https://lat.sputnikportal.rs/20250210/nece-proci-ukrajinu-nece-primiti-u-nato-ali-bi-nato-da-udje-u-ukrajinu-rusija-olivera-ikodinovic-1182489690.html
Neće proći: Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu
Neće proći: Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu
Sputnik Srbija
Zapad radi na pokušaju uvođenja „mirotvoraca“ u Ukrajinu. Ideja je da, nakon što dođe do prekida rata, u tu zemlju uđu strane trupe. Faktički, to znači da... 10.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-10T22:22+0100
2025-02-10T22:22+0100
2025-02-10T22:22+0100
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
nato
nato – vojska i naoružanje
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182497472_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_79aa48d67cd965e5eaa9c64405a7f821.jpg
U slučaju, da zapadni kontigent uđe u Ukrajinu to će značiti direktan sukob sa Rusijom, a oni će postati legitimne mete, dodao je ekspert.Prethodno je i stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja upozorio da je za raspoređivanje mirovnog kontigenta u Ukrajini potreban mandat Saveta bezbednosti UN, u suprotnom, takve vojne snage će postati legalna meta za Moskvu.On napominje da je nekoliko evropskih zemalja već izrazilo spremnost da svoju vojsku prebaci u Ukrajinu.„Spremnost za razmeštanje svojih trupa u Ukrajini iskazala je Francuska – o tome je govorio Makron, a takođe i Velika Britanija. Poljaci su, istina, odbacili takvu mogućnost, ali baltičke zemlje su spremne na to. Mi to nećemo dozvoliti. Ako oni pokušaju da tamo uđu bez našeg odobrenja doživeće istu sudbinu kao plaćenici koji sada ratuju u Ukrajini. Savet bezbednosti, koji treba da donese takvu odluku, mislim da neće to odobriti, jer Rusija ima pravo veta, a mislim da će nas i Kina podržati u tom pogledu. Zato je ta ideja osuđena na propast“, naglasio je Svetov.Svetov napominje da je Rusija upoznata sa radom i delovanjem „čuvenih zapadnih ‘mirotvoraca’“.„Možemo na primeru bivše Jugoslavije da vidimo kako su se tamo ponašali ‘mirotvorci’ i čiju poziciju su oni tamo štitili, baš kao što to vidimo i u drugim državama. Oni će izvršavati volju Amerikanaca i pre svega, NATO-a i zato mi nećemo dozvoliti da oni uđu tamo. To oni moraju veoma jasno da shvate“, kaže Svetov.Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima ako NATO uđe u UkrajinuGovoreći o mogućim rizicima u slučaju da međunarodne snage samoinicijativno uđu u Ukrajinu, Svetov upozorava da bi to označilo direktan vojni sukob sa Ruskom Federacijom. Na takve akcije Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima, dodao je on.„Oni su sada u teškoj situaciji, jer imaju samo jedan izlaz - Ukrajina mora da kapitulira. O tome su već počeli da pišu i američki novinari. Teško im je to da prihvate, ali moraće“, dodao je Svetov.On ocenjuje da Rusija vodi aktivne ofanzivne operacije i da se može očekivati dalje napredovanje ruskih trupa na teritoriji Ukrajine.„Predsednik Putin je izjavio da čak i ako počnu pregovori mi nećemo zaustaviti našu vojsku. On nije slučajno podsetio na to što se desilo 2022. godine, kada mi ne samo da smo zaustavili vojna dejstva, već smo i povukli vojsku iz Kijeva, a kao odgovor na to bili smo obmanuti. Više takve prevare nećemo dozvoliti“, podsetio je ekspert.Svetov je zapravo time aludirao na Istanbulske pregovore, koji su vođeni mesec dana posle početka ruske Specijalne vojne operacije, kada je od Moskve traženo da povuče snage iz okoline Kijeva, jer tobože Ukrajina ne može da potpiše mirovni sporazum „s pištoljem na čelu“.Putin je tokom pregovora u Istanbulu zaista hteo da sklopi mir sa Ukrajinom, kako bi se izbeglo krvoproliće i ozbiljan rat, pa je povukao vojsku, iako je bio svestan da bi Rusija mogla biti prevarena, dok je Kijev, pod uticajem Velike Britanije, u zadnji čas odustao od mirovnog rešenja i odlučio se na produženje krvavog sukoba i dalja razaranja.Svetov ocenjuje da će budući pregovori biti „veoma dugi i teški“.Istovremeno, Evropa je veoma ratoborna, ukazao je Svetov.