Veleobrt! Ovo je tektonska promena u korist Srba koju nismo videli od raspada Jugoslavije
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Iz toga što su hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva BiH odbili da na dnevni red sednice kolektivnog šefa države stave predlog nominacije Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir vidi se velika promena. Američka administracija postala je bliža srpskom faktoru i to je tektonska promena koju nismo videli od početka raspada Jugoslavije.
Sada se tačno vidi da je sarajevska politička čaršija vezana za američku duboku državu protiv koje se bori Tramp, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.
„Sada više nema automatizma, u smislu da šta god Amerikanci da kažu, na svaki mig da se Sarajevo postroji. Sada imamo suprotnu situaciju i po tome se vidi kolike su promene nastale posle Trampovog izbora“, navodi on.
Do ovog obrta došlo je, prema objašnjenju našeg sagovornika, zato što je Donald Tramp istinski protivnik liberalne globalističke države, a BiH je jedna od njenih najvažnijih tekovina. Sve sarajevske političke strukture su u poslednjih tridesetpet godina – od Alije Izetbegovića pa nadalje – kreature duboke države.
Repovi duboke države protiv Trampa
Denis Bećirović i Željko Komšić, dvojica članova Predsedništva BiH koji su glasali protiv predloga Željke Cvijanović da BiH nominuje Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir su repovi koji su ostali.
„Oni nikako ne mogu da budu naklonjeni Trampu zato što je on potpuno suprotna priča. Oni se sada oslanjaju na Brisel i London gde se preselilo težište duboke države koja je i kreirala sadašnju Bosnu“, ističe Pavić.
Govoreći o promenama američke politike, Pavić navodi da se radi o promenama u geopolitičkim i ideološkom odnosu prema našem regionu.
„Trampova administracija ne oseća onu povezanost sa dejtonskom Bosnom, kao prethodne administracije, od Klintonove pa nadalje. I ovi u Sarajevu to osećaju. Njih i ovakvu Bosnu, nakaradnu, frankenštajnsku, u životu može da drže samo Brisel, Pariz, London, Berlin, a Vašington ne. Vašington uopšte nije vezan za nju, on želi da se dogovori sa Rusima, Vašington je više neprijateljski nastrojen prema EU i to se sada reflektuje prema predlogu za Nobelovu nagradu“, konstatuje on.
Bošnjaci na istorijskoj stranputici
Sa Pavićevim mišljenjem saglasan je i novinar i kolumnista Nebojša Malić: situacija se obrnula i Srbi sada prizivaju angažman Amerike u BiH, navodi Malić, zato što bi trenutna administracija u Beloj kući trebalo da ima više simpatija jer je progon Milorada Dodika veoma sličan progonu koji su Demokrate vršile nad Donaldom Trampom:
„I američka zvanična politička pozicija u Evropi i svetu je da se političko ratovanje protiv stranačkih neprijatelja ne sme koristiti u demokratiji. Međutim, EU i njen neimenovani, slučajni turista koji se predstavlja kao visoki predstavnik u BiH to ignorišu i misle da mogu sve po starom“.
Sa druge strane, političke elite iz Federacije BiH imaju dugu istoriju najžešćih i najbezobzirnijih napada na Amerikance koji se nisu držali zvanične linije podrške bošnjačkoj političkoj eliti. U tom smislu nije neobično što Bećirović i Komšić ne podržavaju inicijativu da Tramp bude nominovan za Nobelovu nagradu za mir – sadašnji američki predsednik nije poklonik islamsko-bošnjačkog unitarizma, dodaje Malić.
„To je sad nešto sa čime Bošnjaci moraju da se razračunaju jer ih to drži zarobljene na stranputici istorije. I to je njihov problem, a posredno je problem Srba i Hrvata koji su prisiljeni da u tom kontekstu postoje u neodrživom aranžmanu“, ističe on.
Sitni pasjaluci sarajevske čaršije
Vest da su Denis Bećirović i Željko Komšić odbili da na dnevni red Predsedništva BiH stave inicijativu o nominaciji Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir može da zazvuči banalno, ali ona odslikava odnose u BiH. Ovaj predlog nije prošao glasanje zato što je stigao iz Republike Srpske i tako je sa predlozima predstavnika srpskog naroda.
Bećirovićev i Komšićev čin Malić naziva „sitnim pasjalukom“, čin koji ne odražava istinske interese BiH, već sektaške autonomizme.
„Taj čin tog sitnog pasjaluka ilustruje činjenicu da Bosna nije ni država, nego su u pitanju nekakvi razjedinjeni dejtonski entiteti koji ne mogu ni da žive jedni do drugih, a kamo li zajedno“, kategoričan je on.
Srbi moraju da ne budu u pravu
Bošnjačkoj političkoj eliti nebitno je kakav je predlog, nego ko ga je predložio, kaže Malić – činjenica da je predlog došao od predstavnika srpskog naroda u Predsedništvu, Željke Cvijanović bila je crvena krpa za Komšića i Bećirovića. Da je iz Republike Srpske došla inicijativa da se za Nobelovu nagradu nominuje bilo ko, oni bi glasali na isti način.
„To više nema nikakve veze ni sa kakvom pozitivnom, nego sa negativnom ideologijom. Srbi moraju da ne budu u pravu“, kaže naš sagovornik.
Prema Malićevim rečima, predlog da se Tramp nominuje za Nobelovu nagradu za mir je kontroverzan – američki predsednik još nije postigao cilj koji je zacrtao još tokom predizborne kampanje – brzo mirovno rešenje ukrajinskog pitanja. Međutim, postigao je nekoliko sporazuma o primirju širom sveta, što ga preporučuje za Nobelovu nagradu više nego Baraka Obamu, koji je nagradu dobio samo zato što je izabran za američkog predsednika i svojim kasnijim potezima ju je kompromitovao.
Trampova administracija rehabilitovala Srbe
Ono što bošnjačkoj eliti najviše smeta je to što su su Amerikanci, tokom obeležavanja tridesetogodišnjice dejtonskog dogovora jasno rekli da se više neće mešati u unutrašnje odnose u BiH, podseća Pavić.
Tada je zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau naglasio da je američka diplomatija tu da pomogne, ali ne i da se meša. Nakon skupa, Željka Cvijanović srela se sa američkim sekretarom za trgovinu Hauardom Latnikom.
„To je bila jako velika i značajna simbolika jer je to bio znak da Srbi više nisu van zakona što se tiče Bele kuće i da su praktično rehabilitovani, i to Sarajevo dovodi do besnila“, objašnjava Pavić.
Takođe, na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji u BiH američki predstavnik bio je strogo neutralan, što je, prema Pavićevim rečima, zapanjujuće. Bio je to svojevrstan veleobrt u odnosu SAD prema BiH.
„To se nije dešavalo u prethodnih tridesetpet godina. Uvek su zauzimali stranu Sarajeva. Ovog puta su bili neutralni i to Sarajevo smatra kao da su prešli na srpsku stranu“, zaključuje Pavić.
