https://lat.sputnikportal.rs/20250311/tihi-spavac-u-mozgu-moze-objasniti-zasto-zene-sporije-stare-od-muskaraca-1183472511.html
Tihi „spavač“ u mozgu može objasniti zašto žene sporije stare od muškaraca
Tihi „spavač“ u mozgu može objasniti zašto žene sporije stare od muškaraca
Sputnik Srbija
Nedavna istraživanja su otkrila da prethodno neaktivni Iks hromozomi u ženskom mozgu mogu postati aktivni s godinama, potencijalno utičući na kognitivnu... 11.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-11T21:33+0100
2025-03-11T21:33+0100
2025-03-11T21:33+0100
nauka i tehnologija
društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0b/1183472616_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_321168cc714829b2fe39a7e8b9aa9dda.jpg
U tipičnom procesu starenja, žene imaju mozak mlađeg izgleda, sa manje kognitivnih deficita u poređenju s muškarcima. Ovi rezultati pokazuju da se tihi Iks hromozom kod žena zapravo ponovo budi kasno u životu, što možda pomaže da se uspori kognitivni pad, objašnjava neurolog Dena Dubal sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) i jedan od autora studije, koja je objavljena u časopisu „Sajens advansis“.Iks hromozom predstavlja oko pet procenata ljudskog genoma, ali ostaje nedovoljno proučavan u kontekstu starenja, kažu Dubal i njene kolege sa UCSF-a, koje vodi neuronaučnica Margaret Gadek. Dok ženke sisara nasleđuju dva Iks hromozoma, obično je samo jedan aktivan u svakoj ćeliji. Međutim, neki geni izbegavaju inaktivaciju i izgleda da se njihova ekspresija povećava s godinama.Da bi istražili, autori gore pomenute studije analizirali su moždane ćelije hipokampusa kod ženki miševa, upoređujući dva soja glodara, Mus musculus i M. castaneus. RNK sekvenciranje 40.000 ćelija hipokampusa otkrilo je da je između tri i sedam procenata gena na neaktivnom Iks hromozomu izbeglo utišavanje, posebno u starijim mozgovima. Najviše su pogođeni neuroni zupčastog vijuga i oligodendrociti, koji su neophodni za pamćenje i neuronsku povezanost.„Podaci dobijeni u studijama na ljudima potvrdili su ove nalaze. Paralelno s miševima, starije žene su pokazale povećanu ekspresiju PLP1 u parahipokampusu, u poređenju sa starijim muškarcima“, rekli su autori studije.PLP1 gen, koji utiče na izolaciju neurona i signalizaciju, poboljšao je kognitivnu funkciju kada je izražen kod starijih ženki miševa.Studija biologije specifične za žene je istorijski bila nedovoljno zastupljena u nauci i medicini, ali je važna i brzo se širi, zaključili su autori studije.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, medicina
Tihi „spavač“ u mozgu može objasniti zašto žene sporije stare od muškaraca
Nedavna istraživanja su otkrila da prethodno neaktivni Iks hromozomi u ženskom mozgu mogu postati aktivni s godinama, potencijalno utičući na kognitivnu dugovečnost kod žena. Ovaj fenomen, primećen i kod miševa i kod ljudi, mogao bi da objasni zašto žene doživljavaju sporiji pad kognitivnih sposobnosti i duži životni vek od muškaraca.
U tipičnom procesu starenja, žene imaju mozak mlađeg izgleda, sa manje kognitivnih deficita u poređenju s muškarcima. Ovi rezultati pokazuju da se tihi Iks hromozom kod žena zapravo ponovo budi kasno u životu, što možda pomaže da se uspori kognitivni pad, objašnjava neurolog Dena Dubal sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) i jedan od autora studije, koja je
objavljena u časopisu „Sajens advansis“.
Iks hromozom predstavlja oko pet procenata ljudskog genoma, ali ostaje nedovoljno proučavan u kontekstu starenja, kažu Dubal i njene kolege sa UCSF-a, koje vodi neuronaučnica Margaret Gadek. Dok ženke sisara nasleđuju dva Iks hromozoma, obično je samo jedan aktivan u svakoj ćeliji. Međutim, neki geni izbegavaju inaktivaciju i izgleda da se njihova ekspresija povećava s godinama.
Da bi istražili, autori gore pomenute studije analizirali su moždane ćelije hipokampusa kod ženki miševa, upoređujući dva soja glodara, Mus musculus i M. castaneus. RNK sekvenciranje 40.000 ćelija hipokampusa otkrilo je da je između tri i sedam procenata gena na neaktivnom Iks hromozomu izbeglo utišavanje, posebno u starijim mozgovima. Najviše su pogođeni neuroni zupčastog vijuga i oligodendrociti, koji su neophodni za pamćenje i neuronsku povezanost.
„Podaci dobijeni u studijama na ljudima potvrdili su ove nalaze. Paralelno s miševima, starije žene su pokazale povećanu ekspresiju PLP1 u parahipokampusu, u poređenju sa starijim muškarcima“, rekli su autori studije.
PLP1 gen, koji utiče na izolaciju neurona i signalizaciju, poboljšao je kognitivnu funkciju kada je izražen kod starijih ženki miševa.
Studija biologije specifične za žene je istorijski bila nedovoljno zastupljena u nauci i medicini, ali je važna i brzo se širi, zaključili su autori studije.
