https://lat.sputnikportal.rs/20241201/poljoprivredni-komunizam-fascinantno-otkrice-o-zivotu-dalekih-predaka-iz-centralne-evrope-1180090570.html
„Poljoprivredni komunizam“: Fascinantno otkriće o životu dalekih predaka iz centralne Evrope
„Poljoprivredni komunizam“: Fascinantno otkriće o životu dalekih predaka iz centralne Evrope
Sputnik Srbija
Svet prvih farmera centralne Evrope – pripadnika kulture linearnotrakaste keramike bio je svet jednakih, u njemu nije bilo društvenih podela na osnovu porekla i... 01.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-01T22:35+0100
2024-12-01T22:35+0100
2024-12-01T22:35+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
antropologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/01/1180091273_0:305:1024:881_1920x0_80_0_0_8aed8e684373ab72ecc66a7f77f3f9f4.jpg
Međunarodni tim istraživača, koji su predvodili Per Želaber i Ron Pinhasi sa Univerziteta u Beču i Dejvid Rajh sa Univerziteta u Harvardu, proučavao je najkompletniji set genetskih podataka stanovnika centralne Evrope iz ranog neolita. Rezultat studije objavljene u časopisu Nejčr hjuman bihejvior pokazao je da u kulturi koja je dovela do širenja poljoprivrede centralnim delom Starog kontinenta pre oko 8.000 godina nije bilo tragova stratifikacije (hijerarhijsko postavljanje društvenih klasa) populacije.Do ekspanzije poljoprivrede u centralnoj Evropi došlo je u 6. milenijumu pre nove ere, kada su farmeri sa Balkana preko doline Dunava stigli sve do današnje Francuske na zapadu i Ukrajine na istoku. Kultura linearnotrakaste keramike koegzistirala je sa starčevačkom kulturom i delimično je iz nje evoluirala. Kulturni tragovi farmera su homogeni na ovom prostoru, dugom više hiljada kilometara, ali je zbog manjka genetskih podataka različitih porodica bilo teško da se otkrije da li su živeli u društvenoj jednakosti i koji pojedinci su migrirali po kontinentu.Istraživački tim sa više od 80 genetičara, antropologa i arheologa spojio je genetske podatke više od 250 pojedinaca iz kulture linearnotrakaste keramike sa podacima dobijenim proučavanjem kostiju, datiranjem radioaktivnim ugljenikom i podacima o ishrani. Proučavanje genetskih veza između neolitskih stanovnika Evrope pokazuje da su pripadnici kulture linearnotrakaste keramike prelazili stotine hiljada kilometara za samo nekoliko generacija.„Uspešno smo pronašli rođake s jedne strane u Slovačkoj, a s druge u zapadnoj Nemačkoj, 800 kilometara daleko“, rekao je Per Želaber u saopštenju.Kultura linearnotrakaste keramike nestala je oko 5000. pre nove ere i predlagane su različite hipoteze o njenom kolapsu. Neki su sugerisali da je to bio period društvene i ekonomske krize, često povezane sa rasprostranjenim nasiljem.Jedan od najpoznatijih događaja tog tipa je masakr u Asparn-Šlecu, gde je više od 100 pojedinaca otkriveno u sistemu jama. Uz Herkshajm, ovo je mesto sa najviše nasilno ubijenih pojedinaca u ranom neolitu, a skeleti pokazuju znakove nasilja i fraktura.„Naše detaljne genetske studije pojedinaca iz Asparn-Šleca pokazuju da je manje od 10 njih bilo genetski povezano, što osporava teoriju da je reč o masakru jedne populacije“, rekao je Želaber.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, antropologija, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, antropologija, živi svet i genetika
„Poljoprivredni komunizam“: Fascinantno otkriće o životu dalekih predaka iz centralne Evrope
Svet prvih farmera centralne Evrope – pripadnika kulture linearnotrakaste keramike bio je svet jednakih, u njemu nije bilo društvenih podela na osnovu porekla i pola. To je pokazalo veliko istraživanje u kome je učestvovalo više od 80 genetičara, antropologa i arheologa, saopštio je Univerzitet u Beču.
Međunarodni tim istraživača, koji su predvodili Per Želaber i Ron Pinhasi sa Univerziteta u Beču i Dejvid Rajh sa Univerziteta u Harvardu, proučavao je najkompletniji set genetskih podataka stanovnika centralne Evrope iz ranog neolita. Rezultat
studije objavljene u
časopisu Nejčr hjuman bihejvior pokazao je da u kulturi koja je dovela do širenja poljoprivrede centralnim delom Starog kontinenta pre oko 8.000 godina nije bilo tragova stratifikacije (hijerarhijsko postavljanje društvenih klasa) populacije.
Do ekspanzije poljoprivrede u centralnoj Evropi došlo je u 6. milenijumu pre nove ere, kada su farmeri sa Balkana preko doline Dunava stigli sve do današnje Francuske na zapadu i Ukrajine na istoku.
Kultura linearnotrakaste keramike koegzistirala je sa starčevačkom kulturom i delimično je iz nje evoluirala. Kulturni tragovi farmera su homogeni na ovom prostoru, dugom više hiljada kilometara, ali je zbog manjka genetskih podataka različitih porodica bilo teško da se otkrije da li su živeli u društvenoj jednakosti i koji pojedinci su migrirali po kontinentu.
Istraživački tim sa više od 80 genetičara, antropologa i arheologa spojio je genetske podatke više od 250 pojedinaca iz kulture linearnotrakaste keramike sa podacima dobijenim proučavanjem kostiju, datiranjem radioaktivnim ugljenikom i podacima o ishrani. Proučavanje genetskih veza između neolitskih stanovnika Evrope pokazuje da su pripadnici kulture linearnotrakaste keramike prelazili stotine hiljada kilometara za samo nekoliko generacija.
„Uspešno smo pronašli rođake s jedne strane u Slovačkoj, a s druge u zapadnoj Nemačkoj, 800 kilometara daleko“, rekao je Per Želaber u saopštenju.
„U ovoj studiji, prvi put smo izvestili da se porodice na proučavanim nalazištima Nitra u Slovačkoj i Polgar-Ferenci-hat u Mađarskoj ne razlikuju po hrani koju su jeli, pogrebnim darovima s kojima su sahranjeni ili poreklom. To pokazuje da ljudi koji su živeli u ovim neolitskim naseljima nisu bili podeljeni na osnovu porodice ili pola i ne primećujemo bilo kakve znake nejednakosti, koju razumemo kao različit pristup resursima i prostoru“, rekao je Ron Pinhasi.
Kultura linearnotrakaste keramike nestala je oko 5000. pre nove ere i predlagane su različite hipoteze o njenom kolapsu. Neki su sugerisali da je to bio period društvene i ekonomske krize, često povezane sa rasprostranjenim nasiljem.
Jedan od najpoznatijih događaja tog tipa je masakr u Asparn-Šlecu, gde je više od 100 pojedinaca otkriveno u sistemu jama. Uz Herkshajm, ovo je mesto sa najviše nasilno ubijenih pojedinaca u ranom neolitu, a skeleti pokazuju znakove nasilja i fraktura.
„Naše detaljne genetske studije pojedinaca iz Asparn-Šleca pokazuju da je manje od 10 njih bilo genetski povezano, što osporava teoriju da je reč o masakru jedne populacije“, rekao je Želaber.
