https://lat.sputnikportal.rs/20250803/zacutite-izmedju-tumana-i-milosa-obilica-tu-odzvanja-i-srpski-mit-1188449070.html
Zaćutite! Između Tumana i Miloša Obilića: Tu odzvanja i srpski mit
Zaćutite! Između Tumana i Miloša Obilića: Tu odzvanja i srpski mit
Sputnik Srbija
Leti manastir Tumane, mirijadama eona / leti i boginja tumanska, i smrt, i vasionaˮ peva u novoj zbirci pesama "Tumane" Boško Suvajdžić. 03.08.2025, Sputnik Srbija
2025-08-03T09:30+0200
2025-08-03T09:30+0200
2025-08-03T09:30+0200
kultura
kultura
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1c/1137783726_0:0:2730:1536_1920x0_80_0_0_113be741c761b2e2537d0200269aad4e.jpg
U njegovoj tematski slojevitoj knjizi, promišlja se prošlost, poezija, savremenost, lični ali i neki kolektivno važni trenuci, sve sa ciljem da se, bar u stihovima, haotični svet dovede u red i u vezu sa pravim vrednostima.Da tih vrednosti ima i u srpskoj poeziji svedoče pesme koje su i omaži i svojevrsni dijalozi sa Brankom Radičevićem, Jovanom Dučićem, Desankom Maksimović, Rajkom Petrovim Nogom, Miodragom Matickim, Vaskom Popom.Ovu neveliku zbirku otvara pesma „Zaćutite" a na njenom kraju, uz poetsku posvetu bratu, je – "Palestina".Upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, smatra da njegova akademska i pesnička delatnost nisu odvojene delatnosti.— Kod mene se one međusobno dopunjuju. Naučni pristup književnosti samo je drugačiji način traženja istih odgovora koje poezija pokušava da ponudi na umetnički način“, kaže u razgovoru za Sputnjik.Naslov zbirke nosi jak simbolički i duhovni naboj. Zašto Tumane?— Zbirka je svojevrsni putopis kroz kulturne slojeve, mitove, legende i lična osećanja. Manastir Tumane i legenda o Milošu Obiliću jesu okvir, ali suština zbirke je mnogo dublja. Nije to samo pesma o Tumanu – to je poema o duhovnom traženju i unutrašnjem glasu koji odzvanja kroz mit“.Stihovi u ovoj zbirci deluju istovremeno i kao lični i mitski. Koliko vam je važan odnos prema mitu, tradiciji?— Veoma je važan. Verujem u Andrićevu misao da su legende pravi zapisi čovečanstva. One su večne, iako pripadaju prošlosti. I pesnik mora da ih aktuelizuje kroz ličnu emociju, inače ne govorimo o poeziji, već o prepričavanju.Poseban, možda i središnji deo ove knjige jesu pesme-posvete pesnicima poput Vaska Pope, Desanke Maksimović, Rajka Noga… To je moj način dijaloga sa velikanima našeg pesništva. Pesma Tražim pomilovanje za Desanku je, recimo, akrostih i omaž njenom modernizmu koji se često previđa. Verujem da Desanka Maksimović nije samo „tradicionalna“ pesnikinja, već i savremena, duboka i često neshvaćena.Zbirku otvara pesma Zaćutite. Da li time šaljete poruku savremenom svetu?— Da, današnji svet je zagušen bukom i brbljanjem koje ne nosi smisao. Zaćutite je poziv da se ućuti kako bi se čulo ono suštinsko. Poezija mora da bude lekovita, da ima snagu molitve, kletve, blagoslova – kao u narodnoj tradiciji, gde je reč imala magijsko dejstvo“.U zbirci se pojavljuje i pesma posvećena Bori Đorđeviću. Zašto Bora među klasicima?— Za mene je Bora Đorđević pesnik u punom smislu. Epitaf za Boru Đorđevića je kratak, ali iskren omaž čoveku čije su pesme imale dubok umetnički izraz, blizak pesničkom jeziku.Jedna od najintimnijih pesama je Miholjdan je u Velikoj Hoči. Napisana je za posebnu priliku?— Da, za besedu u Velikoj Hoči 2024. godine. To je pesma koja je proistekla iz autentičnog duhovnog iskustva. Spoj ličnog doživljaja, istorijskog trenutka i kolektivne svesti.Na kraju zbirke, pesma Palestina stoji kao tihi krik…— Poezija ne može da ćuti pred stradanjima. Ona ne treba da bude pamflet, ali mora da reaguje. Zbirka jeste melanholična, ali i puna nade. Kreacija uvek nosi nadu jer ukazuje da čovek i dalje pokušava da izrazi ono najbolje u sebi“.Da li zbirka Tumane imeđu ostalog sugeriše i to da tradicija nije mrtva?— Apsolutno. Tradicija nije mrtva. Ako je stvaralački prisvajamo, ona postaje moderna. I svaki povratak tradiciji je, u stvari, uzlet ka onome što je pred nama“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, srbija – društvo, društvo
kultura, srbija – društvo, društvo
Zaćutite! Između Tumana i Miloša Obilića: Tu odzvanja i srpski mit
Leti manastir Tumane, mirijadama eona / leti i boginja tumanska, i smrt, i vasionaˮ peva u novoj zbirci pesama "Tumane" Boško Suvajdžić.
U njegovoj tematski slojevitoj knjizi, promišlja se prošlost, poezija, savremenost, lični ali i neki kolektivno važni trenuci, sve sa ciljem da se, bar u stihovima, haotični svet dovede u red i u vezu sa pravim vrednostima.
Da tih vrednosti ima i u srpskoj poeziji svedoče pesme koje su i omaži i svojevrsni dijalozi sa Brankom Radičevićem, Jovanom Dučićem, Desankom Maksimović, Rajkom Petrovim Nogom, Miodragom Matickim, Vaskom Popom.
Ovu neveliku zbirku otvara pesma „Zaćutite" a na njenom kraju, uz poetsku posvetu bratu, je – "Palestina".
Upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, smatra da njegova akademska i pesnička delatnost nisu odvojene delatnosti.
— Kod mene se one međusobno dopunjuju. Naučni pristup književnosti samo je drugačiji način traženja istih odgovora koje poezija pokušava da ponudi na umetnički način“, kaže u razgovoru za Sputnjik.
Naslov zbirke nosi jak simbolički i duhovni naboj. Zašto Tumane?
— Zbirka je svojevrsni putopis kroz kulturne slojeve, mitove, legende i lična osećanja. Manastir Tumane i legenda o Milošu Obiliću jesu okvir, ali suština zbirke je mnogo dublja. Nije to samo pesma o Tumanu – to je poema o duhovnom traženju i unutrašnjem glasu koji odzvanja kroz mit“.
Stihovi u ovoj zbirci deluju istovremeno i kao lični i mitski. Koliko vam je važan odnos prema mitu, tradiciji?
— Veoma je važan. Verujem u Andrićevu misao da su legende pravi zapisi čovečanstva. One su večne, iako pripadaju prošlosti. I pesnik mora da ih aktuelizuje kroz ličnu emociju, inače ne govorimo o poeziji, već o prepričavanju.
Poseban, možda i središnji deo ove knjige jesu pesme-posvete pesnicima poput Vaska Pope, Desanke Maksimović, Rajka Noga… To je moj način dijaloga sa velikanima našeg pesništva. Pesma Tražim pomilovanje za Desanku je, recimo, akrostih i omaž njenom modernizmu koji se često previđa. Verujem da Desanka Maksimović nije samo „tradicionalna“ pesnikinja, već i savremena, duboka i često neshvaćena.
Zbirku otvara pesma Zaćutite. Da li time šaljete poruku savremenom svetu?
— Da, današnji svet je zagušen bukom i brbljanjem koje ne nosi smisao. Zaćutite je poziv da se ućuti kako bi se čulo ono suštinsko. Poezija mora da bude lekovita, da ima snagu molitve, kletve, blagoslova – kao u narodnoj tradiciji, gde je reč imala magijsko dejstvo“.
U zbirci se pojavljuje i pesma posvećena Bori Đorđeviću. Zašto Bora među klasicima?
— Za mene je Bora Đorđević pesnik u punom smislu. Epitaf za Boru Đorđevića je kratak, ali iskren omaž čoveku čije su pesme imale dubok umetnički izraz, blizak pesničkom jeziku.
Jedna od najintimnijih pesama je Miholjdan je u Velikoj Hoči. Napisana je za posebnu priliku?
— Da, za besedu u Velikoj Hoči 2024. godine. To je pesma koja je proistekla iz autentičnog duhovnog iskustva. Spoj ličnog doživljaja, istorijskog trenutka i kolektivne svesti.
Na kraju zbirke, pesma Palestina stoji kao tihi krik…
— Poezija ne može da ćuti pred stradanjima. Ona ne treba da bude pamflet, ali mora da reaguje. Zbirka jeste melanholična, ali i puna nade. Kreacija uvek nosi nadu jer ukazuje da čovek i dalje pokušava da izrazi ono najbolje u sebi“.
Da li zbirka Tumane imeđu ostalog sugeriše i to da tradicija nije mrtva?
— Apsolutno. Tradicija nije mrtva. Ako je stvaralački prisvajamo, ona postaje moderna. I svaki povratak tradiciji je, u stvari, uzlet ka onome što je pred nama“.
