Vratila se pod Dinaru i čuda se sada samo ređaju: Ovo je priča o (ne)običnoj srpskoj veroučiteljki
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Lalić Grulović
Pratite nas
I posle mog iskustva, fascinantno je gledati volju sa kojom su se deca uključila u sve. Pored teških uslova života, putovanja do škole, obavljanja raznih poslova na seoskim imanjima, angažovali su se sa velikom radošću, željom. Oni mi daju polet i snagu da zajedno istrajemo na putu na kome nećemo zaboraviti naš srpski jezik, korene, a pre svega našu veru.
Ovako za Sputnjik govori Jelena Lalić Grulović, veroučitelj. Prošle godine iz Srbije se vratila u rodnu Dalmatinsku Zagoru. I napravila više čuda.
Jedno od njih je prva Svetosavska akademija - posle tri decenije. Za nekoga obična priredba. Za decu i roditelje, povratnike u Kistanje u Hrvatskoj, pravo čudo pobede života.
„Uz veliki trud i ljubav, a pre svega pomoć Božiju, snovi se ostvaruju. Oduvek sam htela da radim za katedrom, a danas, radim u istoj školi u kojoj je predavao moj otac“.
Jelena se posle 30 godina u izbeglištvu vratila u Kistanje da bi bila nastavnik srpskog jezika i veroučitelj, ali ona je, kažu, svetlo. Svetlo koje je pokrenulo promene. Ljubavlju i posvećenošću uspela je da motiviše sve učenike iz srpskih povratničkih porodica da uzmu svoj jezik kao izborni predmet. Ne samo tokom prve četiri godine školovanja, što je ranije bio slučaj.
„Deca rado dolaze, naši časovi nisu samo učenje jezika, bavimo se i tradicijom, našim narodnim običajima i praznicima. Recitujemo, pevamo, zajednički odlazimo i u crkvu“.
Jedna od lekcija na času veronauke
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Lalić Grulović
Ljubav prema ruskom i pravoslavlju
Njena životna priča duboko je povezana sa prosvetom i duhovnošću. Otac, nastavnik srpskog i ruskog jezika, preneo joj je ljubav prema ruskom i pravoslavlju, što je kasnije oblikovalo njen profesionalni i lični put.
„Vaspitanje, atmosfera duhovnosti i posebnog senzibiliteta, presudno je uticala na put cele porodice, da izaberemo stazu koja će nas voditi i prema duhovnosti i prema umetnosti. Vaspitavao nas je u strogom duhu, nije nas puno hvalio, nije nas u tom smislu gurao, ali je svojom tihom prisutnošću i upornim radom, rekla bih i molitvom i radom, ipak presudno uticao“.
Omiljena nastavnica u Šibensko – kninskoj županiji u Srbiji je kratko živela i pre Oluje, deo srednje škole završila je u Kninu, pa se otisnula u Karlovačku gimnaziju, u potrazi za predmetima isključivo društvenog usmerenja. Studiranje na Filološkom fakultetu u Zadru prekinuo je rat, morala je da se vrati kući, da se skloni.
Svetosavska akademija u kojoj su učestvovali svi đaci omiljene nastavnice Jelene
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Lalić Grulović
Borba i blagoslov koji je sve promenio
Posle Oluje, sa svojom novom porodicom, mužem i dvoje dece, stigla je u Novi Sad. Tih se prvih godina izbeglištva, kaže, nerado seća.
„Tada čak nisam imala ni vremena da razmišljam o tome koliko mi nedostaje rodni kraj, a nedostajao je, uvek. Posle Oluje, bili smo ubačeni u jednu mašinu u koju smo morali da se snađemo. Bile su to prilično teške godine, ali, naravno, doprinele su posebnom iskustvu - da čovek vidi da može i u drugačijim okolnostima da funkcioniše, da mora da ide dalje, bez obzira na sve“.
Bila je to borba. Radila je razne poslove, najduže u Institutu za veterinarstvo. Selili su se, zbog muževljevog posla i u Užice. A onda je u Srbiji uvedena verska nastava.
„To mi se učinilo kao sjajna mogućnost da se doškolujem, da na idealan način spojim moje versko vaspitanje i uvek prisutnu želju da radim u prosveti. Obratila sam se molbom za blagoslov episkopu, sadašnjem mitropolitu bačkom Irineju za upis na Bogoslovski institut koji je tada bio u rangu više škole, da vidim gde će me to dovesti“.
Već posle prve godine školovanja dobila je mesto veroučitelja u Osnovnoj školi „Prva vojvođanska brigada“ u Novom Sadu. Nastavila je školovanje na Bogoslovskom fakultetu, diplomirala.
Ne uči ih samo srpski jezik, već da ne treba zaboraviti svoje korene i veru
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Lalić Grulović
Autor udžbenika verske nastave
Vodila je i emisiju na eparhijskoj radio-stanici „Beseda“, učestvovala u humanitarnim akcijama pomoći deci na Kosovu i Metohiji. Njen rad u školi je zapažen, odabrana je da bude stručni saradnik u izradi novog plana i programa verske nastave u Srbiji.
„Bez milosti Božje, ništa ne biva. I bez blagoslova Božjeg. Trudimo se koliko je u našoj moći, ali bez Božje pomoći zaista ništa ne bismo mogli. To je bio zajednički trud veroučitelja, koji su izabrani iz više eparhija. Srećna sam što i sada, u Hrvatskoj, na časovima verske nastave koristimo upravo te udžbenike. Još jedna potvrda da se taj trud isplatio“.
Naša sagovornica je pune dve decenije radila kao veroučitelj u Novom Sadu, iz tog perioda, kaže, nosi najlepše uspomene.
Nagrada iz manastira Krka
A svaki raspust provodila je u svojim Kistanjama, predivnom mestu koje se smestilo između Dinare i mora. Organizovala je kulturno leto, dovodila umetnike, i sama čitanjem poezije oplemenila duše svojih sunarodnika, koje mekoću kriju iza oštrog kamena dalmatinske Bukovice.
Kreirala je i vodila umetničke programe, čuvene „Preobraženjske susrete“ koji su vezani za najveći duhovni centar Srba na zapadu, manastir Krka, zadužbinu Jelene, sestre Cara Dušana.
Nagradu njegovog umetničkog bratstva, koju dodeljuje Srpsko kulturno društvo ZORA Knin – Beograd, trebalo bi da primi sutra, u ponedeljak 11. novembra, u Konaku kneginje Ljubice, na tradicionalnom "Krajiškom likovnom salonu". Ne može da dođe, „ne može da ostavi svoje đake“.
Kreirala je brojne umetničke programe u svom kraju, zbog čega je ove godine dobila nagradu umetničkog bratstva Manastira Krka, koju dodeljuje Krajiški likovni salon, odnosno Srpsko kulturno društvo Zora Knin - Beograd
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Lalić Grulović
Sa školske katedre - u opštinsku
Iako nije imala političke ambicije, na molbu svojih sugrađana prihvatila je da bude na listi SDSS-a i sada obavlja funkciju predsednice Opštinskog veća Kistanja. Najbolja nastavnica beži od ove teme, to nije bio planiran korak, ali ipak kaže da ga vidi kao novu priliku da doprinese razvoju, očuvanju života u ovoj povratničkoj sredini.
„Na molbu naših ljudi koji vape za novim licima i novim energijama, pristala sam. Teška srca, ali sam pristala. Sada plivam u tome, imam želju da, ako mogu, doprinesem razvoju naše opštine koja je prilično siromašna. Oskudeva i u novcu i u prirodnim blagodatima koje imaju druge sredine, ali ako bude prilike da nešto unapredimo, trudićemo se“.
Jelena Lalić Grulović unela je novo svetlo i u molitveni život u svom malom mestu, za pevnicom prelepog Sabornog hrama Svetih Ćirila i Metodija. I tu je prate njeni đaci.
Jelenina dalmatinska Bukovica - nebo nigde nije plavo, kao u zavičaju
© Foto : Sputnjiku ustupio Božo Šuša
Pogledajte i:
