https://lat.sputnikportal.rs/20241215/zaharova-nemacki-ambasador-trebalo-bi-svoju-vladu-da-pozove-na-mir-u-ukrajini-1180602202.html
Zaharova: Nemački ambasador trebalo bi svoju vladu da pozove na mir u Ukrajini
Zaharova: Nemački ambasador trebalo bi svoju vladu da pozove na mir u Ukrajini
Sputnik Srbija
Ambasador Nemačke u Rusiji Aleksandar Lambsdorf, koji je izjavio da je potrebno uspostavljanje mira u Ukrajini, trebalo bi pre svega da se obrati vladi svoje... 15.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-15T09:48+0100
2024-12-15T09:48+0100
2024-12-15T09:48+0100
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
primirje
nemačka
rusija
ukrajina
marija zaharova
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0f/1180602054_0:0:3181:1790_1920x0_80_0_0_7ac36733f82bd5aa612bc2758627f14a.jpg
„Ako ambasador Lambsdorf treba nekog da pozove na mir, to bi bila, pre svega, nemačka vlada. A drugo, rukovodstva EU i NATO-a, koja su puna agresivne retorike i kao sumanuta štancaju odluke o slanju vojne pomoći Zelenskom. Možda bi se mogle još prizvati nebeske sile, ali nisam sigurna da snage koje štite Zapad imaju uticaj iznad zemlje“, napisala je diplomata na svom Telegramu.Zaharova je naglasila da je Nemačka jedna od aktivnih snaga u sukobu u Ukrajini.„Od svrgavanja legitimnih vlasti tokom Majdana koje su organizovali, između ostalih, i oni, do snabdevanja oružjem“, podsetila je ona.Osim toga, diplomata je primetila da je Vladimir Zelenski odbio božićno primirje.„Mnogo puta je odbio čak i ukrajinske ratne zarobljenike, koje je Rusija više puta Kijevu nudila da ih preuzme“, dodala je ona.„Mirovne pregovore je ukrajinska strana blokirala pod pritiskom Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. A tokom protekle dve godine nakon toga, nijedna članica NATO-a/EU ih nije deblokirala. Direktnu odgovornost za pogibije ljudi snosi kolektivni Zapad, koji stimuliše nastavak krvoprolića snabdevanjem oružjem“, zaključila je Zaharova.Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je 14. juna nove mirovne predloge za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji predviđaju priznavanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, utvrđivanje nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija i ukidanje antiruskih sankcija. Ukrajinska strana je ovu inicijativu odbila. Međutim, kako je 4. decembra rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, trenutno nema osnova za rusko-ukrajinske pregovore.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241212/sijarto-obavestio-lavrova-da-je-kijev-odbacio-mirovni-predlog-moskva-nije-prvi-put-1180530422.html
nemačka
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0f/1180602054_452:0:3181:2047_1920x0_80_0_0_284376f574d1bf11b32b78769a0bada8.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, primirje, nemačka, rusija, ukrajina, marija zaharova
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, primirje, nemačka, rusija, ukrajina, marija zaharova
Zaharova: Nemački ambasador trebalo bi svoju vladu da pozove na mir u Ukrajini
Ambasador Nemačke u Rusiji Aleksandar Lambsdorf, koji je izjavio da je potrebno uspostavljanje mira u Ukrajini, trebalo bi pre svega da se obrati vladi svoje zemlje, izjavila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
„Ako ambasador Lambsdorf treba nekog da pozove na mir, to bi bila, pre svega, nemačka vlada. A drugo, rukovodstva EU i NATO-a, koja su puna agresivne retorike i kao sumanuta štancaju odluke o slanju vojne pomoći Zelenskom. Možda bi se mogle još prizvati nebeske sile, ali nisam sigurna da snage koje štite Zapad imaju uticaj iznad zemlje“, napisala je diplomata na svom Telegramu.
Zaharova je naglasila da je Nemačka jedna od aktivnih snaga u sukobu u Ukrajini.
„Od svrgavanja legitimnih vlasti tokom Majdana koje su organizovali, između ostalih, i oni, do snabdevanja oružjem“, podsetila je ona.
Osim toga, diplomata je primetila da je Vladimir Zelenski odbio božićno primirje.
„Mnogo puta je odbio čak i ukrajinske ratne zarobljenike, koje je Rusija više puta Kijevu nudila da ih preuzme“, dodala je ona.
„Mirovne pregovore je ukrajinska strana blokirala pod pritiskom Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. A tokom protekle dve godine nakon toga, nijedna članica NATO-a/EU ih nije deblokirala. Direktnu odgovornost za pogibije ljudi snosi kolektivni Zapad, koji stimuliše nastavak krvoprolića snabdevanjem oružjem“, zaključila je Zaharova.
Predsednik Rusije Vladimir
Putin izneo je 14. juna
nove mirovne predloge za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji predviđaju priznavanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, utvrđivanje nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija i ukidanje antiruskih sankcija. Ukrajinska strana je ovu inicijativu odbila. Međutim, kako je 4. decembra rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, trenutno nema osnova za rusko-ukrajinske pregovore.