https://lat.sputnikportal.rs/20241123/na-mecavniku-prikazana-potresan-dokumentarni-film-o-marijupolju-ziv-sam-1179813338.html
Na Mećavniku prikazan potresan dokumentarni film o Marijupolju: „Živ sam“
Na Mećavniku prikazan potresan dokumentarni film o Marijupolju: „Živ sam“
Sputnik Srbija
Festival dokumentarnog filma „RT-dok: Vreme naših heroja“ koji je juče otvoren na Mećavniku prikazaće mnoga potresna ostvarenja, ali film „Živ sam“, po rečima... 23.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-23T15:56+0100
2024-11-23T15:56+0100
2024-11-23T16:08+0100
kultura
kultura
mećavnik
dokumentarni film
marijupolj
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/17/1179812974_0:113:1281:833_1920x0_80_0_0_c92757c2f57239ce5e78189add28b5ec.jpg
Proleće 2022. u Marijupolju. Civili ostaju zarobljeni u gradu, ukrajinska vojska im ne dozvoljava da se evakuišu. Ljudi se kriju po podrumima i hodnicima, spavaju po stolicama i umiru na ulicama. Postaju nesvesni svedoci zločina ukrajinskih snaga. Kad su se pojavile prve informacije da je Marijupolj oslobođen, ekipa Olge Kirij i reditelja Artjoma Somova nalazila se u Moskvi. Govorili su im da „nisu normalni“ i da se ukrajinska vojska još nalazi u gradu, ali to ih nije sprečilo. Otišli su da snime i snimali su bez scenarija.Snimali su sve što su videli i njihov film nema ni teksta ni naratora, već prikazuje samo život i smrt ljudi u Marijupolju. U to vreme nikog još nisu puštali u grad i oni su bili jedini novinari na terenu.„Došli smo tamo i zatekli pravi pravcati Staljingrad. Ceo grad je bio u ruševinama, a ljudi su živeli u podrumima. Snimali smo zgrade u kojima su se i dalje nalazili ukrajinski snajperisti i gledali smo kako ljudi pod vatrom najnormalnije hodaju ulicama. Sa sobom smo poneli lekove i hranu. Auto nam je bio pun namirnica koje smo delili dok su se ispred naših kola formirali redovi. Kad pogledate film, shvatićete zašto smo ga nazvali „Živ sam“. Ovo je priča iz ugla i oka običnog čoveka“, navodi Olga Kirij."Sine, ne brini"Dokumentarni film "Živ sam" autentično je svedočenje kako stanovnici Marijupolja, odsečeni od svojih porodica – čekaju. Čekaju hleb, čekaju lekove, čekaju vest o svojim voljenima, čekaju sledeći udarac granate i čekaju rusku vojsku. Čekaju da se evakuišu, ali to teško ide jer ukrajinska vojka otvara vatru i rešeta svakoga ko pokuša da pobegne. U međuvremenu, život se nastavlja u podrumima i hodnicima stambenih zgrada, žene se porađaju po skloništima, deca donose vodu iz reke koju kuvaju na vatri zapaljenoj na grančicama prikupljenim iz parka. Procenjuje se da je u Marijupolju tada oko 400.000 ljudi živelo pod zemljom.Vođa humanitarne ekipe sprovodi snimatelje po ruševinama nekadašnjeg grada, kroz zapaljenu crkvu, miniranu školu i napuštene ulice. Ponekad je bilo potrebno baciti se na pod ili potrčati u zaklon. Stanari su već navikli i neki od njih ni ne obraćaju pažnju na detonacije. Pored raspodele lekova i hrane, ruski humanitarci pokušavaju da spoje rastavljene porodice i evakuišu ranjene i bolesne. Film je dobio ime po vapaju oca koji poručuje sinu da je živ. Oni su se rastavili, sin je na sigurnom sa svojom porodicom, ali otac ne može da stupi u kontakt sa njim. Marijupolj je danas obnovljen grad u kome život polako poprima oblike normale, a ekipa Olge Kirij i Artjoma Somova ostala je u kontaktu sa svim akterima filma „Živ sam“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241122/na-mecavniku-otvoren-medjunarodni-festival-dokumantarnog-filma-rt-dok-vreme-nasih-heroja-1179798889.html
mećavnik
marijupolj
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
kultura, mećavnik, dokumentarni film, marijupolj
kultura, mećavnik, dokumentarni film, marijupolj
Na Mećavniku prikazan potresan dokumentarni film o Marijupolju: „Živ sam“
15:56 23.11.2024 (Osveženo: 16:08 23.11.2024) Festival dokumentarnog filma „RT-dok: Vreme naših heroja“ koji je juče otvoren na Mećavniku prikazaće mnoga potresna ostvarenja, ali film „Živ sam“, po rečima njegovog autora Olge Kirij, važi za jedan od najboljih iz razloga što prikazuje samo autentične emocije i sirova osećanja.
Proleće 2022. u Marijupolju. Civili ostaju zarobljeni u gradu, ukrajinska vojska im ne dozvoljava da se evakuišu. Ljudi se kriju po podrumima i hodnicima, spavaju po stolicama i umiru na ulicama. Postaju nesvesni svedoci zločina ukrajinskih snaga.
Kad su se pojavile prve informacije da je Marijupolj oslobođen, ekipa Olge Kirij i reditelja Artjoma Somova nalazila se u Moskvi.
Govorili su im da „nisu normalni“ i da se ukrajinska vojska još nalazi u gradu, ali to ih nije sprečilo. Otišli su da snime i snimali su bez scenarija.
Snimali su sve što su videli i njihov film nema ni teksta ni naratora, već prikazuje samo život i smrt ljudi u Marijupolju. U to vreme nikog još nisu puštali u grad i oni su bili jedini novinari na terenu.
„Došli smo tamo i zatekli pravi pravcati Staljingrad. Ceo grad je bio u ruševinama, a ljudi su živeli u podrumima. Snimali smo zgrade u kojima su se i dalje nalazili ukrajinski snajperisti i gledali smo kako ljudi pod vatrom najnormalnije hodaju ulicama. Sa sobom smo poneli lekove i hranu. Auto nam je bio pun namirnica koje smo delili dok su se ispred naših kola formirali redovi. Kad pogledate film, shvatićete zašto smo ga nazvali „Živ sam“. Ovo je priča iz ugla i oka običnog čoveka“, navodi Olga Kirij.
Dokumentarni film "Živ sam" autentično je svedočenje kako stanovnici Marijupolja, odsečeni od svojih porodica – čekaju. Čekaju hleb, čekaju lekove, čekaju vest o svojim voljenima, čekaju sledeći udarac granate i čekaju rusku vojsku. Čekaju da se evakuišu, ali to teško ide jer ukrajinska vojka otvara vatru i rešeta svakoga ko pokuša da pobegne. U međuvremenu, život se nastavlja u podrumima i hodnicima stambenih zgrada, žene se porađaju po skloništima, deca donose vodu iz reke koju kuvaju na vatri zapaljenoj na grančicama prikupljenim iz parka.
Procenjuje se da je u Marijupolju tada oko 400.000 ljudi živelo pod zemljom.
Vođa humanitarne ekipe sprovodi snimatelje po ruševinama nekadašnjeg grada, kroz zapaljenu crkvu, miniranu školu i napuštene ulice.
Ponekad je bilo potrebno baciti se na pod ili potrčati u zaklon. Stanari su već navikli i neki od njih ni ne obraćaju pažnju na detonacije. Pored raspodele lekova i hrane, ruski humanitarci pokušavaju da spoje rastavljene porodice i evakuišu ranjene i bolesne.
Film je dobio ime po vapaju oca koji poručuje sinu da je živ. Oni su se rastavili, sin je na sigurnom sa svojom porodicom, ali otac ne može da stupi u kontakt sa njim.
Marijupolj je danas obnovljen grad u kome život polako poprima oblike normale, a ekipa Olge Kirij i Artjoma Somova ostala je u kontaktu sa svim akterima filma „Živ sam“.
