Priznajte da niste država! Šta u stvari Brisel poručuje Srbiji
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Priča o otvaranju Klastera 3 je nastavak mučnog procesa evrointegracija koji se pretvorio u kafkijanski proces bez kraja i svodi se na priznanje tzv. Kosova i uvođenje sankcija Rusiji, a krajnji cilj je uvlačenje Srbije u NATO, smatra politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Ambasadori država članica Evropske unije postigli su u ponedeljak uveče dogovor o upućivanju pisma Srbiji o otvaranju Klastera 3, što je prvi korak u proceduri vezanoj za otvaranje tog klastera.
Otvaranje Klastera 3: Ko razume – shvatiće
Očekuje se da će biti poslato pismo u kojem se od Srbije traži da dostavi pregovaračku poziciju za poglavlja koja bi trebalo da budu otvorena u okviru Klastera 3.
Prethodno Savet EU za opšte poslove mora da postigne konačan dogovor o ovom pitanju jer bez njegovog odobrenja, pismo ne može da bude poslano.
Odluka je doneta u okviru šireg dogovora o usvajanju zaključaka o proširenju Saveta EU za opšte poslove, koji je postignut na sastanku ambasadora.
U nacrtu zaključaka o proširenju, koje bi Savet EU za opšte poslove trebalo da danas usvoji navodi se da će Savet prihvatiti procenu Evropske komisije da je Srbija spremna za Klaster 3, a da će pitanje njegovog otvaranja razmotriti na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Evrointegracije Srbije – kafkijanski proces bez kraja
Cela ova više nego nejasna priča o otvaranju Klastera 3 pretpostavlja da mi želimo da uđemo u EU. A takozvani ulazak u EU je neka metaobaveza Srbije za koju više niko ne zna ni kako je počela, ali koja navodno mora da traje, kaže Gajić za Sputnjik.
Sam jezik kojim se služe evrobirokrate u saopštenju o Klasteru 3 više podseća na Kafkin „Proces“ nego na Orvelov novogovor, jer je reč o beskonačnom procesu evrointegracija Srbije, smatra Gajić.
On behalf of the @EUCouncil, I’ve signed the letter inviting Serbia to submit their negotiation positions for Chapters 16 & 19 under Cluster 3: Competitiveness & Inclusive Growth. A major step that boosts Serbia’s accession talks & the enlargement process— a key @HU24EU priority. pic.twitter.com/8u47JfiXHt
— Ódor Bálint (@odor_balint) December 17, 2024
„Recimo, ako bismo uporedili hrvatski proces pridruživanja sa ovim našim, takozvanim, to su potpuno drugi žanrovi. Sama procedura po sebi je deset puta komplikovanija u odnosu na druge zemlje, taman da nema političkih pitanja. Ali suština ovog konkretnog teksta je: „Priznajte da niste država i onda možemo da nastavimo da razgovaramo“. I to je bukvalno jedino što je ovde važno. Dakle, reč je o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali ne mislim da su oni napisali Beograda i Prištine nego Srbije i Kosova. Ali se kod nas u medijima to prevodi kao Beograda i Prištine, kao da će manje da boli. Prosto, ovde je u pitanju još jedna poruka da treba i formalno priznati secesiju.“
Suština evrointegracija – priznanje tzv. Kosova i sankcije Rusiji
Praktično, očekuje da Srbija i formalno prizna otcepljenje i secesiju Kosova i Metohije da bi mogla da nastavi sa kafkijanskim procesom pridruživanja EU, dodaje Gajić. Naravno, uvođenje sankcija Rusiji se podrazumeva što je i povezano sa formalnim priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, smatra Gajić.
„Ali ako se i formalno uvedu sankcije Rusiji onda Srbija ne može da traži pomoć za suverenitet zemlje u Savetu bezbednosti, mada ja mislim da bi to Rusija činila iz drugih razloga. A ako se prizna secesija, onda smo automatski podrili i Rusiju, tako da te dve stvari prosto idu u paketu kako god da se to pitanje postavi.“
Cilj evrointegracija: Uvlačenje Srbije u NATO
Gajić dodaje da danas malo ko ima pojma šta se dešava sa samom EU, koja je jedna organizacija u haosu. Uskoro predsednik SAD postaje Donald Tramp koji je rekao da Evropljani moraju plaćati rat u Ukrajini, dok istovremeno EU pokušava da dođe do energenata, pre svega gasa koji bi bio alternativa ruskom, podseća Gajić.
Tako da je pitanje šta se dešava sa samom EU, a to da li će i kad primiti Srbiju u punopravno članstvo je apsolutno političko pitanje, vrlo arbitrarno, ističe Gajić.
Muzej Franca Kafke u Pragu
© Sputnik / Vladimir Sudar
„Cilj svega ovoga je formalno uvlačenje Srbije u NATO, a EU je tu sekundarna. Videli smo to i u drugim zemljama. Mnoge zemlje su ušle u NATO pa prođoše decenije a još nisu ušle u EU. Imamo Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju, verovatno bi hteli i Moldaviju da uključe formalno, tzv. Kosovo je na korak od i formalnog ulaska u NATO, a de fakto je tamo, tako da je NATO tu apsolutno glavna stvar koja njih zanima, a EU bi trebalo navodno da bude neka motivacija. Samo što odavno nije motivacija zato što je cela ta organizacija i ceo taj ideološki pogled i moralno i ekonomski bankrotirao. I nije privlačan. Prosto više nema te magije koju su posedovali pre dvadesetak godina“.
Evrointegracije – prinuda, mučenje i natezanje
Tako da je cela priča o evropskim integracijama jedna prinuda, mučenje i natezanje koje će trajati dok god Srbija bude u ovom statusu prema EU u kojem je i sada, dodaje Gajić.
Srbiju očekuje ili totalna vojna okupacija „u stilu 1941. godine“ ili da „bude u ovom nekom stanju evrointegracija“ do neke ozbiljnije promene u svetu i na mapi Evrope, zaključio je Gajić.
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja, koja se odnose na informaciono društvo i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku uniju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će EU verovatno otvoriti Klaster 3 Srbiji krajem januara ili početkom februara navodeći da nije siguran da je to baš toliko veliki preokret kako neki pričaju.
Srbija je poslednji put otvorila pregovaračka poglavlja sa EU u decembru 2021. godine.
Pogledajte i:
