Bezbednosna pretnja ne jenjava - šta donosi ,,uvoz“ migranata
© Sputnik / Viktor Toločko
Pratite nas
Zaustavljanje prodora migranata kroz jaču kontrolu granica i jedinstvenu politiku Evropske unije je ključno. Hrvatska se ne može smatrati granicom EU jer migranti na Balkan dolaze upravo iz EU – Grčke i Bugarske. Kontrola Sredozemlja od presudnog je značaja, a tu bi se mogla da se uključi i kontrola brodova koji prevoze migrante ka Evropi.
Ovako dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag Ćeranić komentariše bezbednosne implikacije koje su iz godine u godinu sve veće, a nastaju kao rezultat insistiranja na pogubnoj migrantskoj politici i nemogućnosti migranata sa Bliskog istoka da se asimiluju ili bar pridržavaju normi evropskog društva.
Situacija je toliko kritična da je nekoliko evropskih zemalja čak počelo i da isplaćuje migrante ukoliko pristanu da se vrate u svoje zemlje, ili jednostavno presele u drugu. Švedska plaća 32.000 evra po osobi, Danska nešto više od 15.000 evra, dok Nemačka, Italija i Britanija imaju slične programe.
Deportacija – mačeta sa dve oštrice
Privremene prištinske institucije sklopile su sporazum o prijemu 300 osuđenih migranata iz Danske do 2027. godine u zamenu za 210 miliona evra tokom naredne decenije. Izrazili su interesovanje i za prijem deportovanih iz Velike Britanije, a pristali su i na prijem osoba koje su deportovane iz Sjedinjenih Američkih Država jer predstavljaju „pretnju po nacionalnu bezbednost“.
Ćeranić objašnjava da ni deportacija nije bez rizika, što se vidi i na primeru Sjedinjenih Američkih Država gde je predsednik Tramp pokrenuo slične mere, nakon čega su izbili masovni i nasilni protesti, naročito među migrantima bez regulisanog pravnog statusa.
Što se Evropske unije tiče, oni su nudili Bosni i Hercegovini, određene svote novca koje bi pokrile troškove boravka migranata. Vlada Republike Srpske je to odbila, ističući da na njenoj teritoriji neće biti formirani nikakvi kampovi za migrante, ni one koji idu ka Nemačkoj, ni one koji bi bili deportovani iz Velike Britanije i drugih zemalja. Velika Britanija se i ranije pominjala kao zemlja koja bi se rado otarasila migranata na štetu balkanskih zemalja, kaže Ćeranić za Sputnjik.
Nekoliko evropskih zemalja čak počelo i da isplaćuje migrante ukoliko pristanu da se vrate u svoje zemlje, ili jednostavno presele u drugu.
© Sputnik / Burku Okutan
/ On smatra da je rešenje za ovaj problem teško pronaći, ali da su neke od osnovnih kratkoročnih mera oštrije regulisanje prelaska granice i sveopšta kontrola Mediterana uz kontrolu brodova. Što se dugoročnog rešenja tiče, Ćeranić kaže da ono leži u tome da evropske zemlje prestanu da podstiču i podržavaju ratove na Bliskom istoku i u Africi.
Očigledno je da su migrantski talasi krenuli nakon sloma država poput Libije, Iraka, Avganistana i Sirije. Dakle, ne provocirati i ne davati doprinos ratovima na Bliskom istoku je nešto što jeste dugoročna strategija za sprečavanje novih migracija. Nažalost, vidimo da se stvari odvijaju u suprotnom pravcu.
Političko, a ne ekonomsko pitanje
Profesor Ćeranić smatra da migrantsku krizu ne treba posmatrati isključivo kao ekonomski problem, već i kao političko pitanje. Dobar deo migranata kreće ka Evropi sa Bliskog istoka ili iz Afrike iz političkih razloga, odnosno kako bi realizovali određene političke ciljeve i pronašli bolje mesto za život.
Kod mnogih je isprepleteno ekonomsko i političko pitanje, ali s obzirom na donacije koje dobijaju od organizacija za migrante pri Ujedinjenim nacijama koje im obezbeđuju konkretnu materijalnu pomoć, uključujući i kreditne kartice sa određenim sumama novca, o čemu je nedavno govorio i američki predsednik Tramp, oštro kritikujući tu praksu, jasno je da ovo pitanje nije samo ekonomsko, već i bezbednosno i političko.
Migrantski talasi dugo su prolazili prilično neometano, krećući se ka Nemačkoj, shodno pozivu bivše kancelarke Angele Merkel da su migranti dobrodošli i da je Nemačkoj potrebna radna snaga. Međutim, nastavlja Ćeranić, nakon što je broj migranata dostigao gotovo milion, tolerancija prema njima je naglo opala, maltene do nule. Pokazalo se da Nemačka nije dobila ono čemu se nadala sa novom radnom snagom, a pojavili su se i brojni bezbednosni problemi povezani sa migrantskim talasima. Nakon toga, politika prema njima u potpunosti je promenjena.
Nakon svega je usledila i Specijalna vojna operacija, odnosno rat u Ukrajini, što je dovelo do novih talasa migranata, ovoga puta iz Ukrajine, koji su najviše preplavili Poljsku i ponovo Nemačku. Usledili su novi problemi za ekonomski snažne države poput Nemačke, Danske, Švedske, dakle za zemlje koje imaju, ili su imale, jaku ekonomsku osnovu i predstavljaju krajnji cilj svih migrantskih talasa.
Pokazalo se da Nemačka nije dobila ono čemu se nadala sa novom radnom snagom, a pojavili su se i brojni bezbednosni problemi povezani sa migrantskim talasima.
© Sputnik / Burcu Okutan
Ipak, za razliku od slovenskih, hrišćanskih migranata, muslimani koji su pristigli u Evropu nisu uspeli da se asimiluju sa lokalnim stanovništvom i njihovom kulturom. Naš sagovornik objašnjava da su uzrok tome duboke kulturološke razlike.
Lako zapadna Evropa asimiluje nas sa Balkana, ali asimilovati Turke se pokazalo kao nemoguća misija. Iako u Nemačkoj i Austriji žive milioni Turaka, mnogi ne žele asimilaciju, ne uče nemački jezik i formiraju zatvorene zajednice. Slična situacija je i sa migrantima sa Bliskog istoka — ne postoji dovoljna želja za asimilacijom. Nasuprot tome, kod balkanskih naroda asimilacija se odvija vrlo brzo, pa već unuci ne govore maternji jezik.
Rampa za migrante u Srpskoj
Prema navodima privremenih institucija u Prištini, sporazum, koji je između Aljbina Kurtija i Trampove administracije finalizovan u junu dozvoljava tzv. Kosovu da prihvati do 50 migranata nepoželjnih u SAD tokom jednogodišnjeg perioda, a oni će dobijati 120 evra mesečno iz budžeta. U pitanju su migranti pridošli iz ratnih zona koji su u Americi procenjeni kao opasnost, a nešto slično se nudilo i Republici Srpskoj. Suština ovog problema, kaže Ćeranić, leži upravo u bezbednosnim implikacijama koje se javljaju kada jedna zemlja namenski uvozi verske ekstremiste, kriminalce i potencijalne teroriste.
Predstavnici Republike Srpske u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine protive se bilo kakvom smeštaju migranata na teritoriji cele BiH. Ukoliko bi nekakvim tajnim dogovorima ipak došlo do smeštaja migranata na prostoru Federacije BiH, to bi, kao i u drugim zemljama, predstavljalo ozbiljan bezbednosni rizik.
S druge strane, postavlja se pitanje da li južna srpska pokrajina može da se suprotstavi snažnom američko-britanskom uticaju u Prištini i odbije da primi migrane. A kako kaže Ćeranić, primer nedavnog terorističkog napada u Australiji pokazao je kakva su bezbednosna opasnost migranti poreklom iz drugih zemalja poput Avganistana i Pakistana. Zbog svega navedenog, zaključuje naš sagovornik, prema migrantskom pitanju treba postupati veoma oprezno, imajući u vidu bezbednosne implikacije koje migrantski talasi nose sa sobom.
Pogledajte i:
