Šta ostaje od Ukrajine, ako se oslobodi Staljinovog nasleđa
© Sputnik / Mikhail Markiv
/ Pratite nas
Ukrajina nikada u istoriji, donedavno, nije postojala kao nezavisna država. Njene današnje teritorije pripadale su drugim narodima i ukoliko bi svako od njih „uzeo“ deo na koji ima istorijske i geopolitičke pretenzije, od Ukrajine kakvu je sada znamo ne bi mnogo ostalo.
Tako dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu komentariše reči Vladimira Putina da mir u Ukrajini mora biti zasnovan na interesima ljudi koji tamo žive.
Današnje granice Ukrajine postavio je Josigf Staljin, posle teških i komplikovanih pregovorima s Englezima 1943-44. godine. Izborio se za Lavov, pripojio zapadnu Ukrajinu i onaj deo austrugarske teritorije koji se dans naziva Zakarpatskom Ukrajinom, a nekad se nazivao Zakarpatskom Rusijom. Tako su se u jednoj državi našli delovi Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i Mađarske
Današnje granice Ukrajine postavio je Josigf Staljin, posle teških i komplikovanih pregovorima s Englezima 1943-44. godine.
© Sputnik
/ Od Malorusije do Ukrajine
U istoriji se prvo pojavio pojam Malorusija, da bi se kasnije, u srednjem veku, formirala Kijevska Rusija. Ukrajina, kakvom se danas predstavlja nema identitet ni uporište u prošlosti, kaže za Sputnjik dr Petrović.
U njoj postoje tri velike regije: Novorusija koja ide duž Crnog mora, Malorusija i Galicija, a svaka od njih gaji potpuno različite identitete.
Malorusija je nekada bila Rusija sa specifičnim identitetom, Novorusija je čista Rusija uz Crno more, a Galicija koja je u srednjem veku bila Crvena Rusija potpala je pod Poljake, primila uniju i njihovo narečje zanosi na zapadnoslovenski, dodaje on.
Regije kao što su Harkovska, Dnjepropetrovska, Odeska i Nikolajevska oblast takođe su većinski ruskojezične, a da stvar bude složenija, Galiciju koju čini pet oblasti severozapada naseljava većinsko unijatsko stanovništvo koje vrlo lako može početi da gravitira ka Poljskoj.
Ukrajina, kakvom se danas predstavlja nema identitet ni uporište u prošlosti, kaže za Sputnjik dr Petrović.
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Oblast Užgoroda čine većinski Rusini koji bi se u eventualnom raspletu situacije gde bi druge zemlje potraživale svoja istorijska prava isto našli u specifičnoj poziciji. Istovremeno, Mađari polažu pravo na užgorodsku oblast koja se između dva svetska rata nalazila u sastavu Čehoslovačke. Najzad, Rumunija bi takođe mogla da potraži svoj deo, odnosno Černovačku oblast.
Šta će ostati ako svako uzme svoje
Kada se uzmu u obzir svi problemi koji su se istorijski nagomilali u odnosima između Ukrajine i zemalja koje se smatraju oštećenim, problemi s pravima manjina (na koje se tradicionalno žali Mađarska), ili neraščišćeni računi sa Poljskom iz drugog svetskog rata, kada su ukrajinski nacisti napravili pokolj u zapadnoj Poljskoj, i mnogo toga drugog, razumljiva je potreba i da se vodi računa o potrebama stanovništva koje se smatra ugroženim i da se neke istorijske nepravde isprave.
Kada se sve sabere, jako je teško dati odgovor šta bi se u tom slučaju desilo dalje sa Ukrajinom i šta bi od nje ostalo ako svako uzme svoje, kaže profesor Petrović.
Severoistočni deo Ukrajine, istočno od Dnjepra, bi Rusija mogla uzeti ukoliko bi ostatak Ukrajine nastavio da insistira na izrazito antiruskom stavu, kaže Petrović.
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Ruski minimum
Pored nabrojanih oblasti, postoji i jedan „ostatak“, a to je severoistočni deo Ukrajine, istočno od Dnjepra. Njega bi Rusija verovatno mogla uzeti ukoliko bi ostatak Ukrajine nastavio da insistira na izrazito antiruskom stavu, tvrdi Petrović
Ukrajinsko pitanje je Rubikova kocka. Zelenski podstiče promenu kalendara, ukidanje kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve i ruskog jezika, pravi koncept Ukrajine kao antirusije, što je ne samo za Ruse, ali i za većinu građana same Ukrajine, naravno, neprihvatljivo.
Ako se Zelenski odluči da ostatak Ukrajine pretvori u koncept antirusije, onda će u tom slučaju mnogi regioni i mnogi građani Ukrajine, čak i bez naglašenog identiteta, želeti da postanu deo sile koja se prostire od Crnog mora do Pacifika, zaključuje Petrović.
Pored toga što je kanonska UPC zakonom zabranjena, u Ukrajini su u toku progoni sveštenstva i vernog naroda.
© Sputnik / Stringer
NATO pretenzije
Istoričar Goran Miloradović kaže za Sputnjik da zemlje poput Poljske, Mađarske, Rumunije, imaju neku vrstu istorijskih i, svakako, geopolitičkih pretenzija u Ukrajini, ali podseća da su one neuporedive sa pretenzijama koje je prema ovoj zemlji ispoljio NATO. Sve pretenzije okolnih zemalja na teritorije današnje Ukrajine previše su male u odnosu na ono šta je NATO pokušao da postigne uvlačenjem čitave Ukrajine u svoj savez, kaže on. To pitanje će svakako igrati važnu ulogu u eventualnim mirovnim pregovorima između Putina i Trampa.
Tramp je već najavio svoju zainteresovanost za neke druge delove sveta i teritorije, odnosno drugačije prioritete i da bi se okrenuo tim prioritetima, on mora da ugasi otvorene probleme, poput očiglednog problema sa Ukrajinom. Mislim da će ti pregovori biti dugotrajni i da će se tek pokazati kasnije šta je koja strana u pregovorima nastojala da dobije. Problem u svemu tome predstavlja sama Ukrajina, odnosno vlast u Ukrajini koja nema legitimitet. Iako deluje apsurdno, Ukrajini, odnosno njenim vlastima, u ovom trenutku mir ne odgovara.
Pogledajte i:
