https://lat.sputnikportal.rs/20250618/na-stotine-misterioznih-dzinovskih-virusa-otkriveno-u-okeanu-1186921279.html
Na stotine misterioznih džinovskih virusa otkriveno u okeanu
Na stotine misterioznih džinovskih virusa otkriveno u okeanu
Sputnik Srbija
Naučnici sa Univerziteta Majami upotrebili su specijalni kompjuterski softver kako bi identifikovali genome mikroba u uzorcima morske vode, uključujući 230... 18.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-18T23:00+0200
2025-06-18T23:00+0200
2025-06-18T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
okean
virusi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/03/1180162948_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_174023c4f868ce15cc86a9d6431fcd9e.jpg
Identifikacija ovih virusa je bitan deo razumevanja života u okeanu, a naročito opstanka morskih organizama poznatih kao protisti, među kojima su alge, amebe i bičari.Bolje razumevanje diverziteta i uloge džinovskih virusa u okeanu i njihove interakcije sa algama i drugim okeanskim mikrobima može pomoći u predviđanju i kontrolisanju štetnog cvetanja algi, opasnosti po zdravlje ljudi na Floridi i širom sveta.Zahvaljujući brzom napretku na poljima genomskih baza podataka, analitičkih instrumenata i kompjuterskih programa, proces otkrivanja džinovskih virusa je sad znatno lakši nego ranije, što naučnicima daje nove uvide u način širenja i ponašanje tih virusa.Na primer, džinovski virusi su često odgovorni za smrt fitoplanktona, sićušnih, fotosintetičkih organizama obično prisutnih u okeanima, jezerima i rekama. Ovi organizmi su bitni za morski život i lance ishrane, i proizvode ogromne količine Zemljinog kiseonika, tako da veće znanje o virusima koji ih napadaju može pomoći u cilju zaštite.Pored 230 novih džinovskih virusa, studija je identifikovala 569 novih funkcionalnih proteina, devet uključenih u fotosintezu. Izgleda da su virusi u nekim slučajevima sposobni da preuzmu fotosintetičke funkcije svojih domaćina kako bi dobili energiju potrebnu da prežive.Otkriveni džinovski virusi su raspoređeni u dva postojeća reda: imitervirales i algavirales. Ove grupe koriste različite strategije inficiranja, s tim da su imitervirales genetski najsloženiji, što ukazuje na fleksibilniju „životnu strategiju“ koja potencijalno omogućava virusu da preživi u raznovrsnijim domaćinima.Znamo da smo samo zagrebali površinu na putu do pune slike života u okeanima: svaka kap morske vode sadrži brojne viruse i morski život zapravo pomaže da se zaštitimo od mnogih, kažu istraživači, prenosi Sajens alert.Veliki broj virusa čeka da bude otkriven i katalogizovan – i stavljen u kontekst sa okeanskim ekosistemima i zdravljem. Ova studija je omogućila stvaranje okvira za unapređenje postojećih instrumenata za detekciju novih virusa, što bi moglo doprineti našoj sposobnosti da nadgledamo zagađenje i patogene u vodenim zonama.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, okean, virusi
nauka i tehnologija, okean, virusi
Na stotine misterioznih džinovskih virusa otkriveno u okeanu
Naučnici sa Univerziteta Majami upotrebili su specijalni kompjuterski softver kako bi identifikovali genome mikroba u uzorcima morske vode, uključujući 230 džinovskih virusa ranije nepoznatih nauci.
Identifikacija ovih virusa je bitan deo razumevanja života u okeanu, a naročito opstanka morskih organizama poznatih kao protisti, među kojima su alge, amebe i bičari.
Bolje razumevanje diverziteta i uloge džinovskih virusa u okeanu i njihove interakcije sa algama i drugim okeanskim mikrobima može pomoći u predviđanju i kontrolisanju štetnog cvetanja algi, opasnosti po zdravlje ljudi na Floridi i širom sveta.
Zahvaljujući brzom napretku na poljima genomskih baza podataka, analitičkih instrumenata i kompjuterskih programa, proces otkrivanja džinovskih virusa je sad znatno lakši nego ranije, što naučnicima daje nove uvide u način širenja i ponašanje tih virusa.
Na primer, džinovski virusi su često odgovorni za smrt fitoplanktona, sićušnih, fotosintetičkih organizama obično prisutnih u okeanima, jezerima i rekama. Ovi organizmi su bitni za morski život i lance ishrane, i proizvode ogromne količine Zemljinog kiseonika, tako da veće znanje o virusima koji ih napadaju može pomoći u cilju zaštite.
Pored 230 novih džinovskih virusa, studija je identifikovala 569 novih funkcionalnih proteina, devet uključenih u fotosintezu. Izgleda da su virusi u nekim slučajevima sposobni da preuzmu fotosintetičke funkcije svojih domaćina kako bi dobili energiju potrebnu da prežive.
„Otkrili smo da džinovski virusi imaju gene uključene u ćelijske funkcije kao metabolizam ugljenika i fotosinteza, tradicionalno prisutne samo u ćelijskim organizmima“, kažu autori. „Ovo sugeriše da džinovski virusi igraju ogromnu ulogu u kontrolisanju metabolizma domaćina tokom infekcije i uticaju na morsku biogeohemiju“.
Otkriveni džinovski virusi su raspoređeni u dva postojeća reda: imitervirales i algavirales. Ove grupe koriste različite strategije inficiranja, s tim da su imitervirales genetski najsloženiji, što ukazuje na fleksibilniju „životnu strategiju“ koja potencijalno omogućava virusu da preživi u raznovrsnijim domaćinima.
Znamo da smo samo zagrebali površinu na putu do pune slike života u okeanima: svaka kap morske vode sadrži brojne viruse i morski život zapravo pomaže da se zaštitimo od mnogih, kažu istraživači,
prenosi Sajens alert.
Veliki broj virusa čeka da bude otkriven i katalogizovan – i stavljen u kontekst sa okeanskim ekosistemima i zdravljem. Ova studija je omogućila stvaranje okvira za unapređenje postojećih instrumenata za detekciju novih virusa, što bi moglo doprineti našoj sposobnosti da nadgledamo zagađenje i patogene u vodenim zonama.
