https://lat.sputnikportal.rs/20251227/da-bi-se-agrar-razvijao-neophodno-je-obezbediti-dva-nova-projekta-video-1194132982.html
Da bi se agrar razvijao, neophodno je obezbediti dva nova projekta /video/
Da bi se agrar razvijao, neophodno je obezbediti dva nova projekta /video/
Sputnik Srbija
Da bismo mogli da se nadamo boljim rezultatima u poljoprivredi neophodna su kapitalna ulaganja, najpre u sisteme za navodnjavanje i u poboljšanje kvaliteta zemljišta... 27.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-27T09:01+0100
2025-12-27T09:01+0100
2025-12-27T09:01+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
energija sputnjika
analize i mišljenja
poljoprivreda
ratarstvo
stočarstvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0e/1176114550_0:1:3639:2048_1920x0_80_0_0_8a5b51d719203e70318a5ce696feabc4.jpg
Na to ukazuje agroekonomista Milan Prostran u emisiji Energija Sputnjika koji ističe da su ratari poslušali struku i zdravu logiku pa su i ove jeseni povećali površine zasejane pšenicom kako bi sa više sigurnosti računali na rod s obzirom na to da žetva stiže pre jula i lenje žege.Ipak pšenicaTo se, kako kaže, pokazalo kao jedino i najjeftinije ulaganje u poljoprivredu jer sve ono što se seje u proleće, a seje se dve trećine ratarskih kultura, traži najveća ulaganja u kratkom periodu. Doduše, dobar rod pšenice u godini za nama ratarima nije doneo i pristojnu zaradu, jer je ta berzanska roba imala nisku cenu. Ipak, između dva zla, dobrog roda sa slabom cenom i slabog roda, ratari se radije opredeljuju za prvi slučaj.„Posejano je svakako mnogo više pšenice, ja očekujem da će to biti preko 700.000 hektara, što je dobro. Ove godine je ukupna jesenja setva veća za nekih desetak, 15 odsto u odnosu na prethodne godine kada smo sejali između 500.000 ili 600.000 hektara pod pšenicom. To je samo iz razloga što su se naši poljoprivredni proizvođači opekli u poslednje dve, pa čak i tri godine. Ogroman dohodak je odnesen, izgubili su ga“, ističe Prostran.On napominje da su proizvođači praktično investiciono nesposobni da sami ulažu u ono što im je najpotrebnije.Hitnost dva kapitalna projekta„Fokus stavljam na dve stvari koje se moraju dogoditi ili kroz agrarni budžet ili kroz otvaranje kreditnih linija od strane države. To je, pre svega, otvaranje kreditne linije za popravku poljoprivrednog zemljišta i paralelno sa tim kreditne linije u određene sisteme za navodnjavanje koji se moraju hitno raditi“, kaže naš poznati agroekonomista.On objašnjava da su ta dva kapitalna projekta u korelaciji, jer ako imate navodnjavanje, a nemate dovoljno kvalitetnu zemlju sa organskim đubrivom ili stajnjakom, navodnjavanjem ispirate mineralne materije i praktično zemlju pretvarate u pustinju.Šta znači kada sasvim zavisimo od prirode on je ukazao na primeru kukuruza koji je naša vodeća ratarska kultura i učestvuje u formiranju bruto vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje između 10 i 14 odsto i čini najznačajniju izvoznu stavku našeg agrara. Sa zasejanih gotovo milion hektara u 2025. očekivao se rod od bar osam miliona tona, a zbog velike suše bio je oko četiri miliona. Znači oko četiri miliona tona smo izgubili, a ako računamo 200 dolara po toni to znači da smo izgubili 800 ili milijardu evra odnosno dolara, naveo je Prostran.On napominje da je Evropska unija ovih dana saopštila da je 60 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU nezdravo i oni su sada otvorili ogromne kreditne i investicione linije za poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta kroz zasajavanje trava. Tri godine će ona da se zasejava, da se zaorava i da se popravi struktura poljoprivredne zemlje.NeprihvatljivoNaš agrarni budžet za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara i čini 7,1 odstoukupnog budžeta Srbije. To je za 2,2 milijarde manje od agrarnog budžeta u 2025. kada je on činio 7,5 odsto ukupnog budžeta. Najveći deo agrarnog budžeta, oko 80 odsto otići će na subvencije proizvođačima, što je dobro, ali nije dobro što se ne ulaže u razvoj, smatra on.„Ja ne mogu da prihvatim objašnjenje da je učešće poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda bilo tri odsto i da će u budžetu dobiti sedam odsto i da je to velika nagrada. Ne, tri odsto na osnovu jednogodišnjeg učešća poljoprivrede u budžetu, izazvane pre svega sušom i drugim faktorima u procesu proizvodnje u poljoprivredi nisu argument. Tu mora da se kao argument koristi desetogodišnji prosek, a on je bio između 9,0 i 10 posto“, izričit je sagovornik Sputnjika.On, takođe, upozorava da budžetskim sistemom treba obuhvatiti male poljoprivredne proizvođače koji su u praksi isključeni. Kod nas je, kako napominje, 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava veličine od 0,5 do 5,0 hektara. Šta sa njima, pita on, podsećajući da su nekada svi u sistemu bili okupljeni preko zadruga, raznih kooperativa, preko poslovnih ugovora među poljoprivrednicima i nekih preduzetničkih paketa.Oni su sada prepuštani sami sebi , praktično napuštaju taj sektor, odlaze iz sela. Praznimo sela, hiljadu hektara nam stoji u parlogu, ističe Prostran.Šta bi rekao Miloš ObrenovićDruga bolna stavka naše poljoprivrede je stočarstvo, što je potvrdio i poljoprivreni popis iz 2023. godine. Za deset godina, između dva popisa, broj goveda se smanjio za 20 odsto, a broj svinja 33 odsto.Srbija, koja je izvozila svinje u Austro-Ugarsku još za vreme Miloša Obrenovića, a sagovornik Sputnjika kaže da je naše konzervirane mesne prerađevine svojevremeno nalazio i u prodavnicama u Nju Orlensu, od izvoznika je u 21. veku postala uvoznik mesa.Prostran napominje da u Evropskoj uniji koja značajnim sredstvima subvencioniše poljoprivredu, stočarstvo učestvuje 70 posto u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede. Kod nas je učestvovalo sa 30 posto, a sad je to spalo na svega oko 15 do 20 posto.Prvo i najvažnije-vratiti reprocentre„Stočarstvo traži mnogo toga što se mora uraditi, mi smo ga do temelja uništili. Mi smo prvo uništili sve reprocentre, pa ste imali tri reprocentra u govedarstvu, od Velike Plane, Temerina do Krnjače, tako da niste morali da uvozite. Danas sve 100 posto morate uvoziti, znači praktično su zavisni od uvoza već kad je u pitanju repromaterijal. Moramo da vratimo reprocentre, ili moramo formirati nove“.To je, smatra on, prvo i osnovno što treba uraditi, kako ljudi ne bi išli u Austriju, Francusku... da nabavljaju grla za reprodukciju i u govedarstvu i u svinjarstvu.„Tu je vrlo bitno da mi uključimo i male proizvođače kada je u pitanju taj stočni fond da ga vratimo na neke zelene grane. Možda nam ne treba 1,6 miliona grla goveda koliko smo imali devedesetih godina. I nas je manje, ali sadašnji broj prema popisu iz 2023. godine je upalio sve lampice. To je proizvelo ogroman uvoz. Kako njega zaustaviti ja stvarno ne znam, nemam recepta osim da ga zabranite, ali to nije u skladu sa propisima Evropske unije. Potpisali smo sporazume bilateralne, multilateralne i otprilike sada nas svi ugušiše“, ističe Prostran.Ono što, međutim zna naš poznati agroekonomista je da „sektor poljoprivrede mora da zauzme mnogo strateškije mesto u razvojnoj politici Srbije“.Hrana je, pogotovo u ovim teškim globalnim vremenima, nešto što je najbitnije, tema kojom se bave sve zemlje sveta i bogate i siromašne. Moramo da oporavimo našu poljoprivredu i stavimo je na zelenije grane od onih na kojima se ona sada nalazi, zaključio je Prostran u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja, poljoprivreda, ratarstvo, stočarstvo
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja, poljoprivreda, ratarstvo, stočarstvo
Da bi se agrar razvijao, neophodno je obezbediti dva nova projekta /video/
Da bismo mogli da se nadamo boljim rezultatima u poljoprivredi neophodna su kapitalna ulaganja, najpre u sisteme za navodnjavanje i u poboljšanje kvaliteta zemljišta. Pošto je agrarni budžet za 2026. godinu ostao na nivou onog iz 2025, praktično bez sredstava za razvoj, ostaje nam da gledamo u nebo s nadom da treću godinu zaredom neće biti velike suše.
Na to ukazuje agroekonomista Milan Prostran u emisiji Energija Sputnjika koji ističe da su ratari poslušali struku i zdravu logiku pa su i ove jeseni povećali površine zasejane pšenicom kako bi sa više sigurnosti računali na rod s obzirom na to da žetva stiže pre jula i lenje žege.
To se, kako kaže, pokazalo kao jedino i najjeftinije ulaganje u poljoprivredu jer sve ono što se seje u proleće, a seje se dve trećine ratarskih kultura, traži najveća ulaganja u kratkom periodu. Doduše, dobar rod pšenice u godini za nama ratarima nije doneo i pristojnu zaradu, jer je ta berzanska roba imala nisku cenu. Ipak, između dva zla, dobrog roda sa slabom cenom i slabog roda, ratari se radije opredeljuju za prvi slučaj.
„Posejano je svakako mnogo više pšenice, ja očekujem da će to biti preko 700.000 hektara, što je dobro. Ove godine je ukupna jesenja setva veća za nekih desetak, 15 odsto u odnosu na prethodne godine kada smo sejali između 500.000 ili 600.000 hektara pod pšenicom. To je samo iz razloga što su se naši poljoprivredni proizvođači opekli u poslednje dve, pa čak i tri godine. Ogroman dohodak je odnesen, izgubili su ga“, ističe Prostran.
On napominje da su proizvođači praktično investiciono nesposobni da sami ulažu u ono što im je najpotrebnije.
Hitnost dva kapitalna projekta
„Fokus stavljam na dve stvari koje se moraju dogoditi ili kroz agrarni budžet ili kroz otvaranje kreditnih linija od strane države. To je, pre svega, otvaranje kreditne linije za popravku poljoprivrednog zemljišta i paralelno sa tim kreditne linije u određene sisteme za navodnjavanje koji se moraju hitno raditi“, kaže naš poznati agroekonomista.
On objašnjava da su ta dva kapitalna projekta u korelaciji, jer ako imate navodnjavanje, a nemate dovoljno kvalitetnu zemlju sa organskim đubrivom ili stajnjakom, navodnjavanjem ispirate mineralne materije i praktično zemlju pretvarate u pustinju.
Šta znači kada sasvim zavisimo od prirode on je ukazao na primeru kukuruza koji je naša vodeća ratarska kultura i učestvuje u formiranju bruto vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje između 10 i 14 odsto i čini najznačajniju izvoznu stavku našeg agrara. Sa zasejanih gotovo milion hektara u 2025. očekivao se rod od bar osam miliona tona, a zbog velike suše bio je oko četiri miliona. Znači oko četiri miliona tona smo izgubili, a ako računamo 200 dolara po toni to znači da smo izgubili 800 ili milijardu evra odnosno dolara, naveo je Prostran.
On napominje da je Evropska unija ovih dana saopštila da je 60 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU nezdravo i oni su sada otvorili ogromne kreditne i investicione linije za poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta kroz zasajavanje trava. Tri godine će ona da se zasejava, da se zaorava i da se popravi struktura poljoprivredne zemlje.
Naš agrarni budžet za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara i čini 7,1 odstoukupnog budžeta Srbije. To je za 2,2 milijarde manje od agrarnog budžeta u 2025. kada je on činio 7,5 odsto ukupnog budžeta. Najveći deo agrarnog budžeta, oko 80 odsto otići će na subvencije proizvođačima, što je dobro, ali nije dobro što se ne ulaže u razvoj, smatra on.
„Ja ne mogu da prihvatim objašnjenje da je učešće poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda bilo tri odsto i da će u budžetu dobiti sedam odsto i da je to velika nagrada. Ne, tri odsto na osnovu jednogodišnjeg učešća poljoprivrede u budžetu, izazvane pre svega sušom i drugim faktorima u procesu proizvodnje u poljoprivredi nisu argument. Tu mora da se kao argument koristi desetogodišnji prosek, a on je bio između 9,0 i 10 posto“, izričit je sagovornik Sputnjika.
On, takođe, upozorava da budžetskim sistemom treba obuhvatiti male poljoprivredne proizvođače koji su u praksi isključeni. Kod nas je, kako napominje, 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava veličine od 0,5 do 5,0 hektara. Šta sa njima, pita on, podsećajući da su nekada svi u sistemu bili okupljeni preko zadruga, raznih kooperativa, preko poslovnih ugovora među poljoprivrednicima i nekih preduzetničkih paketa.
Oni su sada prepuštani sami sebi , praktično napuštaju taj sektor, odlaze iz sela. Praznimo sela, hiljadu hektara nam stoji u parlogu, ističe Prostran.
Šta bi rekao Miloš Obrenović
Druga bolna stavka naše poljoprivrede je stočarstvo, što je potvrdio i poljoprivreni popis iz 2023. godine. Za deset godina, između dva popisa, broj goveda se smanjio za 20 odsto, a broj svinja 33 odsto.
Srbija, koja je izvozila svinje u Austro-Ugarsku još za vreme Miloša Obrenovića, a sagovornik Sputnjika kaže da je naše konzervirane mesne prerađevine svojevremeno nalazio i u prodavnicama u Nju Orlensu, od izvoznika je u 21. veku postala uvoznik mesa.
Prostran napominje da u Evropskoj uniji koja značajnim sredstvima subvencioniše poljoprivredu, stočarstvo učestvuje 70 posto u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede. Kod nas je učestvovalo sa 30 posto, a sad je to spalo na svega oko 15 do 20 posto.
Prvo i najvažnije-vratiti reprocentre
„Stočarstvo traži mnogo toga što se mora uraditi, mi smo ga do temelja uništili. Mi smo prvo uništili sve reprocentre, pa ste imali tri reprocentra u govedarstvu, od Velike Plane, Temerina do Krnjače, tako da niste morali da uvozite. Danas sve 100 posto morate uvoziti, znači praktično su zavisni od uvoza već kad je u pitanju repromaterijal. Moramo da vratimo reprocentre, ili moramo formirati nove“.
To je, smatra on, prvo i osnovno što treba uraditi, kako ljudi ne bi išli u Austriju, Francusku... da nabavljaju grla za reprodukciju i u govedarstvu i u svinjarstvu.
„Tu je vrlo bitno da mi uključimo i male proizvođače kada je u pitanju taj stočni fond da ga vratimo na neke zelene grane. Možda nam ne treba 1,6 miliona grla goveda koliko smo imali devedesetih godina. I nas je manje, ali sadašnji broj prema popisu iz 2023. godine je upalio sve lampice. To je proizvelo ogroman uvoz. Kako njega zaustaviti ja stvarno ne znam, nemam recepta osim da ga zabranite, ali to nije u skladu sa propisima Evropske unije. Potpisali smo sporazume bilateralne, multilateralne i otprilike sada nas svi ugušiše“, ističe Prostran.
Ono što, međutim zna naš poznati agroekonomista je da „sektor poljoprivrede mora da zauzme mnogo strateškije mesto u razvojnoj politici Srbije“.
Hrana je, pogotovo u ovim teškim globalnim vremenima, nešto što je najbitnije, tema kojom se bave sve zemlje sveta i bogate i siromašne. Moramo da oporavimo našu poljoprivredu i stavimo je na zelenije grane od onih na kojima se ona sada nalazi, zaključio je Prostran u emisiji Energija Sputnjika.
