Na mostu mržnje: Frontalni napad na Srbe koji su odabrali stranu u svetskom ratu
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Ne možemo izdvojeno gledati na događaje vezane za izgradnju mosta mržnje u Kosovskoj Mitrovici i novog udara na srpski narod, ili krečenje murala koji govore o našim junacima koji su nepravedno završili u Hagu, ili to što u Republici Srpskoj pokušavaju da razvoje ličnost Milorada Dodika od funkcije predsednike Republike Srpske. Sve je to povezano.
Predsednik Instituta za nacionalnu strategiju i režiser Dragoslav Bokan kaže da sve ove događaje povezuje zajednička nit isprepletena oko agresije na srpski narod. Jedan od dva nova mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici koje grade privremene prištinske institucije otvoren je za saobraćaj, uprkos tome što su tamošnji Srbi još u julu poslali peticiju predstavnicima međunarodne zajednice. Oni su istakli da novi mostovi ne bi bili mostovi spajanja, već bi doprinosili ugrožavanju bezbednosti Srba na severu Kosova i Metohije.
Istovremeno je i nelegitimna skupština opštine Severna Mitrovica donela odluku o preimenovanju 87 ulica u Severnoj Mitrovici, kao i da o održavanju sednice i dnevnom redu niko nije obavešten. Među nazivima ulica Nikola Tesla, Aleksa Šantić, Vasilije Ostroški, sada će stajati i imena pripadnika terorističke organizacije OVK. Ovo se odvija paralelno sa sastankom predsednika Srbije i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom.
1984
Bokan ističe da je današnje društvo uspelo da dogura do Orvelovske logike koja je prodrla u ovdašnju svakodnevicu, pa izgradnja mosta pravi zidove među narodima i započinje novu etapu sukoba i maltretiranja Srba na Kosovu i Metohiji.
Ovo je najbolji primer koliko je komplikovan život u ovom vremenu gde ništa od onog ranijeg više nije ostalo na sceni. Nije više pravljenje zidova razdvajanje ljudi, a pravljenje mostova spajanje ljudi, već sve to ima potpuno drugačiji kod i drugačiju ulogu, rekao je Bokan za Sputnjik.
Novi most preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici. Otvoren je uprkos tome što su tamošnji Srbi još u julu poslali peticiju predstavnicima međunarodne zajednice, žaleći se da bi novi mostovi samo doprinosili ugrožavanju bezbednosti Srba na severu Kosova i Metohije.
© Foto : Snimak sa ekrana/Jutjub/ Kosovo onlajn
On dodaje i to da je Priština brže-bolje od Vašingtona prešla na London, Berlin i Brisel i preuzela kodove trenutnog evropskog otpora novoj američkoj politici. Vlasti u Prištini su samo ojačale svoje saveznike s ove strane okeana, smatra Bokan, dok istovremeno nestrpljivo čekaju da se u Americi ponovo vrati ona stara varijanta koja je decenijama bila na snazi, sve do poslednjih izbora.
To sve zajedno vezano je i za njihov brzi pokušaj da iskoriste nestabilnu situaciju u Srbiji, Republici Srpskoj, pa i u Crnoj Gori. Oni to pokušavaju da zloupotrebe, od promene imena ulica, krečenja murala, hapšenja ljudi, uspostavljanja nesigurnosti i svega onoga šta ide u tom kompletu. To je jedan antisrpski komplet koji je najviše ojačan događanjima koje se zbivaju u centralnoj Srbiji, po gradovima, u okviru ovih velikih protesta.
Paralelni udarci na Srpstvo
Naš sagovornik tvrdi da udarci na srpski narod istovremeno dolaze i iz Šeher Sarajeva i iz Prištine i iz Londona i iz Zagreba, isto kao i sa Dorćola, Vračara, Limana i raznih drugih gradova u malim odvojenim predgrađima stranih interesa u kojima kvaziurbana svest nasrće na nacionalnu svest, a pod pokroviteljstvom stranih sila.
Najužasnije je što ta geopolitička dimenzija kao da nije jasna čak ni intelektualcima koji udaraju protiv srpske države, tobože u ime Srpstva, čime zapravo daju prostor šiptarskim secesionistima i potencijalnoj novoj generaciji mudžahedina u Bosni. Ovime se neprijatelju daje šansa da zbog potrebe iskoriste tu našu političku kratkovidost i da zadaju završni udarac srpskom narodu sa raznih strana.
Grad Banjaluka. Naš sagovornik kaže da nikako ne treba razdvajati napade na Srbe na Kosovu i napade na Srbe u Srpskoj, jer potiču sa istog izvora i isti im je krajnji cilj.
© Sputnik / Marijana Kolaković
Paralelna dešavanja u Kosovskoj Mitrovici i u Republici Srpskoj nisu nimalo slučajna, dodaje Bokan, i to sigurno treba da zabrine svakog onog ko razmišlja o ukupnim interesima srpskog naroda, a ne ograničava se samo na lično nezadovoljstvo ili privatnu frustraciju stvarima koje mu se ne dopadaju u njegovoj zemlji.
Ne treba razdvajati pojedinačno događaje na srpskom Kosovu i Metohiji, koje je okupirano već duže vremena, ili u BiH gde i dalje traje pokušaj implementacije Dejtonskog sporazuma kome se suprotstavljaju oni koji tobože govore u njegove ime.
Spas Kosova leži u – Moskvi
Isto kao što makedonsko crkveno pitanje nije bio spor na nivou Beograda i Istanbula ili Skoplja, već je zapravo predstavljao sukob Moskve sa Istambulom, odnosno Carigradskom patrijaršijom, tako i događanja na Kosovu i Metohiji postaju stvari u predgrađu velikog dvorišta geopolitičkih interesa Ruske Federacije. Iz tog razloga, Bokan veruje da savete srpskom narodu na Kosovu i Metohiji pre svega može da da Moskva, a ne Beograd.
Naravno da će i Dodik i ljudi iz Srpske liste sa Kosova prvo da se javljaju političkom Beogradu za savet, ali ono što je suštinsko, što može da ih podrži, da im da dugoročno i strateško usmerenje, a ne samo taktičko, to je Kremlj, odnosno Moskva. Previše insistirati na tome šta Beograd radi ili ne radi u slučaju Republike Srpske ili Kosova samo završava na kraju u nepravednoj kritici Beograda, koji ne uspeva ni samog sebe da zaštiti do kraja, a kamoli da daje savete za nešto što je svetski rat.
Suštinsko, dugoročno i strateško usmerenje Srbima na Kosovu može dati jedino Moskva, a ne Beograd, tvrdi naš sagovornik.
© Sputnik / Kristina Kormilitsyna
Kosovo je okupirano, a Bondstil je američka kasarna i to najviše ukazuje na činjenicu da se na srpskoj zemlji lome koplja u ratu Zapada protiv Rusije, odnosno da srž problema nisu odnosi Srba i Albanaca. Bokan veruje da je iz ovog razloga vrlo važno da se pažnja naše celokupne javnosti preusmeri na tu stranu, odnosno da očekujemo od Moskve i Pekinga, ali prvenstveno Moskve, savete i pomoć.
Isto tako Srpska pravoslavna crkva nije mogla da odlučuje oko Makedonije, sem da se opredeli da li je na strani Moskve ili na strani Istambula, pa je nakon biranja Moskve pretrpela neviđenu torturu od strane sopstvenih vernika. Ovo je sada velika igra, a u velikim igrama igraju veliki igrači. Oni koji su manji, bez obzira na to gde se nalaze, oni se opredeljuju za jednu od te dve velike strane.
Srbija se opredelila za Moskvu, kako u crkvenim, tako i u državnim pitanjima – i kada je reč o Republici Srpskoj i kada je reč o Republici Srbiji, i kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i neka su nam Bog i Moskva u pomoći, zaključuje Bokan.
Pogledajte i:
