine, kojom je zapadna hemisfera proglašena zatvorenom za kolonizaciju. Posezanjem za Grenlandom, smatra Sirakuza, Vašington se vraća upravo toj diplomatskoj tradiciji — ideji „otvorenih vrata“, iako je upitno koliko je ona primenjiva u savremenom geopolitičkom okruženju.Kada je reč o mogućnosti da Sjedinjene Države postanu druga najveća zemlja na svetu po površini, profesor Sirakuza ističe da takva promena ne bi značajno uticala na njihovu globalnu poziciju. Amerika, kako navodi, već ima snažno vojno prisustvo na Grenlandu kroz odbrambene sisteme, radarske instalacije i isturene baze.Sirakuza upozorava da bi formalno pripajanje Grenlanda gotovo izvesno dovelo do preispitivanja sfera uticaja na Arktiku i dodatno pojačalo rivalstvo sa Rusijom i Kinom. Uključivanjem Grenlanda u severnoamerički kopneni prostor, SAD bi praktično proglasile regionalnu dominaciju.Iako američka diplomatija formalno izbegava pojam „sfera uticaja“ zbog njegovih negativnih istorijskih konotacija i povezanosti sa uzrocima svetskih ratova, upravo bi taj koncept bio suština ovakvog poteza, smatra on. To bi, dodaje, primoralo druge velike sile da prilagode sopstvene strategije na Arktiku.Govoreći šire o ponašanju velikih sila, Sirakuza podseća da one prirodno teže stabilnim odnosima i prijateljskim granicama u svom neposrednom okruženju — princip koji se, kako kaže, jasno video i u ruskom odnosu prema Ukrajini, ali i u zahtevima predsednika Džona F. Kenedija tokom Kubanske raketne krize 1962. godine.On ističe da je, uprkos svom ogromnom značaju, Grenland u velikoj meri prekriven ledom, što održavanje vojnih baza i infrastrukture čini izuzetno skupim. „Malo je verovatno da bi Grenland ikada postao 51. američka savezna država“, navodi Sirakuza, dodajući da i potencijalno ogromna mineralna bogatstva mogu ostati neiskorišćena zbog visokih troškova eksploatacije.Istovremeno, upozorava da bi nametanje američke sfere uticaja na Arktiku Rusiji i Kini dalo dodatni argument da i same deluju na sličan način, što bi označilo povratak klasičnom modelu nadmetanja velikih sila.Profesor Sirakuza podseća da ideja teritorijalne ekspanzije ima duboke korene u američkoj istoriji — od kupovine Aljaske 1867. godine, preko preuzimanja Danskih Zapadnih Indija 1917, pa sve do Drugog svetskog rata, kada su SAD ponudile 100 miliona dolara za Grenland kako bi sprečile nacistički prodor. Iako do prodaje nikada nije došlo, sporazum iz 1951. godine omogućio je Vašingtonu neograničeno vojno prisustvo na ostrvu.S obzirom na to da Sjedinjene Države već raspolažu pravom da štite region u skladu sa sopstvenim interesima, Sirakuza smatra da agresivan pristup aktuelne administracije — uključujući i pretnje uvođenjem carina evropskim partnerima — više liči na politički performans nego na stvarnu stratešku potrebu.Šta zapravo stoji iza ove inicijative, ostaje otvoreno pitanje. Prema jednom tumačenju, reč je o pokušaju pritiska na evropske saveznike ili nastojanju da se ublaži njihov stav u vezi sa ratom u Ukrajini. Drugi, pak, veruju da bi tema Grenlanda mogla poslužiti kao sredstvo za skretanje pažnje sa unutrašnjih problema u SAD, uključujući i objavljivanje dokumenata povezanih sa slučajem Epstin.Kako zaključuje Sirakuza, sve ukazuje na to da administracija deluje pod pritiskom vremena i predstojećih izbora 2026. godine. Očekuje se da republikanci izgube kontrolu nad Predstavničkim domom, nakon čega bi demokrate, obezbedivši većinu od 218 glasova, mogle relativno brzo da pokrenu novi postupak opoziva Donalda Trampa. Upravo zato, smatra on, aktuelna politika sve više deluje kao pokušaj da se „pretekne sat“ pre ulaska u period ozbiljnih političkih turbulencija.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260118/kupovina-grenlanda-bila-bi-najvece-prosirenje-sad-u-njenoj-istoriji-1194899729.html
sad
grenland
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, sad, grenland
svet – politika, sad, grenland
SAD se vraćaju politici ekspanzije: Grenland kao simbol nove stare strategije
Ideja o mogućem preuzimanju Grenlanda predstavlja mnogo više od izolovanog geopolitičkog manevra — ona ukazuje na dublji zaokret u američkoj spoljnoj politici.
Ova ideja je povratak strategijama iz rane faze 20. veka. Tako o najnovijim signalima iz Vašingtona govori profesor Džo Sirakuza, politikolog i dekan programa „Global Futures“ na Univerzitetu Kertin u Australiji, u izjavi za „Sputnjik internešenel“.
Prema njegovim rečima, nastojanje Sjedinjenih Američkih Država da obezbede kontrolu nad Grenlandom manje predstavlja nastavak savremenog imperijalizma, a mnogo više podseća na povratak politici finansijskog tutorstva iz vremena predsednika Teodora Ruzvelta. „Reč je o diplomatskoj logici koja datira s početka 20. veka, kada su SAD intervenisale u zemljama Centralne Amerike i Kariba kako bi upravljale njihovim carinama i osigurale otplatu dugova, sprečavajući tako mešanje evropskih sila“, objašnjava Sirakuza.
On podseća da je takav pristup služio jačanju Monroove doktrine, kojom je zapadna hemisfera proglašena zatvorenom za kolonizaciju. Posezanjem za Grenlandom, smatra Sirakuza, Vašington se vraća upravo toj diplomatskoj tradiciji — ideji „otvorenih vrata“, iako je upitno koliko je ona primenjiva u savremenom geopolitičkom okruženju.
Kada je reč o mogućnosti da Sjedinjene Države postanu druga najveća zemlja na svetu po površini, profesor Sirakuza ističe da takva promena ne bi značajno uticala na njihovu globalnu poziciju. Amerika, kako navodi, već ima snažno vojno prisustvo na Grenlandu kroz odbrambene sisteme, radarske instalacije i isturene baze.
„Činjenica da bi se državna teritorija uvećala za više od 800.000 kvadratnih milja ne znači da bi SAD postale bezbednije“, ističe on, dodajući da veća teritorija često podrazumeva i veće troškove odbrane. Iako Sjedinjene Države raspolažu daleko većim resursima od Danske za zaštitu tog prostora, suština ovog proširenja nije u jačanju nacionalne moći, već u unapređenju satelitske i raketne odbrane.
Sirakuza upozorava da bi formalno pripajanje Grenlanda gotovo izvesno dovelo do preispitivanja sfera uticaja na Arktiku i dodatno pojačalo rivalstvo sa Rusijom i Kinom. Uključivanjem Grenlanda u severnoamerički kopneni prostor, SAD bi praktično proglasile regionalnu dominaciju.
Iako američka diplomatija formalno izbegava pojam „sfera uticaja“ zbog njegovih negativnih istorijskih konotacija i povezanosti sa uzrocima svetskih ratova, upravo bi taj koncept bio suština ovakvog poteza, smatra on. To bi, dodaje, primoralo druge velike sile da prilagode sopstvene strategije na Arktiku.
Govoreći šire o ponašanju velikih sila, Sirakuza podseća da one prirodno teže stabilnim odnosima i prijateljskim granicama u svom neposrednom okruženju — princip koji se, kako kaže, jasno video i u ruskom odnosu prema Ukrajini, ali i u zahtevima predsednika Džona F. Kenedija tokom Kubanske raketne krize 1962. godine.
On ističe da je, uprkos svom ogromnom značaju, Grenland u velikoj meri prekriven ledom, što održavanje vojnih baza i infrastrukture čini izuzetno skupim. „Malo je verovatno da bi Grenland ikada postao 51. američka savezna država“, navodi Sirakuza, dodajući da i potencijalno ogromna mineralna bogatstva mogu ostati neiskorišćena zbog visokih troškova eksploatacije.
Istovremeno, upozorava da bi nametanje američke sfere uticaja na Arktiku Rusiji i Kini dalo dodatni argument da i same deluju na sličan način, što bi označilo povratak klasičnom modelu nadmetanja velikih sila.
Profesor Sirakuza podseća da ideja teritorijalne ekspanzije ima duboke korene u američkoj istoriji — od kupovine Aljaske 1867. godine, preko preuzimanja Danskih Zapadnih Indija 1917, pa sve do Drugog svetskog rata, kada su SAD ponudile 100 miliona dolara za Grenland kako bi sprečile nacistički prodor. Iako do prodaje nikada nije došlo, sporazum iz 1951. godine omogućio je Vašingtonu neograničeno vojno prisustvo na ostrvu.
S obzirom na to da Sjedinjene Države već raspolažu pravom da štite region u skladu sa sopstvenim interesima, Sirakuza smatra da agresivan pristup aktuelne administracije — uključujući i pretnje uvođenjem carina evropskim partnerima — više liči na politički performans nego na stvarnu stratešku potrebu.
Šta zapravo stoji iza ove inicijative, ostaje otvoreno pitanje. Prema jednom tumačenju, reč je o pokušaju pritiska na evropske saveznike ili nastojanju da se ublaži njihov stav u vezi sa ratom u Ukrajini. Drugi, pak, veruju da bi tema Grenlanda mogla poslužiti kao sredstvo za skretanje pažnje sa unutrašnjih problema u SAD, uključujući i objavljivanje dokumenata povezanih sa slučajem Epstin.
Kako zaključuje Sirakuza, sve ukazuje na to da administracija deluje pod pritiskom vremena i predstojećih izbora 2026. godine. Očekuje se da republikanci izgube kontrolu nad Predstavničkim domom, nakon čega bi demokrate, obezbedivši većinu od 218 glasova, mogle relativno brzo da pokrenu novi postupak opoziva Donalda Trampa. Upravo zato, smatra on, aktuelna politika sve više deluje kao pokušaj da se „pretekne sat“ pre ulaska u period ozbiljnih političkih turbulencija.
