BRIKS je nova nada i za Srbiju: Kraj ere zapadne hegemonije
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Svetski i domaći stručnjaci okupili su se u Beogradu na međunarodnoj medijskoj školi „Balkan i BRIKS+“ da razmene iskustva i znanja, a u cilju boljeg razumevanja novinarstva i novinarskih tehnika koje se primenjuju širom sveta. Takođe su se sastali da govore o važnosti promene medijske hegemonije koju je do skoro Zapad na čelu sa SAD silom održavao.
Organizacija „Raguza“ uz podršku Fonda „Gorčakov“ organizovala je ovu trodnevn medijsku školu na kojoj će eminentni predavači iz Brazila, Rusije, Indije, Kine i Srbije držati vežbe i predavanja o tome kako iz medijske perspektive posmatrati BRIKS i kako najbolje i najefektivnije izveštavati o savezu zemalja sa više od 3 milijarde stanovnika.
Na svečanom otvaranju u Ruskom domu učesnike iz 12 zemalja pozdravili su čuveni politikolog iz Ruske Federacije Jeketarina Entina, zatim savetnik za međunarodne odnose predsednika MMF-a BRIKS-a Enrike Domingez, Anastasija Kotova ispred fonda Gorčakov, Vladan Grbović, osnivač i predsednik organizacije Raguza, kao i novinar RT Balkana Tiosav Purić.
Otvaranje međunarodne medijske škole ,,Balkan i BRIKS" održano je u Ruskom domu u Beogradu.
© Sputnik / Milica Trklja / Međunarodna medijska škola ,,Balkan i BRIKS"
BRIKS kao međunarodni svetionik
Predstavnik Brazila, magistar ekonomije Peterburškog državnog univerziteta i zamenik predsednika organizacije Međunarodni municipalni BRIKS foruma iz Rusije Enrike Domingez podelio je prvo svoje utiske o Srbiji koju je, kako kaže, dugo već želeo da poseti. Govorio je i o važnosti koju BRIKS ima iz perspektive Brazila.
BRIKS je doneo jednu novu svetlost u geopolitičke međunarodne odnose. Evo i sada se nalazimo u Srbiji koja pritom nije članica BRIKS-a jer BRIKS ne daje samo nadu onim zemljama koje su zvanične članice ili partneri, već takođe i svim onim zemljama koje se ne smatraju tradicionalno Zapadnim. Ipak, mi još čekamo formalnu aplikaciju za članstvo u BRIKS iz Srbije i nadamo se da će se to što pre realizovati. Bili bismo vrlo zadovoljni ukoliko bi i vaša zemlja postala deo BRIKS-a jer vidimo da Srbija ima zaista jake antiimperijalističke i antineokolonijalne stavove i aspiracije. Mi zaista poštujemo otpor srpskog naroda prema konstatnoj agresiji i pritiscima koji stižu sa Zapada, rekao je Domingez.
Domingez je rekao da BRIKS sa nestrpljenjem očekuje zahtev Srbije za članstvo u ovoj organizaciji.
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev
/ Za Brazilce je BRIKS od početka predstavljao nadu, rekao je Domingez, jer kroz njega nastoje da izgrade nove mogućnosti za svoju zemlju. Takođe se nada da će to isto uraditi i sve one zemlje kojima je iste te mogućnosti Zapad sve do sada uskraćivo.
Srbija i novi Nesvrstani
Profesorka visoke škole ekonomije iz Moskve, stručnjak za Balkan i odličan poznavalac srpsko-ruskih odnosa Jeketarina Entina rekla je da će u narednim danima biti dosta reči o interesima Rusije i njenom odnosu prema BRIKS, ali da na početku treba istaći zašto su organizatori odlučili da baš u Srbiji otvore prvu medijsku školu ove vrste u svetu.
Zašto smo izabrali da pričamo baš o BRIKS-u i baš u Srbiji? Odgogovr leži u srpskoj istoriji, pogotovo istoriji dvadesetog veka kada je Srbija, kroz tadašnju Jugoslaviju, bila inicijator pokreta Nesvrstanih. Srbija ima veliko iskustvo na ovom polju, gaji mnoga istorijska prijateljstva sa ovim zemljama, a i dan danas održava dobre odnose ne samo sa Rusijom, već i Kinom i Indijom, ali i afričkim zemljama, rekla je Entina.
Entina je naglasila da je Srbija, zbog svoje bogate istorije, izabrana za domaćina ovakvog skupa.
© Foto : Milica Trklja / Međunarodna medijska škola ,,Balkan i BRIKS"
Ona je objasnila da uprkos standardnom novinarskom pristupu, načinom pisanja i uređivanja koji se koristi u SAD i Evropi, a sa kojim smo i u Srbiji i u Rusiji odlično upoznati, mi ne znamo ove iste pristupe i tehnike u zemljama BRIKS-a. Te zemlje predstavljaju većinu svetskog stanovništva i Entina smatra da bi bilo zanimljivo za početak znati kako kolege rade u drugim zemljama, kako obrađuju iste teme, gde nalaze izvore, kako obrađuju različite materijale.
Narativna hegemonija Zapada
Novinar RT Balkana Tiosav Purić naglasio je da je ovakav projekat od izuzetnog značaja, naročito imajući u vidu istorijski kontekst Srbije i srpskog naroda koji su devedesetih godina bili avangarda maltene svih procesa koji se tek danas u svojoj punoći ostvaruju u ostatku sveta.
Mi smo devedesetih godina na svojoj koži neposredno osetili šta znači i koliki je domet medijske propagande i njene instrumentalizacije u imperijalističke i neokolonističke svrhe. Imajući to u vidu, od velikog je značaja organizovanje ovakvih projekata koji će nam u većoj ili manjoj meri otvoriti prostor da se izborimo sa onim što neki teoretičari zovu narativnom hegemonijom Zapada, rekao je Purić.
Zbog svega kroz šta su devedesetih prošli, uključujući i NATO bombardovanje 1999. godine, Srbija i srpski narod predstavljaju avangardu za sve procese koji se tek danas u svojoj punoći ostvaruju u ostatku sveta, rekao je Purić.
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev
/ Imajući u vidu aktuelne sukobe u svetu, sukob između Rusije i NATO u Ukrajini, ali i sukobe na Bliskom istoku, Purić kaže da je jasno da Zapad ne samo da nije spreman da odstupi od onih pozicija na kojima je bio devedesetih, kada je na slučaju Srbije oštrio zube, već je spreman da ide i korak dalje.
Od velike je važnosti za Srbiju i srpski narod koji su prolivali krv za svet koji se sada rađa da kroz ovakve formate počnemo da se oslobađamo od tih narativa koji do danas istrajavaju, koji su vrlo vidljivi i osetni čak i u našoj svakodnevnoj političkoj realnosti. Imajući u vidu i sankcije koje je Zapad stavio na ruske medijske kuće, ali imajući takođe u vidu i vrlo agresivna nastojanja Zapada u ovom trenutku da se priguše svi oni glasovi koji govore o onome šta je realnost, smatram da nam razmena iskustva sa državama globalne većine otvara mogućnost da ne samo preispitamo narativnu hegemoniju Zapada, nego na tragu onoga što se dešava u BRIKS-u razmislimo i o eventualnoj konfiguraciji naših odnosa na Balkanu, rekao je Purić.
Balkanski dijalog
Anastasija Kotova, rukovodilac projekata fonda za javnu diplomatiju Aleksandar Gorčakov sa sedištem u Moskvi pričala je o saradnji fonda Gorčakov sa zemaljama Balkana i događajima koji se organizuju na godišnjem nivou, a koji služe jačanju odnosa između Rusije i Srbije. Najveći takav događaj je „Balkanski dijalog“ koji svake godine omogućava učesnicima i stručnjacima da razmatraju i diskutuju o aktuelnim svetskim pitanjima i problemima.
Prošle godine je „Balkanski dijalog“ održan u Beogradu i bio je posvećen nasleđu iz dvadesetog veka ruskih emigranata u Beogradu, a ove godine „Dijalog“ će se održati u Republici Srpskoj, odnosno u Trebinju, gde će tema biti Dejtonski sporazum i međunarodno pravo.
Međunarodna medijska škola ,,Balkan i BRIKS" trajaće od 14. do 16. marta i prva je te vrste u svetu.
© Sputnik / Milica Trklja / Međunarodna medijska škola ,,Balkan i BRIKS"
Trodnevni program
Od 14. do 16. marta 2025. godine u Beogradu će se održati ova obrazovna platforma za novinare, blogere i sve zainteresovane. Program će obuhvatati predavanja, seminare i radionice usmerene na jačanje međunarodne saradnje i unapređenje političkog novinarstva. Planirane teme medijske škole obuhvataju geopolitiku BRIKS+, ekonomske i pravne mehanizme, energetiku BRIKS-a, kulturnu i naučnu razmenu, medijsko i istraživačko novinarstvo, kreativne industrije i perspektivu širenja bloka budućnosti.
Pogledajte i:
