Nemačka ne može da se izbori sa migrantima, hoće li ih preko Hrvatske poslati - i u Srbiju
© Sputnik / Sputnik
/ Pratite nas
Nemačka je odlučila da deportuje oko 16.000 migranata u Hrvatsku, a postoji opasnost da deo tih migranata završi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, smatra profesor geopolitike Srđan Perišić.
Priča o asimilaciji migranata u evropska društva propala je, a vodeća zemlja EU i najglasnija zagovornica migrantske politike i njihovog naseljavanja na Stari kontinent ne može više da se izbori sa sopstvenim željama i ambicijama.
Nemačka je još prošle godine u skladu sa sporazumom „Dablin 3“ htela da deportuje 74.622 migranata u druge zemlje EU, a samo Hrvatskoj su prosledili 16.704 zahteva za preuzimanje azilanata. Po ovom sporazumu, za bilo kog čoveka koji potražuje azil nadležna je ona zemlja članica Evropske unije u kojoj je ta osoba prvi put stupila na EU tlo. Dok se Italija protivi ovakvom zahtevu, hrvatske vlasti su spremnije na saradnju i, po navodima zapadnih medija, sredinom juna je jedan „Dablin let“ sa migrantima pošao za Hrvatsku iz Štutgarta.
Gde će završiti deportovani migranti
Geopolitički komentator i stručnjak za međunarodne odnose Srđan Perišić veruje da je deportacija migranata iz Nemačke u Hrvatsku samo prvi korak, a da su pravo odredište na koje ih šalju Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija…
Na pitanje na koji način to može da se desi, Perišić objašnjava da Nemačka prebacuje migrante u Hrvatsku, a Hrvatska, nezavisno od Evropske unije, može nasilno pokušati da ih prebaci u drugu državu, ili ih može samo dovesti do svoje granice i uputiti na državu iz koje su u Hrvatsku prvobitno ušli, a to samo mogu biti Srbija ili Bosna i Hercegovina.
Ti migranti su, kako kaže, registrovani i to je učinjeno onog trenutka kada su prvi put ušli u Hrvatsku, a to hrvatskim vlastima pruža uvid u podatak odakle su došli. Hrvatska se, siguran je naš sagovornik, učiniti sve da se „reši“ tih migranata i obratiće se Srbiji i Bosni i Hercegovini, za šta će imati podršku iz Nemačke.
Po istom principu, u Srbiju se iz Nemačke vraćaju svi Romi, bez obzira da li dolaze iz Makedonije, Albanije, Grčke, a Perišić podseća i na nasilno guranje azilanata preko granica za vreme migrantske krize, kada su mnogi od njih jendostavno, u nedostatku rešenja, živeli na „ničijoj zemlji“, jer nisu mogli ni u zemlju ni iz zemlje.
Migranti na belorusko-poljskoj granici
© Sputnik / Stanislav Lobatый
Nemačka je pod vladom Olafa Šolca donela ovakvu odluku jer jednostavno ne može da se izbori sa prilivom migranata, kao što je to radila ranijih godina. Ekonomski pad Nemačke to je učinio neizvodljivim i lišio ih je socijalnih mogućnosti da svoju megalomansku ideju sprovedu u delo.
To je ovde pravi problem i mislim da Nemačka i u ovom slučaju, kao i u mnogim drugim pitanjima vezanim za Srbiju, nije politički iskrena. Oni ni sada ne govore istinu do kraja, a to je da cilj Nemačke nije da ti migranti završe u Hrvatskoj koja je u političkom i geopolitičkom smislu potpuna produžena ruka Nemačke, već da oni završe na Balkanu, rekao je Perišić za Sputnjik.
Srbija da preduzme mere
Srbija, smatra Perišić, isto kao ni Hrvatska ili Mađarska, ovakav rasplet događaja ne želi i mora da ga odbije. Da li ona ima potrebnu snagu da to i uradi, drugo je pitanje, ali u svakom slučaju ne sme dozvoliti tako nešto, jasan je Perišić.
Među tim migrantima koje Nemačka vraća ima kriminalaca, ekstremista, verovatno i terorista protiv kojih postupke već vode nemački sudovi i koji su već tamo robijali. Srbija je mala zemlja i da li se ona pored svih geopolitičkih i ekonomskih problema može izboriti sa ovakvim problemom sa kojim ni Nemačka kao vodeća zemlja EU ne može da se izbori? Naravno da ne može. Tek ona ne može da primi toliki broj migranata, a uz to novi konstantno nadiru sa Bliskog istoka.
On podseća da su još prošle godine postojali nagoveštaji da je cilj Izraela da Palestinci iz Gaze budu raseljeni po celom svetu, konkretno da dođu na Kosovo i Metohiju.
Perišić smatra da će Srbiji biti teško da se izbori sa pritiskom koji će na nju neminovno staviti Nemačka u vezi sa ovim pitanjem. Iako je Republika Srbija u više navrata jasno naglasila da ne želi da postane „parking za migrante“ i uprkos tome što nije potpisala nijedan ugovor koji je na slično obavezuje, on veruje da to Nemačku neće zaustaviti u svojoj nameri da migrante iz Evropske unije pokuša da „parkira“ upravo na Balkan.
Gde je zapelo sa asimilacijom
Iako su prognoze vezane za migrante uglavnom spekulacije, vremenom se pokazalo da su se sve nekadašnje spekulacije pretvorile u realnost, objašnjava naš sagovornik. Niko nije mogao pre desetak godina, kada su migracije već uveliko počele, da predvidi da će Nemačka početi da vraća azilante.
Migranti su u Nemačku prvenstveno došli iz ekonomskih razloga, a Nemačka ih je iz svojih ekonomskih potreba i prihvatala. Sada ih iz drugih, ali isto ekonomskih razloga, deportuje. Međutim, Perišić objašnjava da je to samo deo razloga. Postoji i identitetski, kulturni, civilizacijski razlog koji je vrlo jednostavan – migranti ne mogu da se asimiluju u evropska društva.
Ideja asimilacije muslimanskog i drugog bliskoistočnog stanovništva propala je i pre samog njihovog dolaska. Priče o multietničnosti su se zasnivale na ideji da će se migranti odreći svog identiteta, a da će umesto njega prihvatiti površni identitet Evropske unije. Taj isprazni identitet uglavnom se zasnivao samo na jeziku i verovalo se da je prihvatanje novog jezika biti dovoljno da migranti postanu građani zemalja članica EU.
Taj koncept je srušen u Francuskoj pre više od trideset godina. Većina ljudi iz afričkih zemalja živi u Parizu, ali u migrantskim getoima, a doselili su se tamo još osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada još niko nije ni govorio o migracijama. Taj koncept integracije u evropska društva doživeo je krah.
Migranti iz Avganistana u izbegličkom kampu na belorusko-poljskoj granici
© Sputnik / Viktor Toločko
/ Oni ne žele da se odreknu sopstvenog identiteta, a da umesto njega prihvate nekakav nepostojeći evropski identitet i Evropa nije nikakav američki „melting pot“ gde se u jedno stapa konglomerat najrazličitijih naroda i nacija. Iako se Evropa svojevoljno odricala sopstvenog identiteta da bi prihvatila migrante, tako nešto, tvrdi Perišić, jednostavno nije izvoljivo na Starom kontinentu.
Mađarska već duže vremena čvrsto stoji na svom stanovištu i suprotstavlja se ovakvom narativu. To ide otežano, ali se ipak jasno protivi i Evropskoj uniji i njenim migrantskim kvotama. Perišić veruje da će oni i dalje u tome uspešno istrajavati.
Pitanje je sad sa drugim zemljama EU koje slepo slušaju i Brisel i Nemačku, a to je pre svega Hrvatska, kaže Perišić, uz ocenu da se iza svega krije prava agenda, a to je da svi migranti koji su išli preko balkanske rute i završe – na Balkanu.
Pogledajte i:
