Šta se krije iza Trampove „želje“ da bude – novi papa
21:38 02.05.2025 (Osveženo: 21:39 02.05.2025)
© AP Photo / Paul Sancya
Pratite nas
Trampova rečenica da bi „voleo da bude papa“ odjeknula je medijskim prostorom, razjarila mnoge njegove oponente i potvrdila još jednom da metode „kontrole“ medija predsednika SAD zapravo daju rezultate. Ideja je da svako malo pruža američkim mejnstrim medijima po koju kosku, za koju se bez greške uhvate, dok on nastavlja sa svojom politikom.
Novinar Nebojša Malić kaže da je jedna od ključnih grešaka ljudi koji analiziraju Donalda Trampa ta što ga uvek shvataju bukvalno i ozbiljno, dok je on suštinski šaljivdžija i šoumen. Tramp, koji nije čak ni katolik, vrlo dobro zna da ne može biti papa, a činjenica da ga je u tome „podržao“ senator SAD Lindzi Grejam samo potvrđuje da se radi o „trolovanju“.
To je čisto „trolovanje“ novinara od strane ljudi koji preziru moderne američke medije, sa dobrim razlogom, i trude se da ih tako zamajavaju tim stvarima. Suština priče je da je Tramp kao imperator Amerike teoretski moćniji od pape i da se on ovim koristi kako bi animirao medije, kako bi im bacao neke šarne koske kojima bi oni mogli da se bave i da ga istovremeno puste na miru da sprovodi svoju politiku koju već sprovodi, rekao je Malić za Sputnjik.
To je jedna od Trampovih tajni uspeha, kaže naš sagovornik. Činjenica jeste da on ima veliki ego, ali je on isto tako deo njegove persone u javnosti, kao i taktike pregovaranja koja mu manje-više uvek i polazi za rukom. Ta bombastičnost je, dodaje Malić, karakteristika Amerikanaca koji jako vole narative, reklame i marketing. To je jednostavno deo njihovog pristupa, dok neke druge zemlje više vole konkretne rezultate, cene više diplomatiju i jako mere reči.
I onda kad imate sukob ili čak susret te dve civilizacije, one se jako slabo razumeju. Da biste razgovarali sa Amerikancima na adekvatan način, da biste ušli u bilo kakvu vrstu trgovinskog, pa čak i vojnog odnosa, morate da znate kako oni komuniciraju. Tramp je jednostavno jedan od tih arhetipa Amerikanaca koji mnogo vole da se hvale, međutim, on sve navodi na zaključak kako uvek ima nešto na osnovu čega može da se hvali. Čak i da nema osnova da se hvali, morate pretpostaviti da je bar nešto od toga osnovano.
Može li se šala oteti kontroli?
Kada je Tramp objavio tvit o pripajanju Grenlanda, reakcije su bile dosta podeljene, ali ga niko suštinski nije ozbiljno shvatao.
Kad on kaže da će kontrolisati Grenland ovako ili onako nakon čega pošalje svog sina i Džej Di Vensa da razgovaraju sa lokalnim stanovništvom, stvarno se nameće utisak da bi on mogao to da anektira silom i da pritom ne pita Dansku za zdravlje. To je deo taktike gde niko u suštini ne zna na šta je on sve spreman.
Kada je reč o carinama, Tramp ima ovlašćenje kao američki predsednik da ih uvodi i on ih jeste uveo Kini, podseća Mali. Međutim, on se koristio starim pravilom koje kaže da je pretnja nečim efektivnija od sprovođenja istog, čime je naterao mnoge zemlje da dođu i počnu da pregovaraju o izvozu, uvozu i trgovanju sa Amerikom.
Trampov plan je vrlo jasan – on hoće da stabilizuje Ameriku ekonomski, politički i vojno, budući da je oslabila od silnog imperijalizma. Teško je reći kako on to konkretno planira da uradi, upravo zato što često menja taktiku, ali Tramp nije otvoren za mogućnost bilo kakve apokaliptične, imperijalističke politike prema svetu. Na kraju krajeva, zaključuje Malić, on je upravo i izabran da to spreči.
Pogledajte i:
