Zašto je važan Putinov poziv Vučiću i Dodiku na Dan pobede
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Putinov poziv predsednicima Srbije i Republike Srpske Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku na proslavu Dana pobede u Moskvi pokazuje da ruska strana ima razumevanja za poziciju Srbije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima i da će se tradicionalno prijateljski odnosi dva naroda nastaviti, ali i zajednički stav Rusije i Srbije protiv revizije istorije.
Ovako istoričar Goran Miloradović tumači zvanični poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina predsednicima Srbije i Srpske da zajedno 9. maja 2025. godine proslave 80. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu. Iz istorijske perspektive, kaže Miloradović, ovo je pre svega tradicija, kao i osvrt na sve ratove koje su kroz istoriju Srbi i Rusi vodili, nalazeći se na istoj strani. Tu se, pre svega, misli na ratove protiv Turske u 19. veku, ali i na dva svetska rata.
Primećuje se dosta kritičkih osvrta na račun politike koju Srbija vodi, u smislu da je nepostojana, da sedi na više stolica i tome slično. Svaki put kada lideri Republike Srpske i Srbije imaju kontakt sa zapadnim zvaničnicima, to se odmah tumači kao prekid i preokret u našoj spoljnoj poltici. Mislim da upravo ovakvi pozivi pokazuju da ruska strana ima razumevanja za poziciju Srbije u konkretnim okolnostima i da ništa što Srbija u spoljnopolitičkim odnosima čini, ne čini bez konsultacija ili barem bez informisanja i ruske strane, rekao je Miloradović za Sputnjik.
Državna Duma - Najviši predstavnički i zakonodavni organ vlasti u Rusiji
© Sputnik / Natalья Seliverstova
Protiv revizije istorije
Prisustvo Srbije i Srpske na ovakvoj proslavi u trenutku kada se nacizam povampiruje i maršira po Evropi od velikog je značaja. Revizija istorije se, kaže naš sagovornik, danas sprovodi na zaista čudovišan način. Činjenica da su se smenile mnoge generacije, a da se učenju i izučavanju istorije poklanja sve manje pažnje, ostavlja prostora da se činjenice iz ne tako daleke prošlosti reinterpretiraju i na razne načine zloupotrebljavaju.
To se zloupotrebljava pre svega u medijima, ali vremenom ulazi i u naučni diskurs. Primer toga je ona stara teza da je Srbija prouzrokovala Prvi svetski rat. Koliko je bizarna, toliko je i žilava – ona se i dalje stalno ponavlja.
Očigledna razlika između kraja dva svetska rata je ta da je Nemačkoj dozvoljeno da sklopi primirje u Prvom svetskom ratu, dok je Drugi svetski rat završen njenom totalnom kapitulacijom. To znači, objašnjava naš sagovornik, da su određene pouke izvedene iz posledica Prvog svetskog rata i da zbog toga posle Drugog svetskog rata nije želelo da se ide na varijantu kompromisa sa nacisitičkom Nemačkom. Međutim, zapadne sile su posle Prvog svetskog rata napravile taj kompromis, a Rusija nije imala pravo glasa, budući da se nakon revolucije i promene vlasti našla izvan Antante.
Izvor neonacizma – mržnja prema Rusiji
Nakon Drugog svetskog rata nacizam i nacistička Nemačka, tvrdi Miloradović, zaista jeste poražena, ali njene ideje danas određenim grupacijama deluju primamljivo. Razlog tome je, smatra on, zapravo mržnja prema Rusiji.
Ako govorimo o Pribaltiku, o Ukrajini i sličnim državama, svi oni koji pokazuju sklonost i naklonost prema nacizmu su ekstremni nacionalisti koji sa jedne strane mrze Ruse i trajno zauzimaju neprijateljski stav prema Rusiji, a sa druge strane traže štit ili kišobran na Zapadu i smatraju da se na taj način najbolje preporučuju. Oni nastoje da maksimalno iritiraju Ruse tim svojim stavom i to je neka vrsta vrlo provokativnog inaćenja, odnosno definisanja sebe kao nerusa. Sve ono što je najradikalnije protiv Rusa i Rusije, to je njihova opcija, pa makar i nacizam.
Kad je reč o čestim primedbama Srbiji, posebno sa Zapada, da još nije izabrala stranu Miloradović kaže da će okolnosti koje su pred nama tek će uticati da Srbija definitivno i konačno izabere kom svetu pripada. U međuvremenu, Srbija se danas nalazi u okruženju koje se u potpunosti nalazi pod kontrolom NATO pakta i to je u mnogome onemogućuje da vodi drugačiju poltiku od one koju sada vodi.
Ovaj poziv predsednika Putina, između ostalog, pokazuje i da Rusi razumeju koja je geopolitička pozicija Srbije i da ona ne može ni više ni bolje od onoga što sad čini, zaključuje Miloradović.
Pogledajte i:
