Gde su najskuplji, a gde najjeftiniji automobili u Evropi
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Poređenje cena automobila širom Evrope složen je zadatak. Naizgled logično fokusiranje na jedan ili nekoliko konkretnih modela može dati pogrešnu sliku – jer cene vozila ne zavise samo od proizvođača, već i od poreske politike, tržišnih navika i nivoa kupovne moći u svakoj zemlji.
Eurostatov indeks nivoa cena za "ličnu transportnu opremu"pokazuje kako se cene automobila, motocikala i bicikala razlikuju između država. U proseku, vrednost 100 označava prosek Evropske unije, a svaka zemlja se meri u odnosu na taj prag.
Turska najskuplja u Evropi, Danska predvodi unutar EU
Turska je ubjedljivo najskuplja zemlja za kupovinu automobila i drugih ličnih vozila među 36 evropskih država – cene su čak 36,4% više od proseka EU. To znači da bi vozilo koje u EU košta 100 evra u Turskoj koštalo 136,4 eura. Ipak, ovaj jaz je nešto manji nego 2021. godine, kada je iznosio 47,1%.
U okviru Evropske unije, Danska je najskuplja, s cenama 19,1% iznad prosjeka EU.
„Direktno oporezivanje automobila (PDV i takse prilikom kupovine) značajno se razlikuje između članica EU. Danska je ekstreman primer visokih poreza, što objašnjava njen visoki indeks cena“, objašnjava Georg Straser, istraživač Evropske centralne banke (ECB).
Od ostalih zemalja sa visokim cenama izdvajaju se Island (18,1%), Holandija (14,3%), Irska (10,3%) i Švajcarska (10,2%).
Severna Makedonija i Slovačka najjeftinije
Na drugom kraju lestvice, Sjeverna Makedonija i Slovačka su najpovoljnije zemlje za kupovinu vozila. Ako je prosek EU 100, isti automobili tamo koštaju 87,7 i 88,6 eura – što znači da su 12,3% i 11,4% jeftiniji od evropskog proseka.
Među zemljama sa nižim cenama su i Slovenija (8,7%), Kipar (8,6%), Češka (8,4%), Norveška (8,3%), Latvija (7,5%), Crna Gora i Poljska (7,2%), gde su automobili barem 7% jeftiniji od proseka EU.
Od četiri najveće ekonomije Evropske unije, Španija ima najniže cene vozila – 3,8% ispod proseka EU.
Nemačka je blago iznad proseka (0,4%), dok su Francuska i Italija gotovo identične proseku, sa cenama 0,2% i 0,3% nižim.
Zašto su razlike tolike?
Straser objašnjava da je glavni razlog kombinacija oporezivanja i tzv. pricing-to-market strategije, kojom proizvođači prilagođavaju cene svakom tržištu.
„Razlike u preferencijama potrošača, brendovima, karakteristikama modela i nivou dohotka stvaraju prostor da proizvođači formiraju različite cene po državama“, kaže on.
Takva praksa funkcioniše sve dok je prekogranična prodaja automobila (arbitraža) ograničena. U praksi, kupovina automobila u inostranstvu i prilagođavanje različitim specifikacijama modela dovoljno su komplikovani da održe razlike u cenama čak i unutar EU.
Uticaj poreza i tipa pogona
Straser dodaje da porezi dodatno komplikuju poređenje cena, jer mnoge zemlje primenjuju različite stope zavisno od karakteristika vozila – posebno kada su u pitanju električni automobili.
„Zemlja koja visoko oporezuje konvencionalne automobile, a istovremeno oslobađa električne od poreza, može na prosečnom nivou izgledati kao ‘skupa’, iako indeks ne odražava tu razliku u strukturi tržišta“, pojašnjava on.
Podaci OECD-a o cenama automobila pre i posle oporezivanja pokazuju da sama stopa PDV-a nije dovoljna da objasni razlike – već ključnu ulogu imaju i druge dažbine, lokalne takse i tzv. bonus-malus sistemi, koji stimulišu ekološki prihvatljivije modele.
Evropsko tržište automobila pokazuje da nije sve u ceni modela – već u kombinaciji poreza, tržišne moći, preferencija i spremnosti da se plati, preneo je "Investitor".
Za potrošače koji razmišljaju o kupovini automobila u inostranstvu, vredi dobro proučiti ukupne troškove – od carina i registracije do poreza i opreme – jer „jeftiniji auto“ u drugoj zemlji često nije i stvarno jeftiniji.
Pogledajte i:
