https://lat.sputnikportal.rs/20251207/da-li-tetovaze-povecavaju-rizik-od-melanoma-svedska-studija-otvara-vazno-pitanje-1193440953.html
Da li tetovaže povećavaju rizik od melanoma?: Švedska studija otvara važno pitanje
Da li tetovaže povećavaju rizik od melanoma?: Švedska studija otvara važno pitanje
Sputnik Srbija
Tetovaže su se tokom poslednjih decenija preselile iz subkulturnih margina u središte društvenog mejnstrima. Ono što je nekada bilo vezano uz mornare, umetnike... 07.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-07T22:50+0100
2025-12-07T22:50+0100
2025-12-07T22:50+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
tetovaža
melanom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179425493_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_1b3f572432fb0a5b9f44c6e03023549e.jpg
U evropskim gradovima uobičajeno je da ih nose mladi, ali i sve veći broj odraslih koji prelaze četrdesetu. U Švedskoj, zemlji iz koje dolazi najnovija naučna analiza, procenjuje se da više od trećine odraslih ima bar jednu tetovažu. Upravo zato, čini se gotovo iznenađujućim da do danas vrlo malo znamo o tome šta dugoročno znači unošenje mastila u kožu.Tetoviranje se doživljava kao estetski izbor, nešto poput frizure ili stila oblačenja, ali za razliku od kose ili garderobe, mastilo uneseno u kožu ostaje tamo ceo život. Ona ulazi sloj po sloj, u dermis, prolazi kroz reakciju imunološkog sistema i postaje trajni deo tkiva.Iako se o zdravstvenim posledicama povremeno nagađalo – posebno u kontekstu alergija, upala ili infekcija – ozbiljni, dugoročni epidemiološki podaci gotovo da nisu postojali. Zdravstveni registri ne beleže da li pacijent ima tetovaže, pigmenti nisu standardizovani, a istraživanja koja bi pratila velike grupe tetoviranih ljudi tokom više decenija izuzetno su složena i skupa. Zbog toga je nova studija sa Univerziteta Lund izazvala toliku pažnju, piše Hina.Prvo upozorenje: 29 odsto veća verovatnoća razvoja melanomaStudija objavljena u European Journal of Epidemiology donosi nalaz koji je otvorio veliki prostor za raspravu. U poređenju sa osobama bez tetovaža, tetovirani ispitanici imali su oko 29% veći relativni rizik za razvoj melanoma, najagresivnijeg i najsmrtonosnijeg oblika raka kože.Melanom se razvija iz melanocita – ćelija koje proizvode pigment melanin – i iako je ređi od drugih oblika raka kože, ima mnogo veću sklonost metastaziranju. Već se dugo zna da je intenzivno izlaganje UV zračenju ključni faktor rizika, ali do sada se pitanje tetovaža jedva spominjalo u naučnoj literaturi. Upravo zato je 29-postotni porast rizika, čak i kada je reč o relativnom riziku, izazvao veliko interesovanje.Kako je studija sprovedenaNaučnici iz Lunda odlučili su da krenu obrnutim putem u odnosu na klasične dugoročne studije. Umesto da decenijama prate hiljade tetoviranih i netetoviranih ljudi, uzeli su podatke iz visokokvalitetnih švedskih nacionalnih registara i identifikovali nekoliko hiljada osoba uzrasta 20–60 godina kojima je dijagnostikovan melanom ili karcinom pločastih ćelija. Zatim su za svakog od njih izabrali kontrolnu grupu istih demografskih karakteristika – iste starosti i pola – ali bez dijagnoze raka kože.Učesnicima iz obe grupe poslat je detaljan upitnik o tetovažama: kada su ih uradili, kolike su, gde se nalaze, da li koriste solarijum, koliko vremena provode na suncu, kakav im je tip kože, da li su skloni opekotinama, da li puše, koje im je obrazovanje, kolika sui m primanja, pa čak bračni status. Ovakav pristup obuhvata širok spektar mogućih faktora jer, na primer, moguće je da su ljudi koji se tetoviraju češće izloženi suncu, ali ako se ovaj faktor ne uzme u obzir, lako se može pogrešno zaključiti da je sama tetovaža razlog povećanog rizika.Kada su statistički uklonjeni efekti tih zbunjujućih činilaca, povećani rizik je i dalje ostao prisutan. Drugim rečima, razlika između tetoviranih i netetoviranih nije se mogla potpuno objasniti razlikama u ponašanju, navikama ili sociodemografskim obeležjima.Šta se zapravo događa u koži i limfnom sistemuIako studija ne ulazi u biološke mehanizme, autori i drugi stručnjaci nude nekoliko mogućih objašnjenja koja tek treba potvrditi budućim istraživanjima.Mnogi pigmenti korišćeni u tetovažnoj industriji nisu prvobitno razvijeni za medicinsku upotrebu, već za industriju – štamparsku ili tekstilnu – a tek su naknadno postali deo estetske prakse. Njihova interakcija sa UV zračenjem nije dovoljno istražena, a neka laboratorijska ispitivanja pokazuju da se pojedini pigmenti pod uticajem UV svetla mogu razgraditi u spojeve za koje se sumnja da su kancerogeni.Druga hipoteza odnosi se na imunološki odgovor. Kada se mastilo ubrizga u dermis, imunološki sistem aktivira makrofage i dendritičke ćelije koje pokušavaju da „progutaju” pigmentne čestice. Pošto je reč o česticama koje se ne mogu razgraditi, deo njih ostaje zarobljen u tkivu, dok se druge preko limfnog sistema prenose u limfne čvorove, gde mogu ostati godinama, pa i čitav život. Hronična niskogradijentna upala u tim područjima mogla bi dugoročno predstavljati faktor rizika u razvoju malignih procesa.Zašto karcinom pločastih ćelija ne pokazuje isto?Zanimljivo je da studija nije pronašla nikakvu povezanost između tetovaža i karcinoma pločastih ćelija, vrste raka kože snažno povezane sa hroničnim izlaganjem UV zračenju. To ukazuje da potencijalni mehanizam – ukoliko postoji – nije univerzalan i ne utiče na sve ćelije kože jednako.Autori studije ističu da povezanost ne znači uzročnost. Činjenica da se određeni zdravstveni ishod češće pojavljuje u jednoj grupi ne znači da je ta karakteristika – tetovaža – odgovorna za njegov nastanak. Možda je reč o kombinaciji faktora: genetike, ponašanja, izloženosti ili drugih varijabli koje tek treba precizno mapirati.Šta ovo znači za ljude koji imaju tetovaže ili razmišljaju o njima?Poruka stručnjaka je uravnotežena: tetovaže nisu razlog za masovnu paniku, ali jesu nešto što treba posmatrati kao ozbiljnu, trajnu intervenciju na telu. Dermatolozi savetuju redovan pregled kože, izbegavanje solarijuma, zaštitu od sunca i praćenje svih promena na koži – uključujući i na samoj tetovaži. Rano otkrivanje je najvažnije: melanom je izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, tetovaža, melanom
nauka i tehnologija, medicina, tetovaža, melanom
Da li tetovaže povećavaju rizik od melanoma?: Švedska studija otvara važno pitanje
Tetovaže su se tokom poslednjih decenija preselile iz subkulturnih margina u središte društvenog mejnstrima. Ono što je nekada bilo vezano uz mornare, umetnike, buntovnike i alternativne grupe, danas je deo svakodnevnog vizuelnog pejzaža.
U evropskim gradovima uobičajeno je da ih nose mladi, ali i sve veći broj odraslih koji prelaze četrdesetu. U Švedskoj, zemlji iz koje dolazi najnovija naučna analiza, procenjuje se da više od trećine odraslih ima bar jednu tetovažu. Upravo zato, čini se gotovo iznenađujućim da do danas vrlo malo znamo o tome šta dugoročno znači unošenje mastila u kožu.
Tetoviranje se doživljava kao estetski izbor, nešto poput frizure ili stila oblačenja, ali za razliku od kose ili garderobe, mastilo uneseno u kožu ostaje tamo ceo život. Ona ulazi sloj po sloj, u dermis, prolazi kroz reakciju imunološkog sistema i postaje trajni deo tkiva.
Iako se o zdravstvenim posledicama povremeno nagađalo – posebno u kontekstu alergija, upala ili infekcija – ozbiljni, dugoročni epidemiološki podaci gotovo da nisu postojali. Zdravstveni registri ne beleže da li pacijent ima tetovaže, pigmenti nisu standardizovani, a istraživanja koja bi pratila velike grupe tetoviranih ljudi tokom više decenija izuzetno su složena i skupa. Zbog toga je nova studija sa Univerziteta Lund izazvala toliku pažnju,
piše Hina.
Prvo upozorenje: 29 odsto veća verovatnoća razvoja melanoma
Studija objavljena u European Journal of Epidemiology donosi nalaz koji je otvorio veliki prostor za raspravu. U poređenju sa osobama bez tetovaža, tetovirani ispitanici imali su oko 29% veći relativni rizik za razvoj melanoma, najagresivnijeg i najsmrtonosnijeg oblika raka kože.
Melanom se razvija iz melanocita – ćelija koje proizvode pigment melanin – i iako je ređi od drugih oblika raka kože, ima mnogo veću sklonost metastaziranju. Već se dugo zna da je intenzivno izlaganje UV zračenju ključni faktor rizika, ali do sada se pitanje tetovaža jedva spominjalo u naučnoj literaturi. Upravo zato je 29-postotni porast rizika, čak i kada je reč o relativnom riziku, izazvao veliko interesovanje.
Kako je studija sprovedena
Naučnici iz Lunda odlučili su da krenu obrnutim putem u odnosu na klasične dugoročne studije. Umesto da decenijama prate hiljade tetoviranih i netetoviranih ljudi, uzeli su podatke iz visokokvalitetnih švedskih nacionalnih registara i identifikovali nekoliko hiljada osoba uzrasta 20–60 godina kojima je dijagnostikovan melanom ili karcinom pločastih ćelija. Zatim su za svakog od njih izabrali kontrolnu grupu istih demografskih karakteristika – iste starosti i pola – ali bez dijagnoze raka kože.
Učesnicima iz obe grupe poslat je detaljan upitnik o tetovažama: kada su ih uradili, kolike su, gde se nalaze, da li koriste solarijum, koliko vremena provode na suncu, kakav im je tip kože, da li su skloni opekotinama, da li puše, koje im je obrazovanje, kolika sui m primanja, pa čak bračni status. Ovakav pristup obuhvata širok spektar mogućih faktora jer, na primer, moguće je da su ljudi koji se tetoviraju češće izloženi suncu, ali ako se ovaj faktor ne uzme u obzir, lako se može pogrešno zaključiti da je sama tetovaža razlog povećanog rizika.
Kada su statistički uklonjeni efekti tih zbunjujućih činilaca, povećani rizik je i dalje ostao prisutan. Drugim rečima, razlika između tetoviranih i netetoviranih nije se mogla potpuno objasniti razlikama u ponašanju, navikama ili sociodemografskim obeležjima.
Šta se zapravo događa u koži i limfnom sistemu
Iako studija ne ulazi u biološke mehanizme, autori i drugi stručnjaci nude nekoliko mogućih objašnjenja koja tek treba potvrditi budućim istraživanjima.
Mnogi pigmenti korišćeni u tetovažnoj industriji nisu prvobitno razvijeni za medicinsku upotrebu, već za industriju – štamparsku ili tekstilnu – a tek su naknadno postali deo estetske prakse. Njihova interakcija sa UV zračenjem nije dovoljno istražena, a neka laboratorijska ispitivanja pokazuju da se pojedini pigmenti pod uticajem UV svetla mogu razgraditi u spojeve za koje se sumnja da su kancerogeni.
Druga hipoteza odnosi se na imunološki odgovor. Kada se mastilo ubrizga u dermis, imunološki sistem aktivira makrofage i dendritičke ćelije koje pokušavaju da „progutaju” pigmentne čestice. Pošto je reč o česticama koje se ne mogu razgraditi, deo njih ostaje zarobljen u tkivu, dok se druge preko limfnog sistema prenose u limfne čvorove, gde mogu ostati godinama, pa i čitav život. Hronična niskogradijentna upala u tim područjima mogla bi dugoročno predstavljati faktor rizika u razvoju malignih procesa.
Zašto karcinom pločastih ćelija ne pokazuje isto?
Zanimljivo je da studija nije pronašla nikakvu povezanost između tetovaža i karcinoma pločastih ćelija, vrste raka kože snažno povezane sa hroničnim izlaganjem UV zračenju. To ukazuje da potencijalni mehanizam – ukoliko postoji – nije univerzalan i ne utiče na sve ćelije kože jednako.
Autori studije ističu da povezanost ne znači uzročnost. Činjenica da se određeni zdravstveni ishod češće pojavljuje u jednoj grupi ne znači da je ta karakteristika – tetovaža – odgovorna za njegov nastanak. Možda je reč o kombinaciji faktora: genetike, ponašanja, izloženosti ili drugih varijabli koje tek treba precizno mapirati.
Šta ovo znači za ljude koji imaju tetovaže ili razmišljaju o njima?
Poruka stručnjaka je uravnotežena: tetovaže nisu razlog za masovnu paniku, ali jesu nešto što treba posmatrati kao ozbiljnu, trajnu intervenciju na telu. Dermatolozi savetuju redovan pregled kože, izbegavanje solarijuma, zaštitu od sunca i praćenje svih promena na koži – uključujući i na samoj tetovaži. Rano otkrivanje je najvažnije: melanom je izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.
