Ljubiša Ristić za Sputnjik: Dok je u Hrvatskoj revizija ustaštva u Beogradu se igra naš Krleža
© Foto : KPGT/ Ustupljeno Sputnjiku / Reklamni poster za Ju Fest KPGT 2025. godine.
Pratite nas
Za razliku od pozorišta u kojima su završene sezone, a novi repertoar se priprema za početak nove, na sceni KPGT-a stvara se nešto za šta bi se moglo reći da je kontra trendu: pozorišni festival sa novim predstavama koji neguje klasike i postavlja pitanja savremenog identiteta, jezika, društva, odnosa prema prošlosti i budućnosti.
Reč je o YU FESTU, festivalu koji je još 1984. godine osmislio Ljubiša Ristić. Danas, 40 godina kasnije, on i dalje, uporno i bez kompromisa, veruje u prostor slobode koji kultura mora da brani.
U razgovoru za Sputnjik Ljubiša Ristić, osnivač i umetnički direktor KPGT-a, otkriva kako izgleda pozorište bez para, ali sa verom u smisao, kako se u Beogradu igra Krleža usred talasa ustaškog revizionizma, zašto ,,Gorski vijenac” može da se dešava u hotel baru, ali i kako danas izgledaju ,,Pečalbari”.
Ljubiša Ristić, osnivač i umetnički direktor KPGT-a kaže da za njega pozorište nije mesto bega, već alat otpora i svedočanstvo o kontinuitetu jezika, identiteta i kulture koji mnogi žele da negiraju.
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Festival stvaranja, a ne pozivanja
YUFEST je pokrenut još 1984. godine. Prvi je bio posvećen Beketu i komadu „Čekajući Godoa“ koji je igran u starom dvorištu suda u Knez Mihailovoj. Bio je to, kako su govorili, ‘Beograd koji čeka Godoa’ – i to ne samo kao pozorišni čin, nego i kao metafora društva pred promenom, kaže Ristić.
Za razliku od klasičnih festivala na čijem su repertoaru gotove već igrane predstave, YU FEST je od samog početka produkcijski festival – predstave se stvaraju tu, na licu mesta, u Beogradu, tokom leta. Tokom decenija tu su nastali brojni ciklusi: Beket, Šekspir, Molijer, savremena jugoslovenska drama, antičke tragedije, kao i festivali posvećeni Kišu, Handkeu, Mileru...
I ove godine, repertoar je tematski jasan: Crnjanski, Krleža, Ćopić, Njegoš, Cankar i Panov predstavljaju – jugoslovensku klasiku.
I ove godine, repertoar je tematski jasan: Crnjanski, Krleža, Ćopić, Njegoš, Cankar i Panov predstavljaju – jugoslovensku klasiku.
© Foto : Snimak ekrana/KPGT / Najava za Ju Fest KPGT 2025. godine.
Za Ljubišu Ristića, pozorište nije mesto bega, već alat otpora i svedočanstvo o kontinuitetu jezika, identiteta i kulture koji mnogi žele da negiraju.
Jugoslovenski kulturni prostor ne postoji u zvaničnim strategijama – ali on živi. Mi Jugosloveni volimo i slušamo jedni druge. Deca slušaju makedonsku, hrvatsku muziku. I dalje gledaju iste filmove. Samo se o tome ćuti.
Ristićev teatar od osnivanja insistira na višeglasju, višejezičnosti i zajedničkom kulturnom pamćenju. U tom smislu, izbor dramskih tekstova i autora predstavlja i politički stav: i dalje pripadamo istom kulturnom horizontu, iako su ga granice presekle.
Jedna od predstava ovogodišnjeg festivala je i Krležina ,,Leda”, postavljena uz učešće hrvatskih glumaca i u produkciji KPGT-a. U vreme kad se na koncertima u Hrvatskoj pevaju ustaške pesme, a Krleža nestaje iz obrazovanja – postavljanje Krleže na sceni deluje pomalo provokativno.
Krležu ne vole ni u Zagrebu ni u Beogradu. Srbi ga mrze jer je komunista, Hrvati jer je Jugosloven. A on je u Zagrebu pisao na ekavici. On je naš, kaže Ristić.
Za njega, Krleža, Andrić i Crnjanski čine trojstvo koje niko ne može da izbriše, bez obzira na trenutne političke konstrukcije.
Za Ristića, Krleža, Andrić i Crnjanski čine trojstvo koje niko ne može da izbriše.
© Foto : Snimak ekrana/KPGT / Najava za Ju Fest KPGT 2025. godine.
Njegoš u hotel baru
Ni Njegoš nije ostao po strani. ,,Gorski vijenac”, postavljen kao savremena drama, dešava se u enterijeru hotela, u barskoj atmosferi, sa ženama koje pevaju deseterce u stilu antičkog hora.
Njegoš je naš savremenik. On govori o čojstvu, junaštvu, zabludi, o tome kako čovek može i da padne i da se uzdigne. Taj tekst je više od nacionalnog epa – to je drama o čoveku i vremenu, objašnjava reditelj.
Uz „savremenog“ Njegoša na programu su i „Pečalbari“, makedonska predstava koja se izvodi na originalnom jeziku, sa mladim glumcima iz Skoplja.
I danas govorimo o pečalbarima, ne samo u Makedoniji. Ljudi odlaze iz svoje zemlje zbog novca, nemogućnosti, potrage za životom. A kod nas, opet, dolaze drugi, sa svih strana sveta. Pečalbari smo i mi i oni. To je sadašnjost.
,,Gorski vijenac”, postavljen kao savremena drama, dešava se u enterijeru hotela, u barskoj atmosferi, sa ženama koje pevaju deseterce u stilu antičkog hora.
© Foto : Snimak ekrana/KPGT / Najava za Ju Fest KPGT 2025. godine.
Pored rada u Beogradu, Ristić planira otvaranje stalnih scena u Subotici, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.
U tim gradovima ljudi nemaju kontakt sa umetnošću. Deca nikad nisu videla gudački kvartet, ne znaju šta je balet. Tamo treba da se dešava pozorište – ne samo na festivalima, već stalno.
Njegova ideja je da se napravi alternativni kulturni sistem, ,,alterkult”, koji će ponuditi sadržaje koji nisu komercijalni, ali jesu duboko ljudski i identitetski.
Ansambl KPGT podseča njegov osnivač, okuplja glumce od 20 do 84 godine. Niko od njih nije zaposlen za stalno. Svi su plaćeni po projektu. Ipak, to ih ne sprečava da stvaraju sa strašću i verom.
Grad nas pomaže deset puta manje nego druge – ali i to je nešto. Nama ne treba mnogo, jer radimo sa verom. A raditi sa verom je najskuplje i najređe.
Pogledajte i:
