Prva velika inovacija čovečanstva: Kako su izgledali alati naših dalekih predaka /foto/
© Foto : Unsplash/Aleksander Stypczynski
Pratite nas
Na nalazištu Namorotukunan, u Keniji, međunarodni tim istraživača otkrio je jedan od najstarijih i najdugovečnijih dokaza proizvodnje kamenog alata ili oruđa olduvijan tehnologije, datiranog otprilike pre između 2,75 i 2,44 miliona godina.
Tokom skoro 300.000 godina rani ljudi pravili su kameni alat dok su se suočavali sa stalnim šumskim požarima, ekstremnim sušama i dramatičnim promenama okruženja.
Nova studija objavljena u ,,Nature Communications'' otkriva izuzetne dokaze o ovoj tehnološkoj tradiciji u basenu Turkane u Keniji, piše Sajens Dejli.
George McInerney finds this interesting 👍 2.7-million-year-old tools reveal humanity’s first great innovation https://t.co/hw4OBOG4D9
— George McInerney (@gmcinerney) November 4, 2025
Ovu drevni radovi, suštinski prvi višenamenski ,,švajcarci'', pokazuju da su naši preci ne samo uspeli da se adaptiraju na ekstremne promene u jednoj od najnestabilnijih era Zemlje, već su i napredovali.
,,Ovo nalazište otkriva izuzetnu priču o kulturnom kontinuitetu. Ono što vidimo nije jedna inovacija, već dugotrajna tehnološka tradicija'', rekao je Dejvid R. Braun, profesor antropologije Univerziteta Džordž Vašington i saradnik Instituta Maks Plank.
Kako navodi Suzana Karvaljo, direktorka nauke u Nacionalnom parku Gorongosa u Mozambiku i autorka studije, ova otkrića pokazuju da je upotreba alata možda bila mnogo prisutnija adaptacija među našim precima primatima.
,,Namorotukunan pruža redak pogled na promenjivi svet koji je odavno nestao – reke koje menjaju tokove, požare koji su razarali prostor u okolini, širenje pustinje – dok se alati nisu menjali. Skoro 300.000 godina isto umeće je opstajalo, možda pokazujući jednu od naših najstarijih navika, da koristimo tehnologiju da budemo stabilni uprkos promenama'', rekao je Den V. Palku Rolijer, koautor i naučnik sa Univerziteta u Utrehtu i Univerziteta u Sao Paolu.
Jedno od ključnih otkrića je da su rani hominini razvili kamene alate sa oštrim ivicama, a onda su znanje i tehniku prenosili s generacije na generaciju tokom neverovatno dugog perioda.
Poređenja radi, ova tehnologija postojala je tokom 300.000 godina, pre oko 40.000 godina nestali su neandertalci, a anatomski moderni ljudi (Homo sapiens) počeli su da se bave poljoprivredom tek pre oko 10.000 godina, dok se smatra da su prve civilizacije nastale u Mesopotamiji pre oko 5.000-6.000 godina.
Pogledajte i:
