https://lat.sputnikportal.rs/20250922/ai-virusi-u-borbi-protiv-bakterija-otpornih-na-antibiotike--1190518724.html
AI virusi u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike
AI virusi u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike
Sputnik Srbija
Prvi put u istoriji, računarski algoritmi nisu samo analizirali život, već su ga počeli i stvarati. U borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike, veštačka... 22.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-22T23:00+0200
2025-09-22T23:00+0200
2025-09-22T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1a/1134795888_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1398a9c24716b9d4c95b6ead20aeec77.jpg
Naučnici tvrde da bi AI generisani virusi mogli otvoriti put budućim terapijskim primenama. Ovo je prvi put da AI sistemi mogu napisati koherentne genomske sekvence velikih razmera. Sledeći korak je AI-generisani život, kaže za „Nature”, biolog sa Univerziteta Stanford, jedan od autora studije koja je objavljena na serveru bioRxiv i koja još nije prošla naučne recenzije. Njegov kolega Samuel King ipak ima manja očekivanja. Kako kaže, potrebno je puno eksperimentalnih istraživanja da bi se dizajnirao čitav živi organizam, kaže. Istraživanje pokazuje potencijal AI-a u dizajniranju biotehnoloških alata za borbu protiv bakterijskih infekcija. Nadamo se da bi strategija poput ove mogla biti dopuna postojeće strategije fag (bakteriofag) terapije i jednog dana unaprediti terapijske metode, kaže on. Iznenađujući rezultat Dizajniranje celih genoma puno je složenije od generisanja pojedinačnih proteina zbog složenih interakcija gena i procesa replikacije. Navedeni tim naučnika je koristio AI modele Evo 1 i Evo 2, uvežbane na više od dva milijuna fag genoma (celokupna genetska informacija bakteriofaga), kako bi stvorili virusne sekvence temeljene na virusu ΦX174, jednostavnom jednolančanom DNK virusu s 5386 nukleotida u 11 gena. Dodatno, precizirano je da AI cilja bakteriju Ešerihije koli, uključujući i sojeve otporne na antibiotike. hiljade AI-generisanih sekvenci sužene su na 302 održiva bakteriofaga. Većina je imala više od 40 posto nukleotidne sličnosti s ΦX174, iako su neki sadržali potpuno različite kodirajuće sekvence. Sintetizirana DNK umetnuta je u domaćinske bakterije, a eksperimentalna testiranja otkrila su da 16 AI-dizajniranih fagova može zaraziti E. koli. Kombinacije tih fagova čak su ubile sojeve koje prirodni ΦX174 nije mogao. Bio je to prilično iznenađujući rezultat koji nas je jako uzbudio, jer pokazuje da bi ova metoda potencijalno mogla biti vrlo korisna za terapijske svrhe, ističe King. Sigurnost i etička razmatranja Peter Ko, biolog u laboratoriji Kold Spring Harbor u Njujorku, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da postoji zanimljiva mogućnost za primenu te terapije, ali uz upozorenje. Naglašava da Evo model zahteva ljudsko usmeravanje kako bi se virusi generisali sigurno. Kerstin Gopfrich, biofizičarka sa Univerziteta Heidelberg koja takođe nije učestvovala u istraživanju, u komentaru ističe pak problem dvostruke upotrebe. „Mislim da u istraživanju uopšteno uvek postoji problem dvostruke upotrebe. Nema ništa specifično u AI-u i napredak se uvek može koristiti, i za dobro, i za loše”, napominje ona. U studiji su izuzeti virusi koji utiču na eukariote iz trening podataka, a ΦX174 fag i njegov domaćin E. koli imaju dugu istoriju sigurne upotrebe u molekularno-biološkim istraživanjima. Autori istraživanja se nadaju da bi AI-dizajnirani virusi mogli pružiti sigurna rešenja za bakterijske infekcije i druge zdravstvene izazove.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića, živi svet i genetika
AI virusi u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike
Prvi put u istoriji, računarski algoritmi nisu samo analizirali život, već su ga počeli i stvarati. U borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike, veštačka inteligencija sada radi na stvaranju virusa koji bi mogli spasiti živote.
Naučnici tvrde da bi AI generisani virusi mogli otvoriti put budućim terapijskim primenama. Ovo je prvi put da AI sistemi mogu napisati koherentne genomske sekvence velikih razmera. Sledeći korak je AI-generisani život, kaže
za „Nature”, biolog sa Univerziteta Stanford, jedan od autora studije koja je objavljena na serveru bioRxiv i koja još nije prošla naučne recenzije.
Njegov kolega Samuel King ipak ima manja očekivanja. Kako kaže, potrebno je puno eksperimentalnih istraživanja da bi se dizajnirao čitav živi organizam, kaže. Istraživanje pokazuje potencijal AI-a u dizajniranju biotehnoloških alata za borbu protiv bakterijskih infekcija. Nadamo se da bi strategija poput ove mogla biti dopuna postojeće strategije fag (bakteriofag) terapije i jednog dana unaprediti terapijske metode, kaže on.
Dizajniranje celih genoma puno je složenije od generisanja pojedinačnih proteina zbog složenih interakcija gena i procesa replikacije. Navedeni tim naučnika je koristio AI modele Evo 1 i Evo 2, uvežbane na više od dva milijuna fag genoma (celokupna genetska informacija bakteriofaga), kako bi stvorili virusne sekvence temeljene na virusu ΦX174, jednostavnom jednolančanom DNK virusu s 5386 nukleotida u 11 gena.
Dodatno, precizirano je da AI cilja bakteriju Ešerihije koli, uključujući i sojeve otporne na antibiotike. hiljade AI-generisanih sekvenci sužene su na 302 održiva bakteriofaga. Većina je imala više od 40 posto nukleotidne sličnosti s ΦX174, iako su neki sadržali potpuno različite kodirajuće sekvence.
Sintetizirana DNK umetnuta je u domaćinske bakterije, a eksperimentalna testiranja otkrila su da 16 AI-dizajniranih fagova može zaraziti E. koli. Kombinacije tih fagova čak su ubile sojeve koje prirodni ΦX174 nije mogao. Bio je to prilično iznenađujući rezultat koji nas je jako uzbudio, jer pokazuje da bi ova metoda potencijalno mogla biti vrlo korisna za terapijske svrhe, ističe King.
Sigurnost i etička razmatranja
Peter Ko, biolog u laboratoriji Kold Spring Harbor u Njujorku, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da postoji zanimljiva mogućnost za primenu te terapije, ali uz upozorenje. Naglašava da Evo model zahteva ljudsko usmeravanje kako bi se virusi generisali sigurno.
Kerstin Gopfrich, biofizičarka sa Univerziteta Heidelberg koja takođe nije učestvovala u istraživanju, u komentaru ističe pak problem dvostruke upotrebe.
„Mislim da u istraživanju uopšteno uvek postoji problem dvostruke upotrebe. Nema ništa specifično u AI-u i napredak se uvek može koristiti, i za dobro, i za loše”, napominje ona.
U studiji su izuzeti virusi koji utiču na eukariote iz trening podataka, a ΦX174 fag i njegov domaćin E. koli imaju dugu istoriju sigurne upotrebe u molekularno-biološkim istraživanjima. Autori istraživanja se nadaju da bi AI-dizajnirani virusi mogli pružiti sigurna rešenja za bakterijske infekcije i druge zdravstvene izazove.
