https://lat.sputnikportal.rs/20251107/vecna-kuca-u-banatskoj-ravnici-otvorena-obnovljena-parcela-ruskog-nekropolja-u-beloj-crkvi-foto-1192182313.html
Večna kuća u banatskoj ravnici: Otvorena obnovljena parcela Ruskog nekropolja u Beloj Crkvi /foto/
Večna kuća u banatskoj ravnici: Otvorena obnovljena parcela Ruskog nekropolja u Beloj Crkvi /foto/
Sputnik Srbija
U jednom od dva najveća centra ruske emigracije u staroj Jugoslaviji, banatskoj varošici Bela Crkva, svečano je otvorena obnovljena parcela "Ruskog nekropolja" u... 07.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-07T16:19+0100
2025-11-07T16:19+0100
2025-11-07T19:35+0100
društvo
društvo
rusija – društvo
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/07/1192231747_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_c1d0422a8c24be541ce20376dbaea302.jpg
"Rusi sahranjeni na ovom groblju – kadeti i studenti Instituta koji se nalazio u Beloj Crkvi, profesori – oni su uvek čuvali ljubav prema svojoj domovini i nikada nisu mogli da zamisle da se stide što su Rusi, uprkos svim užasima koji su se dešavali u Rusiji u to vreme. Ovi Rusi i njihovi potomci kasnije su činili važan deo naučne, političke i vojne elite Jugoslavije i Srbije", rekao je direktor Federalne agencije za poslove Zajednice nezavisnih država Evgenije Primakov.On je podsetio da se na ovom groblju nalaze posmrtni ostaci 32 viteza Svetog Đorđa, a Orden Svetog Đorđa je najviše vojno odlikovanje Ruskog carstva, a sada i moderne Rusije", rekao je .Uredbom Vlade Ruske Federacije iz 2023. godine Ruski nekropolj u Beloj Crkvi je uključen u spisak pogrebnih mesta van granica Rusije koja imaju istorijsko-memorijalni značaj, te je stoga predstavništvo Rossotrudničestva u Srbiji, odnosno Ruski dom u Beogradu pripremio nacrt obnove parcela u kojima počivaju pripadnici bele emigracije i njihovi potomci. Radovi na obnovi preko 200 pogrebnih mesta započeti su u februaru 2025. godine, a završetak radova planiran je za početak novembra, tačnije dva datuma koja su važna za istoriju obe zemlje –godišnjicu Oktobarske revolucije 7. novembra i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji slavi 11. Novembra.Ceremonija svečanog otkrivanja obnovljene parcele Ruskog nekropolja otpočela je služenjem parastosa i osvećenja groblja koje su služili mitropolit bački Nikanor i nastojatelj podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, protojerej Vitaslij Tarasjev. Ceremoniji su prisustvovali zvaničnici Rusije i Srbije, delegacije Ambasade Rusije u Srbiji i Ruskog doma u Beogradu, kao i istraživači ruske emigracije i potomci ruskih kadeta.Jevgenij Baranov, šef kancelarije Rossotrudničestva u Srbiji, podsetio je da je veliki broj Rusa potražio spas, posle Oktobarske revolucije, u bratskoj Srbiji:"Pre nekoliko dana, Rusija je proslavila Dan nacionalnog jedinstva, a za nekoliko dana, 11. novembra, Srbija će obeležiti takozvani Dan primirja, koji će Rusi nazvati Danom pobede u Prvom svetskom ratu. „Sva tri ova datuma – značajni, tragični i lepi – simbolično su se slila na ovom malom delu ruskog nekropola u Beloj Crkvi“, rekao je Baranov . „Bela Crkva, zajedno sa gradom Sremskim Karlovcima, bila je jedan od najznačajnijih centara ruske emigracije, podsetila je ministarka Milica Đurđević-Stamenkovski:"Oni su ovde ostavili svoj trag, i iako sada u Beloj Crkvi ima malo stanovnika ruskog porekla, ostaje trag, svedočanstvo, sećanje na Nikolajevsku konjičku školu, Marijinski Donski devojački institut i Krimski kadetski korpus, koji su ovde delovali i predstavljali rusku elitu“. Posle parastosa, položeni su venaci na dva spomen-obeležja koja su smeštena na Ruskom nekropolju – Spomenik kadetima, nastavnicima, vaspitačima i radnicima u kadetskom korpusu, kao i na Spomenik poginulim srpskim ratnicima u Prvom svetskom ratu koji je restaurirao Ruski naučni institut u Beogradu uz podršku kompanije “Gaspromnjeft” u okviru Programa za društvene inicijative “Gaspromnjeft – Zajedno”.Nekoliko godina od dolaska ruskih izgnanika, u Beloj Crkvi je formiran jedno od najvećih Ruskih groblja u Srbiji. Njegova prva parcela je nastala za vreme Prvog svetskog rata i na njoj su sahranjeni ruski ratni zarobljenici koji su umrli u austrougarskim logorima od zadobijenih rana, izgladnelosti, bolesti, epidemija, ali i pogubljenja od strane uprave logora. Za deset oficira i dvadeset jednog vojnika, prva parcela Ruskog nekropolja postala je večna kuća.Drugu parcelu čine posmrtni ostaci emigranata iz prvog talasa koji su napustili Rusiju za vreme Građanskog rata. Značajan deo njih je pristigao u ovo pitomo banatsko mesto narušenog zdravlja. Među njima je bilo mnogo ratnih invalida.Na lokalnom groblju se već prvih godina pojavilo na desetine novih ruskih grobova. Gradske vlasti su na molbu ruske kolonije izdvojile zasebnu parcelu koja je nazvana “Rusko groblje”. Ona je smeštena susedno od parcele sa grobovima ratnih zarobljenika, čime je načinjen jedinstveni "Ruski nekropolj".Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
društvo, rusija – društvo, rusija
društvo, rusija – društvo, rusija
Večna kuća u banatskoj ravnici: Otvorena obnovljena parcela Ruskog nekropolja u Beloj Crkvi /foto/
16:19 07.11.2025 (Osveženo: 19:35 07.11.2025) U jednom od dva najveća centra ruske emigracije u staroj Jugoslaviji, banatskoj varošici Bela Crkva, svečano je otvorena obnovljena parcela "Ruskog nekropolja" u kojoj su večni pokoj pronašli generali i oficiri, carski komornici i velike kneginje, naučnici, profesori, sveštenici, lekari i kadeti.
"Rusi sahranjeni na ovom groblju – kadeti i studenti Instituta koji se nalazio u Beloj Crkvi, profesori – oni su uvek čuvali ljubav prema svojoj domovini i nikada nisu mogli da zamisle da se stide što su Rusi, uprkos svim užasima koji su se dešavali u Rusiji u to vreme. Ovi Rusi i njihovi potomci kasnije su činili važan deo naučne, političke i vojne elite Jugoslavije i Srbije", rekao je direktor Federalne agencije za poslove Zajednice nezavisnih država Evgenije Primakov.
On je podsetio da se na ovom groblju nalaze posmrtni ostaci 32 viteza Svetog Đorđa, a Orden Svetog Đorđa je najviše vojno odlikovanje Ruskog carstva, a sada i moderne Rusije", rekao je .
Uredbom Vlade Ruske Federacije iz 2023. godine Ruski nekropolj u Beloj Crkvi je uključen u spisak pogrebnih mesta van granica Rusije koja imaju istorijsko-memorijalni značaj, te je stoga predstavništvo Rossotrudničestva u Srbiji, odnosno Ruski dom u Beogradu pripremio nacrt obnove parcela u kojima počivaju pripadnici bele emigracije i njihovi potomci.
Radovi na obnovi preko 200 pogrebnih mesta započeti su u februaru 2025. godine, a završetak radova planiran je za početak novembra, tačnije dva datuma koja su važna za istoriju obe zemlje –godišnjicu Oktobarske revolucije 7. novembra i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji slavi 11. Novembra.
Ceremonija svečanog otkrivanja obnovljene parcele Ruskog nekropolja otpočela je služenjem parastosa i osvećenja groblja koje su služili mitropolit bački Nikanor i nastojatelj podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, protojerej Vitaslij Tarasjev.
Ceremoniji su prisustvovali zvaničnici Rusije i Srbije, delegacije Ambasade Rusije u Srbiji i Ruskog doma u Beogradu, kao i istraživači ruske emigracije i potomci ruskih kadeta.
Jevgenij Baranov, šef kancelarije Rossotrudničestva u Srbiji, podsetio je da je veliki broj Rusa potražio spas, posle Oktobarske revolucije, u bratskoj Srbiji:
"Pre nekoliko dana, Rusija je proslavila Dan nacionalnog jedinstva, a za nekoliko dana, 11. novembra, Srbija će obeležiti takozvani Dan primirja, koji će Rusi nazvati Danom pobede u Prvom svetskom ratu. „Sva tri ova datuma – značajni, tragični i lepi – simbolično su se slila na ovom malom delu ruskog nekropola u Beloj Crkvi“, rekao je Baranov .
„Bela Crkva, zajedno sa gradom Sremskim Karlovcima, bila je jedan od najznačajnijih centara ruske emigracije, podsetila je ministarka Milica Đurđević-Stamenkovski:
"Oni su ovde ostavili svoj trag, i iako sada u Beloj Crkvi ima malo stanovnika ruskog porekla, ostaje trag, svedočanstvo, sećanje na Nikolajevsku konjičku školu, Marijinski Donski devojački institut i Krimski kadetski korpus, koji su ovde delovali i predstavljali rusku elitu“.
Posle parastosa, položeni su venaci na dva spomen-obeležja koja su smeštena na Ruskom nekropolju – Spomenik kadetima, nastavnicima, vaspitačima i radnicima u kadetskom korpusu, kao i na Spomenik poginulim srpskim ratnicima u Prvom svetskom ratu koji je restaurirao Ruski naučni institut u Beogradu uz podršku kompanije “Gaspromnjeft” u okviru Programa za društvene inicijative “Gaspromnjeft – Zajedno”.
Nekoliko godina od dolaska ruskih izgnanika, u Beloj Crkvi je formiran jedno od najvećih Ruskih groblja u Srbiji. Njegova prva parcela je nastala za vreme Prvog svetskog rata i na njoj su sahranjeni ruski ratni zarobljenici koji su umrli u austrougarskim logorima od zadobijenih rana, izgladnelosti, bolesti, epidemija, ali i pogubljenja od strane uprave logora.
Za deset oficira i dvadeset jednog vojnika, prva parcela Ruskog nekropolja postala je večna kuća.
Drugu parcelu čine posmrtni ostaci emigranata iz prvog talasa koji su napustili Rusiju za vreme Građanskog rata. Značajan deo njih je pristigao u ovo pitomo banatsko mesto narušenog zdravlja. Među njima je bilo mnogo ratnih invalida.
Na lokalnom groblju se već prvih godina pojavilo na desetine novih ruskih grobova. Gradske vlasti su na molbu ruske kolonije izdvojile zasebnu parcelu koja je nazvana “Rusko groblje”. Ona je smeštena susedno od parcele sa grobovima ratnih zarobljenika, čime je načinjen jedinstveni "Ruski nekropolj".
