Najstariji poznati spomenik drevnih Maja mogao bi biti ogromna mapa svemira /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Novo otkriće u Meksiku otkriva da su drevne Maje pre tri hiljade godina stvorile ogroman kompleks oblikovan prema svemiru — bez kraljevskog luksuza i prinudnog rada.
Pre više od tri hiljade godina, drevne Maje izgradile su monumentalni kompleks koji menja naše razumevanje rane civilizacije. Nedavna terenska istraživanja otkrivaju da je Aguada Feniks, smeštena u meksičkoj saveznoj državi Tabasko, blizu Meksičkog zaliva, bila zamišljena ne samo kao građevina, već i kao kosmogram — simbolička mapa svemira.
Prva istraživanja potcenila su razmere nalazišta. Detaljna studija, u kojoj je korišćena LIDAR tehnologija, a koju je predvodio Takeši Inomata sa američkog Univerziteta Arizona, pokazala je da se kompleks prostire duž ose od 9 i 7,5 kilometara, formirajući raspored u obliku krsta.
🚨#Mexico| Mide 1.5 km de largo y casi 500 mts. de ancho 🔎⛏️#Entérate: En Tabasco, un equipo de científicos descubrió Aguada Fénix, el mayor monumento ceremonial de Mesoamérica, que conta de un enorme cosmograma donde los mayas representaron el orden del universo
— Diario de México (@ddmexico) November 6, 2025
📸: @INAHmx… pic.twitter.com/WZ3frGVpXG
Veličanstvenost bez elitizma
Zanimljivo je da Aguada Feniks ne sadrži rezidencije elite, statue vladara niti druge oznake društvene hijerarhije. To sugeriše da egalitarne kulture mogu ostvariti velike građevinske projekte bez prisile ili slojevitog vladarskog sistema.
Zahvaljujući privlačnosti zajedničkih ceremonija, gozbi i razmene dobara, izgradnja kosmograma – materijalnog prikaza svemirskog poretka – verovatno je bila dovoljan razlog da se veliki broj ljudi uključi u gradnju bez ikakve prisile, pišu naučnici u radu objavljenom u časopisu Sajens advanses.
Središte spomenika nalazi se na veštačkom uzvišenju i sadrži dve ukrštene jame u obliku krsta. Svaka duga osa ima koridor okružen nasipima, pri čemu najduži koridor ka severozapadu dostiže 6,3 kilometra. Naučnici pretpostavljaju da su se ti koridori koristili za ritualne povorke.
U blizini zapadne ose, koja prolazi preko jezera Naranhito, nedovršeni kanali ukazuju na ceremonijalni značaj vode, ali i na tehnička i organizaciona ograničenja graditelja.
Uloga boja u geografskim pravcima
U središnjim jamama pronađeni su spremnici s pigmentima raspoređenim prema stranama sveta: plavi azurit na severu, zeleni malahit na istoku i žuti oker s goetitom na jugu.
„Znamo da su određene boje povezane s određenim pravcima, i to je važno za sve narode Srednje Amerike pre dolaska Evropljana, pa čak i za domorodačke narode Severne Amerike. Ali nikada nismo imali stvarno postavljene pigmente na ovaj način. Ovo je prvi put da smo pronašli pigmente povezane s tačno određenim pravcima. To je bilo veoma uzbudljivo“, rekao je za EurekAlert Inomata, glavni autor istraživanja.
Prilozi od školjki, rezbarenog žada i zelenog kamena – uključujući figure krokodila, ptica i žene koja rađa – bili su raspoređeni u obliku krsta, što odražava simboličku strukturu kosmograma.
Izuzetna koordinacija gradnje
Uprkos nedovršenim delovima, Aguada Feniks pokazuje izuzetnu koordinaciju. Samo Glavno uzvišenje zahtevalo je oko 10,8 miliona radnih dana, uz dodatnih 255 hiljada za kanale i branu.
Izgradnja kosmograma koji predstavlja poredak svemira i vremena verovatno je motivisala mnoge ljude da učestvuju u gradnji bez prinude, napominju autori istraživanja.
„Ljudi često zamišljaju da je u prošlosti uvek bilo tako – da su postojali kraljevi koji su gradili piramide, pa misle da su i danas potrebni moćni ljudi za velika dostignuća. Ali kada pogledate stvarne podatke iz prošlosti, vidite da nije bilo tako. Dakle, ne treba nam velika društvena nejednakost da bismo postigli velike stvari“, zaključio je Inomata.
Pogledajte i:
