https://lat.sputnikportal.rs/20250225/visoki-predstavnici-republici-srpskoj-nametnuli-oko-260-odluka-1182979348.html
Visoki predstavnici Republici Srpskoj nametnuli oko 260 odluka
Visoki predstavnici Republici Srpskoj nametnuli oko 260 odluka
Sputnik Srbija
Republici Srpskoj je nametnuto oko 260 odluka kojima su visoki predstavnici donosili ili menjali, dopunjavali zakone, Ustav i smenjivali izabrane funkcionere... 25.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-25T12:07+0100
2025-02-25T12:07+0100
2025-02-25T12:07+0100
region
region
region – politika
politika
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171368852_0:366:2343:1683_1920x0_80_0_0_847db99809d25c7ad92d2cdf6c2f5de9.jpg
Visoki predstavnici su se u kontinuitetu grubim intervencionizmom mešali u pravni i politički život Republike Srpske i BiH, te su donošenjem novih i izmenama postojećih pravnih akata bitno menjali ustavom utvrđene principe podele nadležnosti, navodi se u Informaciji o rušenju Ustava BiH, merama i zadacima u cilju zaštite Ustava BiH."Visoki predstavnik, odnosno njegova Kancelarija, deluje kao poseban aparat širokih i neprecizno definisanih ovlašćenja, a pritom ne snosi nikakvu pravnu odgovornost. Stoga se može reći da je uzurpacijom ovlašćenja postao posebna, suverena institucija u BiH, a ne institucija međunarodne zajednice koja je dužna da u BiH olakša primenu civilnog dela Opšteg okvirnog sporazuma za mi:, navodi se u ovom dokumentu.Posledica uzurpacije ovlašćenja je činjenica da su u organu visokog predstavnika tri vrste vlasti ujedinjene."Visoki predstavnik sam tumači svoje norme o svojim ovlašćenjima, a podsetićemo da prvobitno, prilikom obrazlaganja svojih odluka, nije čak ni navodio pravnu osnovu za svoje delovanje. Ambijent pravnog nasilja neizabranih lica kroz nametanje odluka i korišćenje bonskih ovlašćenja neminovno znači propadanje vladavine prava u BiH i apsolutno udaljavanje od evropskih vrednosti kojima BiH treba da teži", ističe se u Informaciji.Podseća se da je funkcija visokog predstavnika za BiH uspostavljena 1995. godine Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na civilnu primenu sporazuma, te je propisano da će se imenovati visoki predstavnik u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.Svi visoki predstavnici za BiH imenovani su relevantnom odlukom ili rezolucijom Saveta bezbednosti UN, što nije slučaj sa Kristijanom Šmitom, koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti."Dejtonski sporazum kao međunarodni mirovni ugovor je predvideo proceduru imenovanja visokih predstavnika u BiH, iz čega sledi da priznanje Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u BiH od određenih domaćih i međunarodnih subjekata predstavlja grubo kršenje međunarodnog mirovnog ugovora", stoji u Informaciji.Dodaje se da su posredstvom takozvanih bonskih ovlašćenja visoki predstavnici nametali zakone, menjali ustave, smenjivali izabrane funkcionere i osobe koje obavljaju javnu službu.Napomenuto je da, iako su ovlašćenja visokog predstavnika taksativno navedena u Aneksu 10, zaključcima ad hok tela Saveta za implementaciju mira, koji nije dejtonska kategorija, i njihovim pogrešnim tumačenjem visoki predstavnik prisvaja dodatna ovlašćenja što je apsolutno nelegalno i predstavlja grubo kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma."Na taj način, korišćenjem ovlašćenja koja nemaju pravni osnov, doneseno je mnoštvo amandmana na Ustav Republike Srpske čime je visoki predstavnik, praktično, na sebe preuzeo i vršenje ustavotvorne vlasti. Time je postao pojedinac koji je u svojoj ličnosti sjedinio izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, što je neviđeno i nezapamćeno u svetu moderne demokratije i vladavine prava", ističe su u Informaciji.U ovom dokumentu se ističe da su na osnovu bonskih ovlašćenja, iako pravno nepostojećih, visoki predstavnici postali kreatori ustavnog poretka i zakonodavci koji oblikuju i državno uređenje BiH.U samom uvodu informacije navodi se da je BiH nastala saglasnošću Republike Srpske i Federacije BiH i tri konstitutivna naroda i samo njihovom saglasnošću može i postojati, zbog čega je bilo kakva dalja težnja za izmenom složene dejtonske strukture apsolutno nedopustiva i može dovesti do neželjenih posledica, na šta Republika Srpska kontinuirano ukazuje, navedeno je u Informaciji o rušenju Ustava BiH, merama i zadacima s ciljem zaštite Ustava BiH, prenela je Srna.Pogledajte i:
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, politika, republika srpska (rs)
region, region – politika, politika, republika srpska (rs)
Visoki predstavnici Republici Srpskoj nametnuli oko 260 odluka
Republici Srpskoj je nametnuto oko 260 odluka kojima su visoki predstavnici donosili ili menjali, dopunjavali zakone, Ustav i smenjivali izabrane funkcionere, podatak je iz Informacije koja će danas biti na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srpske.
Visoki predstavnici su se u kontinuitetu grubim intervencionizmom mešali u pravni i politički život Republike Srpske i BiH, te su donošenjem novih i izmenama postojećih pravnih akata bitno menjali ustavom utvrđene principe podele nadležnosti, navodi se u Informaciji o rušenju Ustava BiH, merama i zadacima u cilju zaštite Ustava BiH.
"Visoki predstavnik, odnosno njegova Kancelarija, deluje kao poseban aparat širokih i neprecizno definisanih ovlašćenja, a pritom ne snosi nikakvu pravnu odgovornost. Stoga se može reći da je uzurpacijom ovlašćenja postao posebna, suverena institucija u BiH, a ne institucija međunarodne zajednice koja je dužna da u BiH olakša primenu civilnog dela Opšteg okvirnog sporazuma za mi:, navodi se u ovom dokumentu.
Posledica uzurpacije ovlašćenja je činjenica da su u organu visokog predstavnika tri vrste vlasti ujedinjene.
"Visoki predstavnik sam tumači svoje norme o svojim ovlašćenjima, a podsetićemo da prvobitno, prilikom obrazlaganja svojih odluka, nije čak ni navodio pravnu osnovu za svoje delovanje. Ambijent pravnog nasilja neizabranih lica kroz nametanje odluka i korišćenje bonskih ovlašćenja neminovno znači propadanje vladavine prava u BiH i apsolutno udaljavanje od evropskih vrednosti kojima BiH treba da teži", ističe se u Informaciji.
Podseća se da je funkcija visokog predstavnika za BiH uspostavljena 1995. godine Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na civilnu primenu sporazuma, te je propisano da će se imenovati visoki predstavnik u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Svi visoki predstavnici za BiH imenovani su relevantnom odlukom ili rezolucijom Saveta bezbednosti UN, što nije slučaj sa Kristijanom Šmitom, koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti.
"Dejtonski sporazum kao međunarodni mirovni ugovor je predvideo proceduru imenovanja visokih predstavnika u BiH, iz čega sledi da priznanje Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u BiH od određenih domaćih i međunarodnih subjekata predstavlja grubo kršenje međunarodnog mirovnog ugovora", stoji u Informaciji.
Dodaje se da su posredstvom takozvanih bonskih ovlašćenja visoki predstavnici nametali zakone, menjali ustave, smenjivali izabrane funkcionere i osobe koje obavljaju javnu službu.
Napomenuto je da, iako su ovlašćenja visokog predstavnika taksativno navedena u Aneksu 10, zaključcima ad hok tela Saveta za implementaciju mira, koji nije dejtonska kategorija, i njihovim pogrešnim tumačenjem visoki predstavnik prisvaja dodatna ovlašćenja što je apsolutno nelegalno i predstavlja grubo kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Na taj način, korišćenjem ovlašćenja koja nemaju pravni osnov, doneseno je mnoštvo amandmana na Ustav Republike Srpske čime je visoki predstavnik, praktično, na sebe preuzeo i vršenje ustavotvorne vlasti. Time je postao pojedinac koji je u svojoj ličnosti sjedinio izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, što je neviđeno i nezapamćeno u svetu moderne demokratije i vladavine prava", ističe su u Informaciji.
U ovom dokumentu se ističe da su na osnovu bonskih ovlašćenja, iako pravno nepostojećih, visoki predstavnici postali kreatori ustavnog poretka i zakonodavci koji oblikuju i državno uređenje BiH.
U samom uvodu informacije navodi se da je BiH nastala saglasnošću Republike Srpske i Federacije BiH i tri konstitutivna naroda i samo njihovom saglasnošću može i postojati, zbog čega je bilo kakva dalja težnja za izmenom složene dejtonske strukture apsolutno nedopustiva i može dovesti do neželjenih posledica, na šta Republika Srpska kontinuirano ukazuje, navedeno je u Informaciji o rušenju Ustava BiH, merama i zadacima s ciljem zaštite Ustava BiH, prenela je Srna.