„Oni su spremni da ratuju, sve vreme, svakog dana, tvrde da treba dati Ukrajini oružje i novac. Pogledajte izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca tokom njegove predizborne kampanje - on kaže da Ukrajini treba armija koja će obezbediti njenu bezbednost, ali pošto Ukrajina nema novca za takvu vojsku, Evropa treba da joj da“, napominje Svetov.Ekspert je uveren da će Evropa nastaviti da pruža vojnu pomoć kijevskom režimu, tim pre što „Tramp želi da prebaci ukrajinsko pitanje na Evropu“.Uprkos tome što su zemlje EU u ekonomskoj krizi ovo je politička odluka, dodao je Svetov. Prema njegovim rečima, evropske lidere sada Evropi više interesuje politika od ekonomije i životnog standarda svojih građana.„Gospođa Ursula fon der Lajen je, objašnjavajući zašto Evropa sada kupuje skupu naftu i gas, rekla da postoji politička cena i da tu političku cenu treba platiti. Zato ih nije briga što se nemačka privreda praktično ne razvija. Zašto trošiti toliko novca na socijalne potrebe? Bolje ih je baciti na odbranu“, zaključio je Svetov.Spoljnoobaveštajna služba Rusije je ranije saopštila da je Zapad spreman da u cilju obnavljanja borbene sposobnosti Ukrajine rasporedi takozvani mirovni kontingent od oko 100 hiljada ljudi, dok je Kremlj ukazao na to da je raspoređivanje mirovnih snaga moguće samo uz saglasnost strana u određenom sukobu i da je preuranjeno govoriti o mirovnjacima u Ukrajini.Putin je tokom sastanka sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije u januaru izjavio da cilj rešavanja konflikta u Ukrajini ne treba da bude kratkoročno primirje i pauza za pregrupisavanje snaga i preoružavanje u cilju kasnijeg nastavka konflikta, već dugoročni mir.
https://lat.sputnikportal.rs/20241129/uvodjenje-100-hiljada-mirotvoraca-u-ukrajinu-znacilo-bi-100-hiljada-mrtvih-rusija-olivera-ikodinovic-1180035561.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nato, nato – vojska i naoružanje, evropska unija (eu), sad, pregovori, mirovnjaci
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nato, nato – vojska i naoružanje, evropska unija (eu), sad, pregovori, mirovnjaci
Neće proći: Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu
Zapad radi na pokušaju uvođenja „mirotvoraca“ u Ukrajinu. Ideja je da, nakon što dođe do prekida rata, u tu zemlju uđu strane trupe. Faktički, to znači da Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu. To je lukav potez, koji Rusija neće dozvoliti, kaže ruski ekspert Jurij Svetov.
U slučaju, da zapadni kontigent uđe u Ukrajinu to će značiti direktan sukob sa Rusijom, a oni će postati legitimne mete, dodao je ekspert.
Prethodno je i
stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja upozorio da je za raspoređivanje mirovnog kontigenta u Ukrajini potreban mandat Saveta bezbednosti UN, u suprotnom, takve
vojne snage će postati legalna meta za Moskvu.
„Pri tome, oni mogu da tvrde da tamo neći ući samo vojska zemalja- članica NATO-a, nego i neke druge, ali jasno da je smisao svega ovoga da NATO trupe budu raspoređene u Ukrajini. Mi to ne podržavamo i nećemo podržati“, ističe Svetov.
On napominje da je nekoliko evropskih zemalja već izrazilo spremnost da svoju vojsku prebaci u Ukrajinu.
„Spremnost za razmeštanje svojih trupa u Ukrajini iskazala je Francuska – o tome je govorio Makron, a takođe i Velika Britanija. Poljaci su, istina, odbacili takvu mogućnost, ali baltičke zemlje su spremne na to. Mi to nećemo dozvoliti. Ako oni pokušaju da tamo uđu bez našeg odobrenja doživeće istu sudbinu kao plaćenici koji sada ratuju u Ukrajini. Savet bezbednosti, koji treba da donese takvu odluku, mislim da neće to odobriti, jer Rusija ima pravo veta, a mislim da će nas i Kina podržati u tom pogledu. Zato je ta ideja osuđena na propast“, naglasio je Svetov.
Svetov napominje da je Rusija upoznata sa radom i delovanjem „čuvenih zapadnih ‘mirotvoraca’“.
„Možemo na primeru bivše Jugoslavije da vidimo kako su se tamo ponašali ‘mirotvorci’ i čiju poziciju su oni tamo štitili, baš kao što to vidimo i u drugim državama. Oni će izvršavati volju Amerikanaca i pre svega, NATO-a i zato mi nećemo dozvoliti da oni uđu tamo. To oni moraju veoma jasno da shvate“, kaže Svetov.
Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima ako NATO uđe u Ukrajinu
Govoreći o mogućim rizicima u slučaju da međunarodne snage samoinicijativno uđu u Ukrajinu, Svetov upozorava da bi to označilo direktan vojni sukob sa Ruskom Federacijom. Na takve akcije Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima, dodao je on.
„Oni su sada u teškoj situaciji, jer imaju samo jedan izlaz - Ukrajina mora da kapitulira. O tome su već počeli da pišu i američki novinari. Teško im je to da prihvate, ali moraće“, dodao je Svetov.
On ocenjuje da Rusija vodi aktivne ofanzivne operacije i da se može očekivati dalje napredovanje ruskih trupa na teritoriji Ukrajine.
„Predsednik Putin je izjavio da čak i ako počnu pregovori mi nećemo zaustaviti našu vojsku. On nije slučajno podsetio na to što se desilo 2022. godine, kada mi ne samo da smo zaustavili vojna dejstva, već smo i povukli vojsku iz Kijeva, a kao odgovor na to bili smo obmanuti. Više takve prevare nećemo dozvoliti“, podsetio je ekspert.
Svetov je zapravo time aludirao na Istanbulske pregovore, koji su vođeni mesec dana
posle početka ruske Specijalne vojne operacije, kada je od Moskve traženo da povuče snage iz okoline Kijeva, jer tobože Ukrajina ne može da potpiše mirovni sporazum „s pištoljem na čelu“.
Putin je tokom pregovora u Istanbulu zaista hteo da sklopi mir sa Ukrajinom, kako bi se izbeglo krvoproliće i ozbiljan rat, pa je povukao vojsku, iako je bio svestan da bi Rusija mogla biti prevarena, dok je Kijev, pod uticajem Velike Britanije, u zadnji čas odustao od mirovnog rešenja i odlučio se na produženje krvavog sukoba i dalja razaranja.
Svetov ocenjuje da će budući pregovori biti „veoma dugi i teški“.
„Prvo, mi smatramo da pregovori treba da budu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Drugo, Donald Tramp želi da zaključi sporazum, koji će mu doneti neki profit od ovog konflikta, a mi želimo da postignemo dogovor o miru i garancijama bezbednosti za Rusiju i celu Evropu. Dakle, naše pozicije su još uvek veoma udaljene“, dodao je ekspert.
Istovremeno, Evropa je veoma ratoborna, ukazao je Svetov.
„Oni su spremni da ratuju, sve vreme, svakog dana, tvrde da treba dati Ukrajini oružje i novac. Pogledajte izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca tokom njegove predizborne kampanje - on kaže da Ukrajini treba armija koja će obezbediti njenu bezbednost, ali pošto Ukrajina nema novca za takvu vojsku, Evropa treba da joj da“, napominje Svetov.
Ekspert je uveren da će Evropa nastaviti da pruža vojnu pomoć kijevskom režimu, tim pre što „Tramp želi da prebaci ukrajinsko pitanje na Evropu“.
Uprkos tome što su zemlje EU u ekonomskoj krizi ovo je politička odluka, dodao je Svetov. Prema njegovim rečima, evropske lidere sada Evropi više interesuje politika od ekonomije i životnog standarda svojih građana.
„Gospođa Ursula fon der Lajen je, objašnjavajući zašto Evropa sada kupuje skupu naftu i gas, rekla da postoji politička cena i da tu političku cenu treba platiti. Zato ih nije briga što se nemačka privreda praktično ne razvija. Zašto trošiti toliko novca na socijalne potrebe? Bolje ih je baciti na odbranu“, zaključio je Svetov.
Spoljnoobaveštajna služba Rusije je ranije saopštila da je Zapad spreman da u cilju obnavljanja borbene sposobnosti Ukrajine rasporedi takozvani mirovni kontingent od oko 100 hiljada ljudi, dok je Kremlj ukazao na to da je raspoređivanje mirovnih snaga moguće samo uz saglasnost strana u određenom sukobu i da je preuranjeno govoriti o mirovnjacima u Ukrajini.
Putin je tokom sastanka sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije u januaru izjavio da cilj rešavanja konflikta u Ukrajini ne treba da bude kratkoročno primirje i pauza za pregrupisavanje snaga i preoružavanje u cilju kasnijeg nastavka konflikta, već dugoročni mir.
