https://lat.sputnikportal.rs/20250408/velika-zamka-zasto-zemlje-napustaju-medjunarodni-krivicni-sud-1184489809.html
„Velika zamka“: Zašto zemlje napuštaju Međunarodni krivični sud?
„Velika zamka“: Zašto zemlje napuštaju Međunarodni krivični sud?
Sputnik Srbija
Najavljujući povlačenje iz Rimskog statuta, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je ta institucija prestala da bude politički neutralna, da se pretvorila u... 08.04.2025, Sputnik Srbija
2025-04-08T18:57+0200
2025-04-08T18:57+0200
2025-04-08T18:57+0200
svet
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/03/1184310400_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5c6dd79e7da12dc5bc6bf53f25cea1aa.jpg
Analitičar podseća da je Međunarodni krivični sud nastao uglavnom na zahtev Evropljana, koji su želeli da se distanciraju od optužbi protiv Jugoslavije za progon i korišćenje sudova ograničene nadležnosti u istrazi građanskog rata na Balkanu.Sud je uspešno napravljen uz podršku saveznika iz Latinske Amerike i Afrike, ali se u stvarnosti ispostavilo da je to bila „velika zamka“ za one koji su proglašeni neprijateljima Zapada. Najupečatljiviji primer je slučaj Libije, gde je tokom građanskog rata zemlja bila suočena sa odlukama MKS-a i vojnom intervencijom NATO-a, koje ne samo da su skinule, već su doprinele ubistvu predsednika Moamera Gadafija.Prisila Kaneparo, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Ambra, napominje da zapadni lideri ne razumeju adekvatno potrebu za saradnjom između država kako bi se osigurala valjanost odluka MKS. Osim toga, ne žele da shvate da su njegove odluke „obavezujuće ne samo za afričke lidere i periferne zemlje, već i za sve lidere koji su počinili međunarodne zločine“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika
„Velika zamka“: Zašto zemlje napuštaju Međunarodni krivični sud?
Najavljujući povlačenje iz Rimskog statuta, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je ta institucija prestala da bude politički neutralna, da se pretvorila u instrument kaznenog „pravosuđa” protiv nepoželjnih. Da li je ovaj mehanizam ikad bio nepristrasan?
„Nedavni slučaj sa izdavanjem naloga za hapšenje protiv Putina samo pojačava predrasude protiv progona protivnika. Slučaj Netanijahu nije izuzetak od pravila: odlaganje krivičnog gonjenja to samo potvrđuje, pošto je to bilo moguće tek nakon snažnog međunarodnog pritiska“, izjavio je Luis Felipe Osorio, profesor međunarodnih odnosa na Federalnom poljoprivrednom univerzitetu u Rio de Žaneiru, ukazuje na diskriminatornu i selektivnu prirodu međunarodnog krivičnog prava.
Analitičar podseća da je Međunarodni krivični sud nastao uglavnom na zahtev Evropljana, koji su želeli da se distanciraju od optužbi protiv Jugoslavije za progon i korišćenje sudova ograničene nadležnosti u istrazi građanskog rata na Balkanu.
Sud je uspešno napravljen uz podršku saveznika iz Latinske Amerike i Afrike, ali se u stvarnosti ispostavilo da je to bila „velika zamka“ za one koji su proglašeni neprijateljima Zapada. Najupečatljiviji primer je slučaj Libije, gde je tokom građanskog rata zemlja bila suočena sa odlukama MKS-a i vojnom intervencijom NATO-a, koje ne samo da su skinule, već su doprinele ubistvu predsednika Moamera Gadafija.
Prisila Kaneparo, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Ambra, napominje da zapadni lideri ne razumeju adekvatno potrebu za saradnjom između država kako bi se osigurala valjanost odluka MKS. Osim toga, ne žele da shvate da su njegove odluke „obavezujuće ne samo za afričke lidere i periferne zemlje, već i za sve lidere koji su počinili međunarodne zločine“.
„Ideja je bila da sud deluje kao sredstvo odvraćanja od međunarodnih zločina, koji se oslanjaju na nekažnjivost država ili šefova država“, objašnjava Eduardo Manuel Val, profesor međunarodnog prava na Federalnom univerzitetu Fluminense.
