Neće da budu „paraziti“ do penzije: Ko je i šta želi „onlajn“ generacija „Zed“
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Generacija „Zed“ ne zna za analogni svet, odrasli su uz internet i društvene mreže, a umesto fakulteta i diplome gledaju da steknu praktično iskustvo. Nemaju želju da „parazitiraju“ u državnoj firmi do penzije, niti da bolji deo svog života provedu u kancelariji. Teže što lagodnijem životu sa minimalnim trudom, a okrenuti su porodici i tradiciji.
Ovako publicista Marko Tanasković opisuje „Zumere“ ili generaciju „Z“ (Zed). Hronološki gledano, u nju spadaju mladi ljudi rođeni između 1997. i 2012. godine. Mnogo više od godine rođenja, njih od prethodnih generacija odvaja i presudno određuje to što su oni „digitalni domoroci”, kako ih Tanasković opisuje.
Za razliku od „Bumera“, „Iksera“ i „Milenijalaca“, oni ne znaju za analogni svet pre interneta i oblikovani su društvenim mrežama, pametnim telefonima uz digitalizaciju kompletnog socijalnog života. Činjenica da su na mrežama praktično otkako znaju za sebe dovela je do stvaranja jednog specifičnog psihološkog, emotivnog i socijalnog profila koji se značajno razlikuje od svih prethodnih generacija. Iako su prilično udaljeni što se tiče starosti, može se reći da je veća sličnost između „Bumera“ i „Milenijalaca“ nego što je između „Milenijalaca“ i „Zumera“. Pametni telefoni i društvene mreže, kako ističe Tanasković, vododelnica su naše epohe.
Generaciju Zed zovu još i Zumeri, a u ogromnoj meri su ih oblikovali pristup internetu i savremenim tehnologijama.
© Sputnik / Lola Đorđević
Zumeri na radnom mestu
Često dolazi do sukoba mišljenja gde se od starijih generacija često može čuti da su mlađe generacije, poput generacije Zed, nezainteresovane za posao i da mu se ne posvećuju dovoljno. Zumeri jednostavno imaju drugačije prioritete pri odabiru radnog mesta, ali se drugačije ponašaju i na samom radnom mestu, uz potpuno drugačiji pogleda na autoritet. Za njih je fleksibilno radno vreme jedan od osnovnih kriterijuma pri odabiru posla.
Za razliku od prethodnih generacija, generacija Zed se mnogo više oslanja na digitalnu sferu u pronalaženju posla i zarade. Nemaju aspiracije da grade karijeru u samo jednoj firmi, niti da čitav život „parazitiraju“ u nekom državnom preduzeću do penzije. Spremni su da rade različite poslove, da „frilensuju”, nisu izbirljivi i ubeđeni da im društvo duguje zaposlenje u onoj sferi za koju su se školovali, rekao je Tanasković za Sputnjik.
Ova generacija nalazi zanimanja koja su tražena i dobro plaćena, a kod njih je i daleko manje izražena „snobovska crta“ koja podrazumeva da je neophodno imati fakultetsko obrazovanje i titulu po svaku cenu. Oni stiču konkretna znanja i praktične veštine preko Jutjuba, ČetDži-ti-pija i drugih internet kurseva. Isto tako, dodaje naš sagovornik, oni se lakše odlučuju da odu u inostranstvo zarad profesionalnih prilika, ali se isto tako lakše iz inostranstva i vraćaju ako nisu zadovoljni onim što im se nudi.
Rad od kuće i fleksibilno radno vreme jedni su od prioriteta generacije Zed pri odabiru posla.
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Generaciju Zed odlikuje veća praktičnost, pragmatičnost i mobilnost. Profesionalno su možda površniji od prethodnih generacija, ali ih odlikuje sposobnost da pronalaze prečice i da „multitaskuju“, odnosno da obavljaju više stvari i poslova istovremeno. Bistri su, prodorni i svesni svoje vrednosti.
Srpski Zumeri
Primetan je zaokret kod mladih ljudi od ,,modernih" odnosno levo-liberalnih shvatanja života koja su se propagirala od kraja prethodnog veka i kod nas do desnih, tradicionalnih pogleda na svet, porodicu, narod, crkvu, državu. Ovaj fenomen nije zaobišao ni „domaće“ Zumere.
To je posledica sloma liberalizma koji je otišao predaleko, postajući karikaturalna negacija biologije i prirodnih zakona. Zumeri su određene konzervativne vrednosti preuzeli, čak iako nisu tako naučeni u porodici, jer su prosto videli da bolje funkcionišu i donose bolje rezultate u životu.
Oni teže što lagodnijem životu sa što manje truda, kaže naš sagovornik, a pokreće ih želja za iskustvima i što ispunjenijem životu. Generacija Zed ne robuje ideologijama, traže instant rešenja i ne žele da čekaju na ono što misle da im pripada. U pogledu socijalnih vrednosti, kako kod nas, tako i u svetu, oni su prva generacija koja je značajno konzervativnija od prethodne generacije, takozvanih Milenijalaca.
Uprkos umreženosti sa čitavim svetom, besprekornim poznavanjem engleskog jezika i praćenjem svetskih trendova, generacija Zed važi za dosta ,,narodniju" generaciju u poređenju sa prethodnim.
© Sputnik / Lola Đorđević
Koliko su svesni sveta oko sebe?
Zumeri se ranije udaju i žene, dobijaju decu ranije, porodica im je važna, mada su i razvodi češći nego ranije, a primetno je i vraćanje crkvi i liturgijskoj zajednici, tvrdi Tanasković.
Ako odete nedeljom ujutru u crkvu, videćete mnogo mladih lica sa malom decom. U političkom smislu, odlikuje ih skepsa prema institucijama i otklon prema političkim partijama. Nisu nikako apolitični, što možemo videti i po protestima, ali za razliku od prethodnih generacija, ne očekuju od drugih (vlasti, opozicije, Zapada) da reše njihove probleme.
Televiziju, za razliku od prethodnih generacija, gotovo da uopšte ne gledaju, a informišu se isključivo preko interneta. Iako su zbog lake dostupnosti i okrenutosti internetu mnogo više „građani sveta”, iako savršeno poznaju engleski jezik i terminologiju, a redovno prate globalne trendove, oni su ipak u kulturnom pogledu „narodniji” od prethodnih generacija.
Generacija Zed je generalno više okrenuta porodici od prethodnih generacija, a primetno je i vraćanje crkvi i liturgijskoj zajednici.
© Sputnik / Lola Đorđević
Generaciju Zed ne čine pesimisti ili optimisti po pitanju pogleda u budućnost, oni razmišljaju i planiraju na kraći rok. Ratova se ne plaše jer ih nisu ni doživeli, a najveći strahovi vezani su im za pandemije poput kovida i ekološke katastrofe poput trovanja životne sredine usled eksploatacije litijuma, zaključuje Tanasković.
Pogledajte i:
