https://lat.sputnikportal.rs/20241229/naucnici-testirali-najsmrtonosnije-oruzje-na-svetu--zvizdaljku-smrti-1179848865.html
Naučnici testirali najsmrtonosnije oružje na svetu – „zviždaljku smrti“
Naučnici testirali najsmrtonosnije oružje na svetu – „zviždaljku smrti“
Sputnik Srbija
Godinama su stručnjaci raspravljali o svrsi neobičnog artefakta - „zviždaljku smrti“. Verovalo se da su je stari Indijanci koristili kao običnu amajliju. Ali... 29.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-29T21:15+0100
2024-12-29T21:15+0100
2024-12-29T21:15+0100
svet
svet
društvo
istorija
arheologija
asteci
artefakti
oružje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/19/1179848550_0:95:3072:1823_1920x0_80_0_0_98d37a8e0312e20ea6a398d31b99bf01.jpg
Grupa arheologa vršila je 1999. godine iskopavanja nedaleko od Meksika. Tu je nekada postojao moćan astečki grad Tlatelolko. Pod ruševinama jednog od svetilišta, imali su sreću da otkriju gotovo netaknute ostatke jednog mladića.Bilo je očigledno da je bio žrtvovan: glava mu je bila odrubljena, a na rebrima su postojali tragovi od udarca oštrim predmetom. Čak je i predmet koji je ubistvo izvršeno – ritualna kamena sekira – ležala je nedaleko.Međutim, pažnju ekspedicije privukao je drugi detalj: mala keramička zviždaljka koju je pokojnik držao u ruci. Napravljena od gline, po obliku je bila slična ljudskoj lobanji.Užasna tajna jednostavne zvižduljke otkrivena je tek deceniju i po kasnije. Prema priči koja kruži među naučnicima, jedan entuzijasta je konačno odlučio da ipak dune u nju.Od tada je artefakt dobio naziv „zviždaljka smrti“.Narednih godina iskopano je dosta sličnih zanimljivih stvari. Nalazili su ih, po pravilu, u grobnicama i svetilištima, koji datiraju iz perioda astečke civilizacije 1250-1521. godine.Ipak, nije bilo onih koji su želeli da ponove eksperiment. Tek nedavno se grupa stručnjaka iz Švajcarske odlučila na očajnički korak.Naučnici sa univerziteta u Cirihu odlučili su da saznaju kako ljudski mozak reaguje na zvuke koje proizvode ovakvi predmeti.U tom cilju napravljeno je nekoliko preciznih kopija. Tokom procesa izrade ispostavilo se da artefakti, zapravo, prate anatomsku strukturu grkljana.Nakon preslušavanja, ispitanici su bili zamoljeni da opišu kako su se osećali tokom preslušavanja.Takođe se napominje da su uređaji za praćenje moždane aktivnosti u tom trenutku pokazivali slične karakteristike.Kada se začuo srceparajući zvižduk, učesnici eksperimenta su osetili pojačan uticaj na slušne regione. I moždana kora u ovim zonama je, u trenutku, došla u stanje visoke pripravnosti. Drugim rečima, telo je doživljavalo sablasne zvukove kao zastrašujuće.Pitanje je zbog čega su bile potrebne takve psihodelične igračke?Međutim, švajcarski stručnjaci su brzo opovrgli ovu hipotezu. Rezultati encefalograma pokazuju da zvuci imaju isti uticaj na sve – kako na neprijatelje, tako i na „svoje“.Stručnjaci su se za pomoć obratili arheologu koji je bio specijalizovan za istoriju muzičkih instrumenata Mezoamerike. On je za razliku od kolega iz Ciriha, testirao originalne „zviždaljke smrti“.Otkrio je zanimljiv detalj: u poređenju sa replikama, originali imaju dosta mekši zvuk, „sličan zvuku vetra“.Pritom, ogromna većina artefakata nađena je upravo blizu astečkih svetilišta, i to ne bilo kakvih, već posvećenih Ekatlu, koji je personifikovao vetar.Prema jednoj od legendi, jednom je ovaj moćni vladar poslao strašni uragan na ljude. Drveće je iščupano iz korena, sunce je nestalo sa neba, a 500 godina se nad zemljom čuo nesnosan zvižduk. Možda su te iste zastrašujuće igračke napravljene u znak sećanja na ovu legendu?Pored toga, Ekatl je bio vladar Zapada. A u umovima drevnih ljudi, ova strana sveta je uvek bila povezana sa zagrobnim životom. Upoređujući činjenice, švajcarski naučnici su došli do zaključka da su zviždaljke mogle da se koriste tokom ritualnog ubistva – da se oteraju zli duhovi i odvrati pažnja žrtvi.Zatim bi osuđenik bio položen na oltar. Sveštenik bi podigao nož da iseče srce. Poslednje što bi onaj onaj koji odlazi u tamu Ekatal čuo bio bi zvuk, koji podseća na vetar.Ova pretpostavka nije bez osnova, ali da li je baš sve tako i bilo, još treba utvrditi.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20220424/ko-je-misteriozan-drevni-narod-iz-dzungle-koji-su-nasledili-maje-i-asteci-1136727601.html
https://lat.sputnikportal.rs/20240113/zagonetni-kladenac-kakvu-su-tajnu-svetu-ostavile-maje-1164909561.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo, istorija, arheologija, asteci, artefakti, oružje
svet, društvo, istorija, arheologija, asteci, artefakti, oružje
Naučnici testirali najsmrtonosnije oružje na svetu – „zviždaljku smrti“
Godinama su stručnjaci raspravljali o svrsi neobičnog artefakta - „zviždaljku smrti“. Verovalo se da su je stari Indijanci koristili kao običnu amajliju. Ali rizičan eksperiment je pomogao da se sazna istina. Sve se pokazalo mnogo gorim od pretpostavljenog.
