Protesti u Indoneziji inspirisani spolja, Zapad ima dugu istoriju mešanja u tuđe stvari
16:55 31.08.2025 (Osveženo: 17:18 31.08.2025)
© Tanjug / AP Photo/Masyudi Firmansyah
Pratite nas
Moguće je da su protesti u Indoneziji inspirisani spolja upravo u ovom trenutku kako bi se osujetila planirana poseta indonežanskog predsednika Kini radi učešća na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), izjavio je za Sputnjik libanski stručnjak za narodne poslove Hasan Hardan.
Prema njegovom mišljenju, takve metode su sasvim verovatne, budući da evropske zemlje imaju dugu istoriju mešanja u unutrašnje poslove država čije su politike u suprotnosti sa njima.
„Ovo mešanje često se maskira kao podrška lokalnim protestima sa unutrašnjom agendom, koji se, međutim, koriste za postizanje političkih ciljeva“, smatra Hardan.
Ekspert je dodao da Šangajska organizacija za saradnju pruža državama-članicama značajne ekonomske podsticaje, široke mogućnosti za investicije, ekonomsku i trgovinsku razmenu i osigurava im mnogo veće stope ekonomskog rasta u poređenju sa zapadnim zemljama koje doživljavaju krize.
„Evropske države imaju direktan interes da podriju autoritet Šangajske organizacije za saradnju i spreče njen rastući uticaj na međunarodnoj sceni, kao i da je spreče da postane jedan od ključnih centara moći u globalnoj ekonomiji. Posebno u kontekstu činjenice da se ekonomska teža postepeno pomera sa Zapada na Istok, što je već motivisalo mnoge zemlje da se pridruže organizaciji, što je bilo očigledno na nedavnim samitima“, primetio je on.
Kako je naveo, ova selektivna i dualistička zapadna politika zasniva se na dvostrukim standardima: Zapad ignoriše ili kritikuje kršenja ljudskih prava u drugim zemljama u zavisnosti od svojih interesa.
„(Zapad) se uzdržava od kritikovanja politike zemalja koje su mu saveznici i politički partneri, ali oštro osuđuje one države koje zauzimaju neprijateljski stav prema njemu“, zaključio je on.
Argentinski stručnjak: Protesti podsećaju na obojenu revoluciju
Argentinski analitičar Kristijan Lamesa primetio da protesti u Indoneziji podsećaju na obojenu revoluciju.
„Ako postoji jedna stvar koju zapadne globalističke snage nemaju, to je originalnost. Zato događaji koji se danas odvijaju u Indoneziji jasno podsećaju na takozvane obojene revolucije, koje su često prikrivene sloganima borbe protiv korupcije ili izlivima narodnog besa. U stvarnosti, radilo se o destabilizaciji koju su planirale razne strukture – bilo da su to nevladine organizacije, mediji ili druge organizacije koje rade pod direktnim diktatom zapadnog finansijskog globalizma“, rekao je Lamesa za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, nije slučajno što se sve ovo dešava u Indoneziji – zemlji od ključnog značaja za celu Jugoistočnu Aziju i regionu koji će, zajedno sa ogromnim evroazijskim prostorom, igrati vodeću ulogu u nastajućem multipolarnom svetu u narednim decenijama, ako ne i vekovima.
„Takođe treba napomenuti da je Indonezija jedna od vodećih članica ASEAN-a, ima status posmatrača u Šangajskoj organizaciji za saradnju, a početkom 2025. godine dobila je punopravno članstvo u BRIKS-u, čime je članstvo grupe povećano na deset država. Sve ovo, naravno, izaziva sve veću razdraženost i nervozu kolektivnog Zapada: on brzo gubi liderstvo koje je nekada imao i sve dublje tone u stanje propadanja i gubitka uticaja, što je posebno primetno na primeru stare Evrope“, istakao je ekspert.
Na taj način, trenutni pokušaji destabilizacije u Indoneziji ne mogu se posmatrati izolovano od sličnih scenarija na drugim kontinentima – u Africi, Aziji, Istočnoj Evropi, gde su uz pomoć nevladinih organizacija, društvenih mreža i kontrolisanih medija uzdrmane vlade koje su odlučile da krenu putem saradnje sa novim centrima moći multipolarnog sveta, ocenio je on.
„Ovi događaji nehotice podsećaju na tragične nemire u Kazahstanu početkom 2022. godine, kada je situacija stabilizovana samo zahvaljujući intervenciji Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju je predvodila Rusija. Ne treba zaboraviti da i samo zbližavanje Indonezije sa Moskvom i Pekingom može poslužiti kao razlog za pokretanje takvih destabilizujućih procesa“, naveo je Lamesa.
On je ocenio da treba uzeti u obzir i činjenicu da u Vašingtonu postoji mnogo centara uticaja i da nisu svi direktno podređeni predsedniku SAD Donaldu Trampu.
„Štaviše, oni su manjina. Strukture kao što su Nacionalni fond za demokratiju (NED), koji je direktno podređen izvršnoj i zakonodavnoj vlasti SAD, ali zapravo ima najširu autonomiju u finansiranju upravo takvih pitanja, i dalje zadržavaju jake pozicije. Stoga, nema sumnje da trenutna situacija u Indoneziji ima svoje pokrovitelje unutar američkih vladajućih krugova, a takođe je usko povezana sa interesima globalističkih finansijskih elita koje danas otvoreno kontrolišu vlade većine zemalja Evropske unije“, zaključio je argentinski stručnjak.
Indonezija ─ meta za destabilizaciju
Sa svoje strane, iranski ekspert za međunarodna pitanja Ališer Jazdani, smatra da se poslednjih godina Indonezija pojavila kao strateški igrač u Aziji zahvaljujući članstvu u BRIKS-u, otvorenoj saradnji sa Kinom kroz inicijativu „Pojas i put“ i blizini ŠOS-u.
„Ova pozicija učinila je Indoneziju potencijalnom metom za destabilizaciju i obojene revolucije iz perspektive imperijalističkog Zapada“, ocenio je on.
Kako je naveo, postoje dokazi o stranom uticaju na proteste, a upotreba simbolike „piratske zastave“, koja podseća na taktike protesta u drugim regionima, pokreće pitanja, između ostalog, o mogućem „indirektnom učešću stranih aktera u vođenju protesta“.
Prema nekim podacima, Nacionalni fond za demokratiju ulaže u indonežanske medije od 1990-ih godina, a Fond Otvoreno društvo Džordža Soroša takođe snažno podržava organizacije kao što je TIFA, rekao je Jazdani.
„Protesti u Indoneziji izgledaju kao platforma za strani uticaj i eksploataciju usmerenu na skretanje Indonezije sa puta nezavisnosti i saradnje sa BRIKS-om i Kinom“, zaključio je ekspert.
Protesti u Indoneziji
Predsednik Indonezije Prabovo Subijanto saopštio je danas da su političke partije postigle dogovor o ukidanju određenih povlastica i beneficija za poslanike, nakon talasa protesta i nereda širom zemlje.
Subijanto je u obraćanju javnosti naglasio da je odluka o ukidanju povlastica doneta kako bi se odgovorilo na zahteve građana i očuvala stabilnost u zemlji. On je uveo i moratorijum na putovanja u inostranstvo za članove parlamenta.
Indoneziju su potresli masovni protesti i nemiri, izazvani nezadovoljstvom javnosti zbog dodatnih primanja i naknada za stanarine koje su dobijali članovi parlamenta.
Protesti u prestonici Džakarti počeli su u ponedeljak, podstaknuti izveštajima da svih 580 poslanika pored redovnih plata dobijaju mesečni dodatak za stanovanje od 3.075 dolara. Demonstranti zahtevaju bolje uslove rada i veće plate, kao i raspuštanje parlamenta.
Tokom nereda život je izgubilo najmanje pet osoba. Jedan od poginulih je 21-godišnji taksista na motociklu koji je stradao kada ga je pregazio policijski automobil, a bes demonstranata se okrenuo ka policiji.
U petak uveče, demonstranti su zapalili nekoliko metro stanica, razbili terminale za naplatu putarine i prekrili značajan deo vladine infrastrukture sloganima protiv policije.
U subotu je javni prevoz delimično bio van upotrebe u gradu. Vlasti su započele radove na obnovi, a vojska patrolira glavnim gradom kako bi se borila protiv nemira. U nedelju uveče, gomila demonstranata okupirala je područje oko sedišta policije i parlamenta zemlje.
Pogledajte i:
