https://lat.sputnikportal.rs/20251204/fosil-star-12-miliona-godina-otkrio-da-su-ove-zivotinje-zadrzale-svoj-gigantizam-1193250856.html
Fosil star 12 miliona godina otkrio da su ove životinje zadržale svoj gigantizam
Fosil star 12 miliona godina otkrio da su ove životinje zadržale svoj gigantizam
Sputnik Srbija
Naučnici su, u novoj studiji, rekonstruisali izgled anakondi koje su živele na prostorima današnje Venecuele pre oko 12 miliona godina. Fosili pršljenova ovih... 04.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-04T22:43+0100
2025-12-04T22:43+0100
2025-12-04T22:43+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1d/1132018268_0:272:854:752_1920x0_80_0_0_43d33f0062c108fbc259a52706c438a0.jpg
Većina životinja koje su postojale pre između 12,4 i 5,3 miliona godina smanjila se tokom vremena zbog promena u okruženju. U to vreme, Zemlja je bila toplija, vlažnija i puna hrane. Bio je to period koji je iznedrio divove, poput ,,Purussaurusa'', kajmana dugačkog 12 metara, i ,,Stupendemysa'', slatkovodne kornjače od 3,2 metra. Neki divovi su se smanjili, neki su, poput ,,Purussaurusa'' i izumrli. Ali, anakonde su se razvijale po svojim pravilima.Autori nove studije, objavljene u ,,Journal of Vertebrate Paleontology’', proučili su 183 fosilizovana pršljena anakonde, za koje se smatra da pripadaju grupi od oko 32 pojedinačne zmije. Zatim su iskoristili ove podatke da izračunaju koliko bi anakonde bile dugačke dok su još bile žive.Kao najteže postojeće zmije na Zemlji, anakonde su danas velike, pa se očekivalo da će anakonde iz doba miocena biti još veće, ali fosilne kosti su otkrile da su bile dugačke oko 5,3 metra, što je otprilike ista veličina kao današnje anakonde.,,Ovo je iznenađujući rezultat jer smo očekivali da ćemo otkriti da su drevne anakonde bile dugačke sedam ili osam metara. Ali nemamo nikakvih dokaza o većoj zmiji iz miocena kada su globalne temperature bile više'', rekao je u saopštenju Andres Alfonso-Rohas, doktorand Odseka za zoologiju Univerziteta u Kembridžu.Dodao je i: ,,Merenjem fosila otkrili smo da su anakonde razvile veliku telesnu masu ubrzo nakon što su se pojavile u tropskoj Južnoj Americi pre oko 12,4 miliona godina, i njihova veličina se od tada nije menjala''.To što su zadržale svoj gigantizam toliko dugo može biti rezultat staništa koje anakonde biraju. Danas one žive u močvarama, barama i rekama u toplim i vlažnim područjima. Znamo da su bile češće u miocenu, ali širom amazonskog regiona i dalje ima dovoljno vode, toplote i hrane da ostanu ogromne, piše IFL Sajens.Većina anakondi dugačka je od 4 do 5 metara, ali bilo je nekih rekordnih primeraka bližih granici od 7 metara. Titanoboa i dalje nadmašuje anakondu kao najveća zmija koja je ikada živela, ali otpornost anakondi održala ih je ogromnim milionima godina.,,Druge vrste, poput džinovskih krokodila i džinovskih kornjača, izumrle su od miocena, verovatno usled hlađenja globalnih temperatura i smanjenja staništa, ali džinovske anakonde su preživele. One su superotporne'', rekao je Alfonso-Rohas.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Fosil star 12 miliona godina otkrio da su ove životinje zadržale svoj gigantizam
Naučnici su, u novoj studiji, rekonstruisali izgled anakondi koje su živele na prostorima današnje Venecuele pre oko 12 miliona godina. Fosili pršljenova ovih džinovskih stvorenja otkrili su da su one bile divovi još u srednjem i gornjem miocenu, kao i da su to ostale do danas, što je potpuno neuobičajeno za život na Zemlji.
Većina životinja koje su postojale pre između 12,4 i 5,3 miliona godina smanjila se tokom vremena zbog promena u okruženju. U to vreme, Zemlja je bila toplija, vlažnija i puna hrane. Bio je to period koji je iznedrio divove, poput ,,Purussaurusa'', kajmana dugačkog 12 metara, i ,,Stupendemysa'', slatkovodne kornjače od 3,2 metra. Neki divovi su se smanjili, neki su, poput ,,Purussaurusa'' i izumrli. Ali, anakonde su se razvijale po svojim pravilima.
Autori nove studije, objavljene u ,,
Journal of Vertebrate Paleontology’', proučili su 183 fosilizovana pršljena anakonde, za koje se smatra da pripadaju grupi od oko 32 pojedinačne zmije. Zatim su iskoristili ove podatke da izračunaju koliko bi anakonde bile dugačke dok su još bile žive.
Kao najteže postojeće zmije na Zemlji, anakonde su danas velike, pa se očekivalo da će anakonde iz doba miocena biti još veće, ali fosilne kosti su otkrile da su bile dugačke oko 5,3 metra, što je otprilike ista veličina kao današnje anakonde.
,,Ovo je iznenađujući rezultat jer smo očekivali da ćemo otkriti da su drevne anakonde bile dugačke sedam ili osam metara. Ali nemamo nikakvih dokaza o većoj zmiji iz miocena kada su globalne temperature bile više'', rekao je u saopštenju Andres Alfonso-Rohas, doktorand Odseka za zoologiju Univerziteta u Kembridžu.
Dodao je i: ,,Merenjem fosila otkrili smo da su anakonde razvile veliku telesnu masu ubrzo nakon što su se pojavile u tropskoj Južnoj Americi pre oko 12,4 miliona godina, i njihova veličina se od tada nije menjala''.
To što su zadržale svoj gigantizam toliko dugo može biti rezultat staništa koje anakonde biraju. Danas one žive u močvarama, barama i rekama u toplim i vlažnim područjima. Znamo da su bile češće u miocenu, ali širom amazonskog regiona i dalje ima dovoljno vode, toplote i hrane da ostanu ogromne,
piše IFL Sajens.
Većina anakondi dugačka je od 4 do 5 metara, ali bilo je nekih rekordnih primeraka bližih granici od 7 metara. Titanoboa i dalje nadmašuje anakondu kao najveća zmija koja je ikada živela, ali otpornost anakondi održala ih je ogromnim milionima godina.
,,Druge vrste, poput džinovskih krokodila i džinovskih kornjača, izumrle su od miocena, verovatno usled hlađenja globalnih temperatura i smanjenja staništa, ali džinovske anakonde su preživele. One su superotporne'', rekao je Alfonso-Rohas.
