https://lat.sputnikportal.rs/20250804/u-beogradu-obelezen-dan-secanja-na-stradale-i-prognane-u-oluji-foto-1188531607.html
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u „Oluji“ /foto/
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u „Oluji“ /foto/
Sputnik Srbija
U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“, a parastosu je... 04.08.2025, Sputnik Srbija
2025-08-04T13:08+0200
2025-08-04T13:08+0200
2025-08-04T13:08+0200
srbija
srbija
srbija – politika
akcija „oluja“
beograd
aleksandar šapić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/04/1188530371_0:59:1280:779_1920x0_80_0_0_3f25a7e165fe599f1fd3bc83814dfc27.jpg
Šapić je zatim, ispred delegacije Grada Beograda, položio venac u Tašmajdanskom parku kod spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.Nakon Šapića, vence su položili i državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Dušicom Popović, kao i brojna udruženja veterana i boraca.Šapić je u obraćanju rekao da će Grad Beograd nastaviti da obeležava sećanja na stradale i proterane u „Oluji“, ali da se više na tim skupovima neće obraćati jer nije zagovornik „previše glasnog tugovanja“ i da je onom ko „preglasno tuguje“, kako je naveo, cilj reklamiranje.Šapić je ocenio da smo devedesetih godina prošlog veka imali previše onih koji su glasno „srbovali“ a malo su delovali, dok su oni koji su najviše delovali - najgore prošli.„Ono što nam se desilo devedesetih nije ništa različito od onoga što nam se desilo četrdesetih. Ne budemo li se mi dozvali u pamet, desiće nam se opet“, rekao je Šapić.Ne budemo li izvukli pouke iz sopstvene istorije, desiće nam se opet, dodao je.Poručio je građanima da vode računa jedni o drugima.„Kad god smo previše 'srbovali', Srba na tim prostorima nije ostalo baš previše“, rekao je Šapić.Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine, a prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u „Oluji“ je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok ih je više od 1.900 ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250804/mitovi-o-hrvatskom-junastvu-gorivo-koje-zapad-sipa-kako-bi-zapalio-balkan-1188509181.html
srbija
beograd
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, akcija „oluja“, beograd, aleksandar šapić
srbija, srbija – politika, akcija „oluja“, beograd, aleksandar šapić
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u „Oluji“ /foto/
U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“, a parastosu je prisustvovao gradonačelnik glavnog grada Aleksandar Šapić.
Šapić je zatim, ispred delegacije Grada Beograda, položio venac u Tašmajdanskom parku kod spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.
Nakon Šapića, vence su položili i državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Dušicom Popović, kao i brojna udruženja veterana i boraca.
Šapić je u obraćanju rekao da će Grad Beograd nastaviti da obeležava sećanja na stradale i proterane u „Oluji“, ali da se više na tim skupovima neće obraćati jer nije zagovornik „previše glasnog tugovanja“ i da je onom ko „preglasno tuguje“, kako je naveo, cilj reklamiranje.
Šapić je ocenio da smo devedesetih godina prošlog veka imali previše onih koji su glasno „srbovali“ a malo su delovali, dok su oni koji su najviše delovali - najgore prošli.
„Ono što nam se desilo devedesetih nije ništa različito od onoga što nam se desilo četrdesetih. Ne budemo li se mi dozvali u pamet, desiće nam se opet“, rekao je Šapić.
Ne budemo li izvukli pouke iz sopstvene istorije, desiće nam se opet, dodao je.
„Hrišćanski je praštati i treba praštati, ali je hrišćanski i ne zaboravljati. Ako zaboravite stvari koje su vam se desile u prošlosti, posebno one koje su bile pogubne po vaš narod, onda izlazite iz domena hrišćanstva i ulazite u glupost“, naveo je Šapić.
Poručio je građanima da vode računa jedni o drugima.
„Kad god smo previše 'srbovali', Srba na tim prostorima nije ostalo baš previše“, rekao je Šapić.
Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine, a prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u „Oluji“ je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok ih je više od 1.900 ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.
Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.