Grupa arheologa vršila je 1999. godine iskopavanja nedaleko od Meksika. Tu je nekada postojao moćan astečki grad Tlatelolko. Pod ruševinama jednog od svetilišta, imali su sreću da otkriju gotovo netaknute ostatke jednog mladića.
Bilo je očigledno da je bio žrtvovan: glava mu je bila odrubljena, a na rebrima su postojali tragovi od udarca oštrim predmetom. Čak je i predmet koji je ubistvo izvršeno – ritualna kamena sekira – ležala je nedaleko.
Međutim, pažnju ekspedicije privukao je drugi detalj: mala keramička zviždaljka koju je pokojnik držao u ruci. Napravljena od gline, po obliku je bila slična ljudskoj lobanji.
Najpre su smatrali da je jedna od pogrebnih amajlija, koje su drevni Indijanci stavljali pored pokojnika ili, pak, ukras, od koga preminuli nije želeo da se rastane čak ni posle smrti.
Užasna tajna jednostavne zvižduljke otkrivena je tek deceniju i po kasnije. Prema priči koja kruži među naučnicima, jedan entuzijasta je konačno odlučio da ipak dune u nju.
Zvuk je bio strašan i nepodnošljiv, „kao da se razlegao srceparajući krik čoveka koji pokušava da ostane u životu“.
Od tada je artefakt dobio naziv „zviždaljka smrti“.
Narednih godina iskopano je dosta sličnih zanimljivih stvari. Nalazili su ih, po pravilu, u grobnicama i svetilištima, koji datiraju iz perioda astečke civilizacije 1250-1521. godine.
Ipak, nije bilo onih koji su želeli da ponove eksperiment. Tek nedavno se grupa stručnjaka iz Švajcarske odlučila na očajnički korak.
Naučnici sa univerziteta u Cirihu odlučili su da saznaju kako ljudski mozak reaguje na zvuke koje proizvode ovakvi predmeti.
U tom cilju napravljeno je nekoliko preciznih kopija. Tokom procesa izrade ispostavilo se da artefakti, zapravo, prate anatomsku strukturu grkljana.
Zatim je pozvana desetina dobrovoljaca. Predložili su im da poslušaju audio-snimke sa strašnom astečkom cikom. Istovremeno, nikome nije rečeno kakvi ih predmeti proizvode. Pored toga, dobrovoljci nisu imali predstavu o specifičnoj istoriji i nazivu muzičkog instrumenta.
Nakon preslušavanja, ispitanici su bili zamoljeni da opišu kako su se osećali tokom preslušavanja.
Većina je bila jednoglasna da su imali osećaj nečeg „neobičnog, zastrašujućeg i neprijatnog“.
Takođe se napominje da su uređaji za praćenje moždane aktivnosti u tom trenutku pokazivali slične karakteristike.
Kada se začuo srceparajući zvižduk, učesnici eksperimenta su osetili pojačan uticaj na slušne regione. I moždana kora u ovim zonama je, u trenutku, došla u stanje visoke pripravnosti. Drugim rečima, telo je doživljavalo sablasne zvukove kao zastrašujuće.
Pitanje je zbog čega su bile potrebne takve psihodelične igračke?
Prema ranijoj verziji, služile su za zastrašivanje. Prema nekim naučnicima, stotine pa čak i hiljade astečkih ratnika mogli bi odjednom da zazvižde u takve zviždaljke: to bi dovelo do dezorijentisanosti neprijatelja i bežanja sa bojnog polja.
Međutim, švajcarski stručnjaci su brzo opovrgli ovu hipotezu. Rezultati encefalograma pokazuju da zvuci imaju isti uticaj na sve – kako na neprijatelje, tako i na „svoje“.
Stručnjaci su se za pomoć obratili arheologu koji je bio specijalizovan za istoriju muzičkih instrumenata Mezoamerike. On je za razliku od kolega iz Ciriha, testirao originalne „zviždaljke smrti“.
Otkrio je zanimljiv detalj: u poređenju sa replikama, originali imaju dosta mekši zvuk, „sličan zvuku vetra“.
Pritom, ogromna većina artefakata nađena je upravo blizu astečkih svetilišta, i to ne bilo kakvih, već posvećenih Ekatlu, koji je personifikovao vetar.
Prema jednoj od legendi, jednom je ovaj moćni vladar poslao strašni uragan na ljude. Drveće je iščupano iz korena, sunce je nestalo sa neba, a 500 godina se nad zemljom čuo nesnosan zvižduk.
Možda su te iste zastrašujuće igračke napravljene u znak sećanja na ovu legendu?
Pored toga, Ekatl je bio vladar Zapada. A u umovima drevnih ljudi, ova strana sveta je uvek bila povezana sa zagrobnim životom. Upoređujući činjenice, švajcarski naučnici su došli do zaključka da su zviždaljke mogle da se koriste tokom ritualnog ubistva – da se oteraju zli duhovi i odvrati pažnja žrtvi.
Zatim bi osuđenik bio položen na oltar. Sveštenik bi podigao nož da iseče srce. Poslednje što bi onaj onaj koji odlazi u tamu Ekatal čuo bio bi zvuk, koji podseća na vetar.
Ova pretpostavka nije bez osnova, ali da li je baš sve tako i bilo, još treba utvrditi.
