Đavo došao po svoje: Evropa može da odbrani Dansku tako što će da otprizna Kosovo
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Pratite nas
EU nema nikakvo moralno pravo da protestuje zbog američkih aspiracija prema Grenlandu, jer su i Brisel i Danska učestvovali u otimačini Kosova i Metohije i narušavanju teritorijalnog integriteta drugih država. A ako žele da povrate moralno pravo da zaštite Grenland u okviru Danske, treba samo da prestanu da podržavaju nezavisnost KiM.
Đavo je došao po svoje, zakucao je na vrata, kako u Kopenhagenu, tako i u Briselu – sada se Unija suočava sa posledicama sopstvenog dugogodišnjeg savezništva sa američkom politikom sile, kaže novinar i kolumnista Nebojša Malić, komentarišući odluku Donalda Trampa da imenuje guvernera Luizijane Džefa Lendrija za specijalnog izaslanika SAD za Grenland.
Đavo došao po svoje
„Mi imamo poslovicu „ko s đavolom tikve sadi“. EU je u tim tikvama uživala dvadeset i pet godina, a sada, kada treba da ih okusi, to postaje problem“, navodi Malić.
Prema njegovim rečima, EU je sama sebi oduzela svaku mogućnost da se poziva na moralne principe.
„Ne postoji nikakav moralni argument koji oni mogu da sroče protiv američke otimačine Grenlanda, jer su učestvovali u američkim otimačinama Kosova i Metohije. Ako hoće moralno pravo da brane Grenland od Trampa, onda neka otpriznaju Kosovo“, kategoričan je Malić.
Licemerje se vraća EU kao bumerang
Prema njegovim rečima, reč je o obrascu ponašanja koji traje decenijama i koji se danas vraća kao bumerang.
„Sve je to princip licemerja: dobro je kad mi odemo i nekoga poharamo, a zlo je kad neko pohara nas. EU se navodno ubi od podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine, a istovremeno bez ikakvog problema gazi teritorijalni integritet Srbije. Čak pet članica te iste EU ne priznaje lažnu državu Kosovo, ali Brisel to svakodnevno ignoriše i ponaša se kao da je problem rešen“, ističe Malić.
Naš sagovornik ukazuje da se od Srbije traži samoporicanje i odricanje od sopstvene teritorije kao uslov za nastavak evropskih integracija, koje se pritom stalno odlažu i relativizuju, dok se u slučaju Danske i Grenlanda diže uzbuna na najvišem nivou.
Jedan princip za Brisel, drugi za ostatak sveta
Prema Malićevoj oceni, Evropska unija funkcioniše po principu dvostrukih aršina, u kome međunarodno pravo postoji samo kao politički instrument.
„Od Srbije se traži da prihvati gubitak teritorije kako bi nastavila pregovore o eventualnom razmišljanju o ulasku u EU, a istovremeno Brisel vrišti o nepovredivosti granica kada se problem pojavi unutar evropskog kruga. To je taj pećinski moral koji EU pokušava da predstavi kao univerzalnu vrednost“, kaže nam on.
Malić podseća da EU nikada nije imala problem sa kršenjem međunarodnog prava onda kada je to odgovaralo američkim interesima:
„Nisu se brinuli o međunarodnom pravu 1999. godine, kada su zajedno sa SAD učestvovali u agresiji na SRJ. To je tada bilo normalno i prihvatljivo. Danas, kada se Amerikanci okreću Grenlandu, odjednom su otkrili Povelju UN, propise i teritorijalni integritet“.
Sila kao jedini preostali argument
Kako zaključuje Malić, Briselu ostaje samo jedna teorijska opcija – suprotstavljanje Sjedinjenim Državama silom.
„Ostaje im jedino da se suprotstave silom koju nemaju. U tome je suština problema. Americi ne mogu da drže moralne lekcije, jer Amerika može da kaže isto što i oni – samo što ima rakete, bombe, brodove i vojnu moć, a EU nema.
Američka „pravila“ okrenula se protiv Evrope
Evropskoj uniji smeta Lendri kao američki specijalni izaslanik za Grenland, dok sama ima nebrojeno mnogo specijalnih izaslanika, specijalnih izvestilaca ili specijalnih ombudsmana za različita područja, pre svega region koji se u briselskim krugovima kolokvijalno naziva Zapadni Balkan.
Da ne spominjemo kakvu podršku u Briselu uživa još jedan „specijalista“, Kristijan Šmit, takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
„To je sve manifestacija latinske poslovice 'Što priliči Jupiteru ne priliči volu'. U toj priči mi smo volovi, a oni su Jupiter, ali sada, kada je dinamika moći usmerena protiv njih i kada je Amerika Jupiter, a oni volovi, onda im nije pravo. Mogli su da brane i međunarodno pravo, ali izabrali su da budu, kako je Putin rekao, 'svinjski podanici' američkog poretka zasnovanog na pravilima i, kada su se pravila okrenula protiv njih, nije im pravo“, objašnjava Malić.
Diplomatski potres u Evropi
Lendrijevo imenovanje izazvalo je oštre reakcije Brisela i Kopenhagena, naročito posle njegove objave na društvenim mrežama da će nastojati da pripoji ovo ostrvo SAD.
Kopenhagen je reagovao pozivom američkog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova, dok su se oglasili i najviši zvaničnici Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručili su da su teritorijalni integritet i suverenitet temeljna načela međunarodnog prava, dok je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas naglasila da svi partneri EU moraju da poštuju suverenitet država i međunarodne obaveze iz povelja UN i NATO.
Na izjavu Kalasove reagovala je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ocenivši da takav stav Evropske unije neodoljivo podseća na njeno odbijanje da preispita sopstvenu ulogu u priznavanju nezavisnosti Kosova.
Grenland u fokusu američke politike
Pitanje Grenlanda ponovo je dospelo u fokus međunarodne politike nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću 2025. godine. Još tokom prethodnog mandata Tramp je javno iskazivao interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovim strateški važnim arktičkim ostrvom, ali su te ideje tada nailazile na podsmeh i diplomatsko odbacivanje.
U novom mandatu, međutim, Vašington je počeo da šalje ozbiljnije političke signale, naglašavajući strateški, bezbednosni i ekonomski značaj Grenlanda. Imenovanje specijalnog izaslanika i otvorena retorika o pripajanju ostrva označili su kvalitativni pomak – od političke provokacije ka institucionalizovanom pritisku.
Time je Grenland postao još jedna tačka na kojoj se sudaraju američka politika sile i evropska iluzija o sopstvenom suverenitetu, a Brisel se po prvi put našao u ulozi u kojoj je decenijama posmatrao druge – kao nemoćni posmatrač sopstvenog principijelnog poraza.
Pogledajte i:
