https://lat.sputnikportal.rs/20250110/otkrivena-drevna-solarna-oluja---takve-jacine-da-bi-dovela-do-kataklizme-komunikacione-tehnologije-1181471109.html
Otkrivena drevna solarna oluja - takve jačine da bi dovela do kataklizme komunikacione tehnologije
Otkrivena drevna solarna oluja - takve jačine da bi dovela do kataklizme komunikacione tehnologije
Sputnik Srbija
Tim naučnika je odredio datum jedne od najvećih solarnih oluja koje su pogodile Zemlju 664. godine pre nove ere, što bi moglo biti pravovremeno upozorenje nakon... 10.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-10T23:00+0100
2025-01-10T23:00+0100
2025-01-10T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
solarna oluja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/54/1120805494_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_96e082d83b1d70fb76af93ccef38b435.jpg
Naučnici sa Univerziteta u Arizoni opisali su oluju koja je pogodila Zemlju sunčevim zračenjem toliko jakom da bi danas poremetila "električnu mrežu, satelite i komunikacione mreže širom sveta", pišu hrvatski mediji.Ta oluja bila je znatno intenzivnija od takozvanog Karingtonovog događaja 1859. godine, kada je Zemlju pogodila koronalna masa izbačaja tokom solarnog maksimuma, što je primetio britanski astronom amater po kome je događaj i dobio ime.Aurora borealis tada je bila vidljiva u tropima, a ljudi na severnoj hemisferi su zbog nje mogli da čitaju noću.Međutim, taj događaj je „spržio” tadašnju tehniku, pre svega telegrafe.Danas bi svi letovi morali da budu prizemljeni zbog toga, a svetske elektroenergetske mreže i povezana infrastruktura bi morali da budu ugašeni iz predostrožnosti. To bi se postiglo u najboljem slučaju, onom u kojem čovečanstvo uspešno predviđa kada će se desiti takva solarna oluja. Međutim, ukoliko ne bi bilo upozorenja, svet bi bio u velikoj nevolji, čak i kada bi oluja bila mnogo manje intenzivna od one iz prethodne ere.Sateliti bi se verovatno pretvorili u svemirski otpad, a električna mreža bi bila spržena, što ne bi zaustavilo samo svetsku komunikaciju, već i ključne uređaje i objekte poput pumpi za vodu, fabrika, banaka, frižidera i drugih.Takav događaj bi imao „kataklizmički uticaj na komunikacionu tehnologiju“, kaže Irina Panjuškina sa Univerziteta u Arizoni, deo tima koji je radio na otkrivanju oluje iz 664.Japanski naučnik Fusa Mijake otkrila je 2012. da takve potencijalno katastrofalne solarne oluje mogu doći. Oluja 664. godine pre nove ere jedan je od takozvanih šest Mijake događaja koji su pogodili Zemlju, oluje koje su verovatno bile intenzivnije od one 1859. godine.Da bi locirali događaj, Panjuškina i kolege su istražili ostatke drevnog drveća i uzorke drveta. Istraživanje su finansirali NASA, Evropska unija i mađarska vlada, a nalazi su objavljeni u časopisu Communications Earth & Environment.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, solarna oluja
nauka i tehnologija, solarna oluja
Otkrivena drevna solarna oluja - takve jačine da bi dovela do kataklizme komunikacione tehnologije
Tim naučnika je odredio datum jedne od najvećih solarnih oluja koje su pogodile Zemlju 664. godine pre nove ere, što bi moglo biti pravovremeno upozorenje nakon što je ovogodišnja aurora borealis viđena znatno južnije nego inače, a Sunce ulazi u period solarnog maksimuma.
Naučnici sa Univerziteta u Arizoni opisali su oluju koja je pogodila Zemlju sunčevim zračenjem toliko jakom da bi danas poremetila "električnu mrežu, satelite i komunikacione mreže širom sveta",
pišu hrvatski mediji.
Ta oluja bila je znatno intenzivnija od takozvanog Karingtonovog događaja 1859. godine, kada je Zemlju pogodila koronalna masa izbačaja tokom solarnog maksimuma, što je primetio britanski astronom amater po kome je događaj i dobio ime.
Aurora borealis tada je bila vidljiva u tropima, a ljudi na severnoj hemisferi su zbog nje mogli da čitaju noću.
Međutim, taj događaj je „spržio” tadašnju tehniku, pre svega telegrafe.
Danas bi svi letovi morali da budu prizemljeni zbog toga, a svetske elektroenergetske mreže i povezana infrastruktura bi morali da budu ugašeni iz predostrožnosti. To bi se postiglo u najboljem slučaju, onom u kojem čovečanstvo uspešno predviđa kada će se desiti takva solarna oluja. Međutim, ukoliko ne bi bilo upozorenja, svet bi bio u velikoj nevolji, čak i kada bi oluja bila mnogo manje intenzivna od one iz prethodne ere.
Sateliti bi se verovatno pretvorili u svemirski otpad, a električna mreža bi bila spržena, što ne bi zaustavilo samo svetsku komunikaciju, već i ključne uređaje i objekte poput pumpi za vodu, fabrika, banaka, frižidera i drugih.
Takav događaj bi imao „kataklizmički uticaj na komunikacionu tehnologiju“, kaže Irina Panjuškina sa Univerziteta u Arizoni, deo tima koji je radio na otkrivanju oluje iz 664.
Japanski naučnik Fusa Mijake otkrila je 2012. da takve potencijalno katastrofalne solarne oluje mogu doći. Oluja 664. godine pre nove ere jedan je od takozvanih šest Mijake događaja koji su pogodili Zemlju, oluje koje su verovatno bile intenzivnije od one 1859. godine.
Da bi locirali događaj, Panjuškina i kolege su istražili ostatke drevnog drveća i uzorke drveta. Istraživanje su finansirali NASA, Evropska unija i mađarska vlada, a nalazi su objavljeni u časopisu Communications Earth & Environment.
