Nemačka: SAD šalju različite signale o Ukrajini, Vašington prerano napravio ustupke Moskvi
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Amerikanci šalju različite signale svojim postupcima na temu Ukrajine, Evropljani treba da otpočnu intenzivne pregovore kako bi razgovarali o miru na kontinentu, izjavila je nemački ministar Analena Berbok.
„Još ništa nije odlučeno, Amerikanci šalju veoma različite signale. To znači da moramo da otpočnemo intenzivne razgovore“, rekla je Berbok u intervjuu za radio stanicu „Dojčlandfunk“.
Ona namerava da pokrene ovo pitanje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde će biti prisutni i predstavnici SAD.
„I sada je potpuno nejasno u kom pravcu se krećemo. Zato je toliko važno da Evropljani igraju svoju ulogu. Ne bi trebalo da bude nikakvih pregovora iza leđa Ukrajine. Govorimo o miru u Evropi. Zato Evropljani moraju da učestvuju u pregovorima“, istakla je Berbokova, dodavši da Evropljani treba da investiraju u sopstvenu bezbednost kako bi obezbedili dugoročan mir na kontinentu.
Odgovarajući na pitanje voditelja da li je Nemačka unapred znala za razgovor predsednika Rusije i SAD, Berbokova je odgovorio da je razgovor bio veoma spontan.
„Upravo tako Trampova administracija postupa po pitanju Ukrajine. Zato je potrebno održavati stalan kontakt sa svim zainteresovanim stranama. Ovo je takođe drugačije od onoga kako je bilo ranije. Drugi takođe ne vode spoljnu politiku na ovaj način. Ali sada je realnost da ima četiri, pet različitih ovlašćenih ministara, i svi se bave Ukrajinom. Ministar odbrane je bio u NATO-u. Ministar finansija je istovremeno u Ukrajini, uputio je predlog o sirovinama“, konstatovala je ona.
Berbokova je napomenula da Evropa neće moći da zameni SAD, ako Vašington smanji vojnu podršku Ukrajini.
„Naravno, Evropa ne može da zameni Sjedinjene Države. I zato je od centralnog značaja da radimo zajedno kako bismo Amerikancima jasno dali do znanja da smo i mi njima takođe potrebni“, poručila je ministarka.
Pored toga, ona je naglasila da je bez bezbednosnih garancija nemoguće govoriti o slanju vojnika u slučaju prekida vatre u Ukrajini.
Pistorijus žali zbog ustupaka SAD Rusiji
Istovremeno, ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izrazio je žaljenje što je Trampova administracija „napravila ustupke“ Rusiji i pre početka mirovnih pregovora o Ukrajini.
„Nažalost, Trampova administracija je javno napravila ustupke Putinu još pre nego što su pregovori uopšte počeli. Smatram da bi bilo bolje govoriti o potencijalnom članstvu Ukrajine u NATO ili mogućim gubicima teritorija za pregovaračkim stolom“, rekao je Pistorijus po dolasku na sastanak ministara odbrane NATO u Briselu.
Prema njegovim rečima, nema nikakve sumnje da Evropa mora učestvovati u pregovorima.
Italija podržava ulogu Evrope u pregovorima
O razgovoru Putina i Trampa oglasio se i ministar spoljnih poslova Italije i vicepremijer Antonio Tajani, rekavši da Evropa ne treba da igra drugorazrednu ulogu u potencijalnim pregovorima o Ukrajini.
„Videćemo sutra i prekosutra u Minhenu, gde će se održati sastanak G7. Pozitivno je što je u toku dijalog radi mira. Sve što ide u ovom pravcu je pozitivno: prioritet broj jedan je kako mir na Bliskom istoku, tako i u Ukrajini. Izuzetno je važno da EU ne igraju drugorazrednu ulogu, ne treba da delujemo samostalno, kao ni Amerikanci“, kazao je on novinarima u Rimu.
Minhenska bezbednosna konferencija održava se od 14. do 16. februara
Prethodno, zamenik predsednika ruske diplomatske misije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski ocenio je da je Evropa izgubila centralnu ulogu u rešavanju ukrajinskog sukoba.
Nemačka, Francuska, Poljska, Italija, Španija, Velika Britanija, Evropska služba za spoljne poslove i Evropska komisija saopštile su posle razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina da Evropa treba da bude uključena u sve pregovore o Ukrajini.
Prethodno, predsednici Rusije i SAD održali su u sredu telefonski razgovor koji je trajao skoro sat i po. Kako je ranije saopštio Peskov, lideri su razgovarali o pitanjima vezanim za razmenu ruskih i američkih državljana, kao i o rešavanju situacije u Ukrajini. Predsednici su se dotakli i drugih tema: Bliskog istoka, iranskog nuklearnog programa, bilateralnih rusko-američkih odnosa u ekonomskoj sferi. Putin i Tramp su se dogovorili da nastave lične kontakte, uključujući organizovanje ličnog sastanka.
Pogledajte i:
