https://lat.sputnikportal.rs/20250524/proboj-u-lecenju-raka-ruska-laboratorija-stvara-ronilacka-antitela-1185968180.html
Proboj u lečenju raka: Ruska laboratorija stvara „ronilačka antitela“
Proboj u lečenju raka: Ruska laboratorija stvara „ronilačka antitela“
Sputnik Srbija
Ruski naučnici razvijaju novi metod lečenja raka, otkrio je Aleksandar Sobolev, dopisni član Ruske akademije nauka i šef laboratorije za molekularnu genetiku... 24.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-24T09:30+0200
2025-05-24T09:30+0200
2025-05-24T09:30+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
rusija
ruska akademija nauka (ran)
rak
antitela
rusija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185711793_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_da0adb84e601b07597e3a51f29446d74.jpg
Istraživači su, rekao je Sobolev za časopis Sajentifik Rusija, razvili veštačke proteinske molekule koji mogu da „identifikuju“ ćelije raka i da uđu u jezgra ovih ćelija putem intracelularnih transportnih mehanizama.Ovi veštački molekuli bi potencijalno mogli da se koriste za nošenje toksičnih agenasa kao što su radioaktivni izotopi koji bi obezbedili uništavanje kancerogenih ćelija sa minimalnim rizikom od uticaja na susedne nekancerozne ćelije.Nazvane „modularni nanotransporteri“, ove male ćelije se sastoje od nekoliko modularnih blokova koji se mogu menjati u zavisnosti od zadatka.Na primer, rekao je Sobolev, modularni transporter koji trenutno testira Rosatom sastoji se od četiri modula:Sve ove faze su već testirane i demonstrirane tokom eksperimenata, primetio je Sobolev.Bezbednost nove metode je takođe potvrđena prethodnim testovima sličnog modularnog nanotransportera koji su uključivali Moskovski onkološki istraživački institut P. Hertsen i Medicinski radiološki istraživački centar A. Tsib.Pošto su shvatili da se praktično bilo koja vrsta tereta može prikačiti molekulima koje su razvili, istraživači su takođe došli do koncepta „ronilačkih antitela“: antitela ili molekula sličnog njemu koji bi mogao da „uroni“ u ciljnu ćeliju i stupi u interakciju sa ciljnim proteinom koji je unutra.Tako je stvoren još jedan modul: molekul sličan antitelu koji može da stupa u interakciju sa ciljnim proteinima.Jedno takvo "ronilačko antitelo" se već pokazalo sposobnim da zaštiti ćelije od oksidativnog stresa.Drugo „ronilačko antitelo“ može da identifikuje proteine koronavirusa i usmeri intracelularne fermente da unište taj protein. Prema rečima Soboleva, ovaj metod bi se mogao koristiti za stvaranje leka za kovid, i ne samo za to.Međutim, da bi ove kreacije zapravo postale lekovi, prvo treba da prođu pretklinička i klinička ispitivanja.Metoda modularnog nanotransportera je posebno dizajnirana da se nosi sa mikro-tumorima koje je posebno teško otkriti i teško ih je se otarasiti.Istraživači takođe nameravaju da slede druge pravce istraživanja koji se pojavljuju tokom njihovih studija, istražujući potencijalne nove primene za ove veštačke molekule.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, rusija, ruska akademija nauka (ran), rak, antitela, rusija – društvo
nauka i tehnologija, rusija, ruska akademija nauka (ran), rak, antitela, rusija – društvo
Proboj u lečenju raka: Ruska laboratorija stvara „ronilačka antitela“
Ruski naučnici razvijaju novi metod lečenja raka, otkrio je Aleksandar Sobolev, dopisni član Ruske akademije nauka i šef laboratorije za molekularnu genetiku intracelularnog transporta RAS.
Istraživači su, rekao je Sobolev za časopis Sajentifik Rusija, razvili veštačke proteinske molekule koji mogu da „identifikuju“ ćelije raka i da uđu u jezgra ovih ćelija putem intracelularnih transportnih mehanizama.
Ovi veštački molekuli bi potencijalno mogli da se koriste za nošenje toksičnih agenasa kao što su radioaktivni izotopi koji bi obezbedili uništavanje kancerogenih ćelija sa minimalnim rizikom od uticaja na susedne nekancerozne ćelije.
Nazvane „modularni nanotransporteri“, ove male ćelije se sastoje od nekoliko modularnih blokova koji se mogu menjati u zavisnosti od zadatka.
Na primer, rekao je Sobolev, modularni transporter koji trenutno testira Rosatom sastoji se od četiri modula:
Jedan od modula identifikuje ćelije raka interakcijom sa receptorima koji se nalaze na njihovim ćelijskim membranama
Kada transporter uđe u ćeliju raka u mehuru ćelijske membrane, drugi modul stvara pore u ovom mehuru, omogućavajući pristup unutrašnjem radu ćelije raka
Treći modul sadrži niz aminokiselina koji deluje kao signal koji obezbeđuje isporuku tereta transportera u jezgro ćelije raka
Četvrti modul pomaže u održavanju potrebnog 3D oblika transportera i omogućava pričvršćivanje toksičnog tereta
Sve ove faze su već testirane i demonstrirane tokom eksperimenata,
primetio je Sobolev.
Bezbednost nove metode je takođe potvrđena prethodnim testovima sličnog modularnog nanotransportera koji su uključivali Moskovski onkološki istraživački institut P. Hertsen i Medicinski radiološki istraživački centar A. Tsib.
Pošto su shvatili da se praktično bilo koja vrsta tereta može prikačiti molekulima koje su razvili, istraživači su takođe došli do koncepta „ronilačkih antitela“: antitela ili molekula sličnog njemu koji bi mogao da „uroni“ u ciljnu ćeliju i stupi u interakciju sa ciljnim proteinom koji je unutra.
Tako je stvoren još jedan modul: molekul sličan antitelu koji može da stupa u interakciju sa ciljnim proteinima.
Jedno takvo "ronilačko antitelo" se već pokazalo sposobnim da zaštiti ćelije od oksidativnog stresa.
Drugo „ronilačko antitelo“ može da identifikuje proteine koronavirusa i usmeri intracelularne fermente da unište taj protein. Prema rečima Soboleva, ovaj metod bi se mogao koristiti za stvaranje leka za kovid, i ne samo za to.
Međutim, da bi ove kreacije zapravo postale lekovi, prvo treba da prođu pretklinička i klinička ispitivanja.
Metoda modularnog nanotransportera je posebno dizajnirana da se nosi sa mikro-tumorima koje je posebno teško otkriti i teško ih je se otarasiti.
Istraživači takođe nameravaju da slede druge pravce istraživanja koji se pojavljuju tokom njihovih studija, istražujući potencijalne nove primene za ove veštačke molekule.
